Vesti
Kultura

KM: Predstavljen književni portret Petra Sarića

Književni opus jednog od najznačajnijih srpskih pisaca i intelektualaca sa Kosova i Metohije, Petra Sarića, predstavljen je sinoć u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici.
KM: Predstavljen književni portret Petra Sarića
Književno veče Petra Sarića (Foto Radio Kontakt Plus)

Veče posvećeno Petru Sariću, organizovano je povodom izlaska iz štampe zbornika „Sarić: Svetlost, stvaranje, strah“ (Dom kulture Gračanica, 2018), koji su priredili Marija S. Jeftimijević Mihajlović i Žarko Milenković.

Pred okupljenima, o stvaralaštvu Petra Sarića, govorili su pesnik i profesor Filozofskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dragomir Kostić, zatim književnik, novinar i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević, jedan od uređivača pomenutog zbornika Žarko Milenković i književni kritičar i pisac Aleksandar Dunđerin.

Profesor Dragomir Kostić ističe da je danas malo živih proznih stvaralaca u srpskom jeziku poput Petra Sarića. Među istaknutima su, kako kaže - Dragoslav Mihajlović, Branimir Šćepanović, Radovan Beli Marković i možda samo još koji pisac među njima.

„U književnosti KiM na srpskom jeziku, odnosno, manjinskom jeziku, svojim romanima Petar Sarić je izborio mesto u okviru čitave srpske književnosti, odnosno, stvaralaštva na srpskom jeziku uopšte“, ukazuje profesor Kostić.

Književnik Živojin Rakočević izneo je svoje viđenje proze Petra Sarića.

"Prema onome kako ja vidim prozu Petra Sarića, postoje tri osnovna termina - svetlost, strah i stvaranje kao kreacija, kao sloboda, kao potreba da se putuje za svetlošću. Potreba da se duboko istražuje o jeziku. Kao taj trenutak da je čovek nepotkupljiv i da sleduje svome jeziku, svome narodu i svome postanju."

Rakočević ističe da izolacija ne postoji za veliku umetnost, i da je „stražar sa Šare“, kako je naslovio Petra Sarića, napravio veliku umetnost.

„Petar Sarić je napravio važnu umetnost. Umetnost koja je determinisala i odredila njegov Lepenac i njegovu Šaru i Banjane... To su sve simboli izolacije. Sve je to stvaranje koje se pretače u jednu strukturu rečenice koja je u romanu ’Sara’ dovedena do perfekcije. To je rečenica u kojoj je igra svetlosti dovedena do najvišeg stepena u srpskoj književnosti“, navodi ovaj književnik.

etar Sarić, kome je veče bilo posvećeno, ukazuje da se vreme u kome živimo, najbezbolnije može savladati kulturom.

„Još jednom vidim ono što sam poodavno pomišljao, ali ne i znao u onoj meri kako i sad znam. A sad znam da kultura ili kulturi, nisu potrebni neki preveliki gradski centri. Potrebni su joj dobri, pravi ljudi, entuzijasti, obrazovani, ambiciozni... a „Akvarijus“ krase upravo takvi ljudi, isto onako kako to krasi Dom kulture u Gračanici. Dakle i u malim mestima se mogu ozbiljne stvari praviti. Pogotovo kada je kultura u pitanju.“

Iako rodom iz Tupana u Crnoj Gori, ovaj istaknuti pisac svoj radni i životni vek proveo je najpre u Prištini, potom u Štrpcu, gde i danas boravi. Kaže da je privilegovan što živi baš u ovom kraju bogatom prirodnim lepotama, koji mu pruža inspiraciju za stvaranje njegovih dela.

„Brezovica je takvo mesto, gde ne možete naći nijednu stopu, a da ne čujete žubor vode. Takvih mesta je vrlo malo. Ne samo na Balkanu, nego i uopšte. Tu su venci Šar-planine koji Sirinićku župu okružuju poput bedema i štite je ne samo od prirodnih nepogoda, nego i od onih nepogoda koje dolaze i od nas samih. I uz to, tu je najlepši vrh – Ljuboten, koji kad ga god gledate, morate pogledati gore, jer je on na nebu, sa kog ne silazi.“

Ipak, kako kaže, glavnina njegovih dela se događa gde je rođen i da sve tajne sveta nisu „tamo negde“, nego upravo tu, gde je bio dete.

„Kad sam otišao u taj svet, onda sam se potpuno razočarao, jer sam video da i ’tamo’ isto izlazi i zalazi Sunce i to mnogo ružnije, nego ono u detinjstvu. Dakle, ono što se nama u detinjstvu dogodilo, mi kroz život dešifrujemo. Tako da se stalno događa detinjstvo. Meni se detinjstvo danas možda više nego ikad vraća“, zaključuje ovaj neprikosnoveni umetnik.

Budućim mladim piscima poručuje da treba da budu zaljubljeni u čitanje, jer kako kaže, ako puno čitaju, a manje pišu, mnogo će više znati.

Prozna ostvarenja Petra Sarića pripadaju samom vrhu savremene srpske literature, nastale tokom druge polovine 20. i početkom 21. veka. O tome svedoči i izuzetno obimna bibliografija radova o Sarićevom stvaralaštvu, objavljivanje knjiga izvan Kosova i Metohije, prihvaćenost od strane književne kritike u širem regionu, prevodi na više jezika, priznanja i brojne nagrade. Dobitnik je prestižne nagrade "Meša Selimović" za roman "Sara" 2008. godine, koju "Novosti" dodeljuju najdarovitijim književnim stvaraocima, takođe, dobitnik je i Vukove nagrade.



Ostale vesti

Projekcija filma
Dokumentarni film „Uprkos svemu“ Gorana Avramovića posvećen radu Narodnog pozorišta Priština biće premijerno prikazan danas u Kosovskoj Mitrovici, u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“.
  • 25.02.2021
Veče ruskih romansi u Gračanici
U Domu kulture u Gračanici večeras će biti održan Koncert ruskih romansi.
  • 25.02.2021
Ne postoji pilula za sreću
Predstava „Placebo“, po tekstu Aleksandra Jugovića, a u režiji Isidore Goncić, premijerno je izvedena pred publikom u Gračanici. "Predstava je izgledala baš kako sam želela, tako da sam presrećna", rekla je rediteljka nakon premijere. Publika je trud ekipe NPP-a pozdravila dugotrajnim aplauzom.
  • 24.02.2021
Nova pozorišna komedija pred publikom u Gračanici
Crna komedija „Placebo“ po tekstu Aleksandra Jugovića a u režiji mlade rediteljke Isidore Goncić premijerno će biti izvedena večeras pred publikom u Gračanici. Predstavu izvodi Narodno pozorište Priština, a sa domaćim glumcima zajedno na sceni će igrati i nekoliko beogradskih.
  • 24.02.2021
Koncert Ruske romanse u četvrtak u Gračanici

Pokrajinski kulturni centar Priština-Leposavić i Dom kulture „Gračanica“ 25. februara u 19 časova organizuju koncert Ruskih romansi u velikoj sali Doma kulture.

  • 22.02.2021
Kosovo kao večita inspiracija slikarima
Iako predviđena za kraj prošle godine, Likovna kolonija „Jesen u Prizrenu“ održava se na kraju zime, i ne u carskom gradu, već u Gračanici. Na promene u organizaciji ovog umetničkog događaja uticale su pandemijske okolnosti, ali ne i na inspiraciju slikara. „Na Kosovu me inspirišu samo lepi događaji“, kaže slikar iz Užica.
  • 22.02.2021