Ljudska priroda je nepromenjiva. Iako nas vekovi dele od Labiša i trenutka u kome je mala bezazlena francuska bandica kartaša odlučila da razbije kasicu prasicu i krene za Pariz, čini se da sebičluku i sićušnom ličnom interesu, evolucija nimalo nije stala u kraj. Kako tada, tako i danas, „moj interes“ ima prevagu nad „našim interesom“.
„Zato je pozorište umetnost koja će uvek živeti. Uvek je aktuelno“ rekla je nakon predstave glumica Tamara Tomanović koja u predstavi tumači lik gospođice Bokanten, jake, osvešćene žene – poreznika.
„Šta god da glumimo, bila to komedija, drama, tragikomedija, uvek možemo da napravimo paralelu sa sadašnjim trenutkom. Ovde smo se baš trudili da na duhovit način prikažemo takve ljude koje i danas možemo sresti samo pod drugačijim okolnostima“.
Posebno zadovoljstvo je što je sala zvečanskog Doma kulture „Trepča“ konačno bila puna, a publika je odlično reagovala na sjajne glumačke bravure.
Predstavu je režirala Ksenija Krnajski. Ovo je njena prva saradnja sa ovdašnjim pozorištem.
Pored Tomanovićeve, u predstavi igraju Bojan Stojčetović kao Šambursi, Aleksandra Cucić kao Leonida, Milica Burazer kao Blanša, Branko Babović kao Koladan, Nemanja Janičić kao Kordanboa, Nikola Stanković kao Feliks, Rade Maričić kao Silven, Jelena Orlović kao Benžamen/Žozef, Nikola Đorđević kao Kokarel i Nebojša Đorđević kao inspektor.
Ežen Labiš (1815-1888) najveseliji francuski pisac XIX veka, kakvim ga kritika smatra, akademik, podigao je na najviši nivo umetnički ugled vodvilja, do tada nedovoljno cenjenog komičkog žanra, a sa stanovišta socijalne kritike nimalo bezazlene vrste. Njegovi najpoznatiji komadi su: “Florentinski šešir” (Un Chapeau de paille d’Italie), “Perišonov put” (Le Voyage de M. Périchon), “Našla vreća zakrpu” (La Poudre aux yeux), “Kasica prasica” (La Cagnotte).