Vesti
Kultura

Jedini pisac u Prilužju: Gde god želim – otići ću, gde god sam bio – vratiću se tamo

“’Put neznanca u svet’ je autobiografska knjiga koja govori o životu jedne mlade osobe na Kosovu koja odlučuje da jednog dana pokuša da promeni svoj život i da krene za svetlom zvezdom i za boljom budućnošću, tražeći obećanu zemlju” kaže Slobodan Mašić koji je i sam prešao taj put tragača za tamonegdašnjim “boljim životom”. Otišao, našao ga i vratio se u Prilužje.
Jedini pisac u Prilužju: Gde god želim – otići ću, gde god sam bio – vratiću se tamo
Autor romana ''Put neznanca u svet'' Slobodan Mašić na promociji u Kosovskoj Mitrovici (Foto PKC ''Akvarijus'')

Roman je najteža književna forma. Složen. Višeslojan. Magičan. Preteško je napisati ga, prelako pronaći mu mane.

Roman je put u neznani svet.

“Put neznanca u svet” je roman.

Jedini napisan u Prilužju. Ili jedini napisan u Prilužju a da je i objavljen. Delo je Slobodana Mašića, putnika, kuvara, avanturiste i kako reče recenzent knjige prof. dr Golub Jašović “najboljeg pisca iz Prilužja”. Jedinog pisca iz Prilužja.

“Knjiga ’Put neznanca’ u svet je autobiografska knjiga koja govori o životu jedne mlade osobe na Kosovu koja odlučuje da jednog dana pokuša da promeni svoj život i da krene za svetlom zvezdom i za boljom budućnošću, tražeći obećanu zemlju” kaže Mašić koji je i sam prešao taj put tragača za tamonegdašnjim “boljim životom”. Otišao, našao ga i vratio se u Prilužje.

“Ja sam bio i ostao neznanac” kaže Slobodan. Kome? Sebi? Zemlji u kojoj je stranstvovao? Zemlji koja se tokom njegovog stranstvovanja toliko promenila, da mu je postala strana? Taj odlazak u potragu za istinom o boljem životu i konačno obretenje na pragu sa koga je pošao, podsećaju na Koeljovog Santjaga. Čovek je neznanac sebi. Tražeći nešto po svetu, ma šta to bilo, traži li zapravo istinu o sebi? Šta nosi taj neznanac u prtljagu (a svako ko je ikada putovao, zna da se sa svakog putovanja uvek vraćamo sa vise prtljaga, nego kad smo krenuli)? Neko donosi magnete pa ih kači po frižideru. Neko iskustva, pa ih okači u roman. A putovanje nije samo odlazak u Norvešku, u kojoj je Slobodan – slobodan neznanac živeo jedno vreme. Život je najveće, najteže i najuzbudljivije putovanje. O tom putovanju, Slobodan piše najviše.

“Ima dosta ličnog iskustva, ima i metafore, ali suština svega je da su to autentični događaji koji su pisani iz dubine duše, pod emocijama, u trenucima sreće, tuge, tragedije, i jako mi je drago da je to ostalo zabeleženo i napisano i da je na kraju ugledalo svetlost dana”.

Teško je piscima jer je sve manje dobrih čitalaca. A čitaocima je teško, jer je sve manje dobrih pisaca. Teško je piscu na selu. Najteže onom u kosovskom selu.

“U pitanju je svaka ruralna sredina na Kosovu, pa i u tim gradskim sredinama čitanje je u doba digitalizacije zapostavljeno, kao i pisanje. Ali svaki dan našeg života ovde jedna je nova stranica knjige. I motivaciju treba tražiti u sopstvenom životu” kaže Mašić.

Iako ponavlja da nije profesionalni pisac, već amater, Mišić je shvatio osnovni postulat dobre književnosti – da bi pisao moraš da budeš odvažan, i već kod prvenca odlučuje se za izraz koji je sinonim za hrabrost – autobiografski roman.

“Stalno se susrećemo sa novim izazovima, novom neizvesnošću i ukoliko tog trenutka želimo da zabeležimo na parčetu papira, onda će to neko vreme biti suvo blago. Nakon dugog pisanja, kada sav taj tekst čitate i kada se setite tog vremena unazad, iz dubine duše, otkrivate da ste živeli u drugom svetu, da ste druga osoba sada. Jednostavno možete da vidite i u ljudima oko vas da je nešto promenjeno, da stvari u životu sagledavate realnije, da ste prihvatili neke pozitivne stvari, da ste negde pogrešili, da ste možda trebali drugačije, ali u svakom slučaju izaziva vam osmeh, izaziva vam suzu”.

Mašićeva verovatno najveća mudrost do koje je došao, a koju nalazimo u romanu, glasi:

“Znam samo jedno: Gde god želim – otići ću, gde god sam bio, vratiću se tamo. Jer moj život je kofer pun svari! I ova priča nije završena, samo se okreće novi list”.

Držimo ga za reč i čekamo novu priču.



Ostale vesti

Vojvođanska tambura u kosovskom „Vencu“

Nacionalni Ansambl narodnih igara i pesama „Venac“ planira da u svoj repertoar uvrsti i tamburicu, pa su tim povodom u Gračanicu stigli tamburaški eksperti kako bi zajedno sa članovima ovog ansambla pokrenuli radionicu.

  • 07.12.2021
Četiri prva mesta za balerine iz Gračanice

Balerine iz Baletske škole Doma kulture „Gračanica“ osvojile su prva četiri mesta na Prvom internacionalnom takmičenju u klasičnom i modernom baletu, koje organizuje Srpska asocijacija plesnih organizacija (SAPO).

  • 05.12.2021
Gračanica: Svetlom pisana istorija srpske škole glume
U Domu kulture "Gračanica otvorena" je izložba "Vek i po srpske škole glume” višeg umetničkog saradnika na katedri glume Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu Pavla Lazića koja je organizovana povodom obeležavanja 150 godina od početka institucionalnog dramskog školovanja u Srbiji.
  • 03.12.2021
Sutra počinje radionica

Dom kulture „Gračanica“ organizuje treću dečju književnu radionicu „Čuvam jezik, lepo pišem“, koja će trajati od 03. do 09. decembra. Na radionici će učestvovati učenici osnovnih škola, uzrasta od 10 do 15 godina.

  • 02.12.2021
Večeras premijera filmova
U bioskopu Doma kulture Gračanica večeras će biti premijerno prikazana dva filma - "Gučijevi" i "Enkanto".
  • 02.12.2021
Završen „Grafest“. Prva nagrada reditelju Rastku Šejiću
Dodelom priznanja najboljim autorima dokumentarnih filmova i reportaža završen je jubilarni, deseti po redu, Međunarodni festival dokumentarnog filma i televizijskih formi "Grafest". Prva nagrada pripala je Rastku Šejiću iz Beograda za dokumentarni film „Na veslu priča: Pozdrav pesniku“. Drugo mesto na festivalu osvojila je Radmila Vulićević, a treće Ana Marković.
  • 01.12.2021