Vesti
Kultura

Fare: Nasilni slom socijalizma provocirao je nacionalizam u Evropi

"Evropska unija je snila san da to bude jedna građanska Evropa, ali su svojom politikom doprineli da se napravi Evropa nacionalnih država, kao što su to Jakobinci uradili, dakle, nacionalisti", rekao je u intervjuu za RTV Kim švajcarski dramaturg i reditelj katalonskog porekla Maurisi Fare.
Fare: Nasilni slom socijalizma provocirao je nacionalizam u Evropi
Maurisi Fare (Foto Kim)

"Imamo primere Škotske, Flandrije, Baskije, Katalonije, Korzike, Južnog Tirola. U tim smislu, mislim da je ono što se sada dešava u Kataloniji direktno povezano sa nacionalističkom i centralističkom politikom država koje čine Evropsku uniju", rekao je za RTV Kim Maurisi Fare.

Maurisi Fare rođen je 1961. godine u Barseloni, Katalonija, u Španiji. Detinjstvo i kasniji život mu obeležavaju česte selidbe. Zbog očevog disidentstva, sa porodicom biva prinuđen da napusti Španiju u vreme Frankovog režima. Preko Portugalije odlaze u Angolu, odakle bivaju internirani u Pariz. Fare je tamo živeo do povratka u Barselonu. Njegova porodica živi u Bazelu u Švajcarskoj, gde je i sam proveo više godina. Trenutno radi u Berlinu za Volksbine teatar kao umetnički koordinator.

Maurisi Fare je bio umetnički direktor "La Batia - Ženevskog festivala", rukovodilac projekta u oblasti interkulturalnog dijaloga švajcarske kulturne fondacije "Pro Helvecia" i programator segmenata za Ciriški festival pozorišta i pozorišni festival u Bernu.

Radio je kao dramaturg i programer Narodnog pozorišta u Barseloni i bio odgovoran za međunarodne odnose i literarna istraživanja Nacionalnog teatra Katalonije u rodnom gradu. Vodio je kulturnu sedmicu u PREMIS-u u Valensiji gde je radio kao umetnički direktor "Dramskog centra". Pored toga, Maurisi Fare je programski šef međunarodne scene u "Olimpijadi" i saradnik umetničkog direktora operske kuće u Barseloni.

Kao reditelj je radio u Švajcarskoj i Španiji. Preveo je prvi na španski Hajnera Milera i organizovao praizvedbe njegovih komada u Španiji. Prevodio je još i dela Rodriga Garsije, Kena Kembela, Žorža Taborija i drugih.

Kao pomoćnik reditelja i reditelj druge ekipe radio je na filmu "Dobra osoba Sezuan" (La bona persona del Sezuan) koji je snimljen 1989. godine.

Režirao je dve predstave u produkciji Narodnog pozorišta iz Prištine. Čuveni Gogoljev komad "Revizor" u njegovoj postavci premijerno je izveden 30. marta 2016. u Gračanici, a "Dantonova smrt" po tekstu Georga Bihnera je po prvi put odigrana 18. oktobra ove godine na istom mestu.

Maurisio Fare je za RTV Kim govorio dan pre svoje, za sada poslednje, premijere ("Dantonova smrt"). O tome zašto Kosovo može, a Katalonija i Krim ne mogu, šta je "trulo" u samoproglašenoj državi Kosovo, mogu li revolucionari imati prijatelje i da li je revolucija uopšte moguća u neoliberalnom kapitalizmu...

Kompletan intervju sa Maurisiom Fareom možete pogledati ovde.



Ostale vesti

„Sirano“ ponovo oduševio mališane u Gračanici
Izvođenjem predstave „Sirano“ Narodno pozorište u Prištini započelo je novu godinu. Mališani su uživali u komadu Edmonda Rostana, a Dom kulture Gračanica otvorio je svoj program za 2021. godinu.
  • 12.01.2021
Predstava
Pozorišna predstava "Sirano" Narodnog pozorišta u Prištini, a u režiji Nenada Todorovića, igraće se danas u Domu kulture "Gračanica".
  • 12.01.2021
Ansambl NPP-a izvešće sledeće nedelje predstavu "Sirano" u Domu kulture u Gračanici i Donjoj Gušterici.
  • 08.01.2021
Ansambl „Venac“ započeo proces digitalizacije
Ansambl narodnih igara i pesama "Venac" iz Gračanice počeo je sa digitalizacijom. Cilj je da se celokupni umetnički rad putem interneta prikaže široj narodnoj masi i postane dostupan svima, kazala je za RTV Kim direktorica ove kulturne ustanove Snežana Jovanović.
  • 04.01.2021
Likovna scena u 2020: Pomeranje granice mogućeg
Prošlogodišnja produkcija institucija i pojedinaca koji se bave likovnom umetnošću na Кosovu i Metohiji predstavlja pomeranje granice mogućeg delanja i prezentacije u vanrednim okolnostima. Iako nepoznata široj kulturnoj javnosti, ona svedoči i nanovo potvrđuje svojevrsni fenomen stvaralačke postojanosti i kreativnosti savremene srpske umetnosti i kulture, napisao je za radiokim.net istoričar umetnosti i urednik likovnih programa Doma kulture Gračanica Nebojša Jevtić.
  • 03.01.2021
Uprkos neslobodi i ugroženosti: Najlepša književnost 2020.
Godina iza nas sasvim sigurno neće ostati upamćena po izdavačkim poduhvatima. Pandemija, odnosno percepcija pandemije u većem delu sveta, uslovila je niz do sada nezapamćenih mera i uskraćivanja sloboda, koje, dakako, nisu pogodavale životu umetnosti, pa tako ni afirmaciji pisane reči. Takva situacija verovatno je primorala i srpske pisce sa Кosova i Metohije da svoje završene rukopise ne predaju u štampu ove godine, jer je bilo jasno da usled otkazivanja gotovo svih književnih manifestacija, neće moći da svoje knjige predstave javnosti na adekvatan način, piše za radiokim.net Aleksandar Dunđerin.
  • 30.12.2020