Vesti
Kultura

„Dok je običaja, biće i Srba“

U Srpskom kulturnom centru u Prištini etnolog dr Aleksandar Pavlović održao je predavnje o Ženidbi Kraljevića Marka koja se praktikuje u Štrpcu i Sirinićkoj Župi, i Beloj vili, ritualu koji se u celosti praktikuje još samo u Velikoj Hoči. Pavlović je tom prilikom istakao njihov značaj i naveo „dok postoje običaji, biće i Srba“.
„Dok je običaja, biće i Srba“
Ženidba Marka Kraljevića u Štrpcu (Foto Kim)

Istraživanje srpskih običaja je u Srpskom kulturnom centru u Prištini predstavio naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću dr Aleksandar Pavlović.

On je na početku predavanja podsetio da je Bela vila 2017. godine upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Dr Pavlović je naveo da se etnološka istraživanja na temu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba najćešće vrše na osnovu elemenata narodne kulture koje karakterišu dugovečnost, autentičnost i, danas najvažnije, elementi očuvanja identiteta Srba na Kosovu i Metohiji. 

Žendiba Kraljevića Marka ili pokladna svadba u Štrpcu i Sirinićkoj Župi je običaj koji se praktikuje na dan Belih poklada (period koji prethodi postu), a u narodu je poznat i kao proćka.

„Obred Ženidbe Kraljevića Marka u Štrpcu predstavlja autentičan sačuvani element tradicije Srba. Tokom poklada, najvažniji deo je pokladna svadba koja služi za okupljanje i druženje. To je vrsta saborovanja, koja se po svom karakteru može vratiti u prošlost i perciprati kao jedna vrsta fenomena. Ljudi su, u periodu kada nije bilo okupljanja, koristili takve događaje za druženje i uspostavljanje komunikacije“, objasnio je dr Pavlović.

On je naglasio da je za ovaj obred karakteristična maskirana povorka mladića, i da se taj čin obavlja još samo u Štrpcu i Gotovuši, te da sadrži dosta arahaičnih detalja koji govore o njegovoj starini.

U pokladnoj svadbi, kako objašnjava dr Pavlović, ima i dosta inovacija, jer se svaki običaj menja tokom vremena.

„Svadba je kao dramsko-scenski događaj, iskorišćen u pokladnom ritualu kako bi se prizvala plodnost u delu godine koji sledi“, naveo je on.

„Maskirana povorka se kreće kroz Štrpce i ona predstavlja svadbeni ritual, jednu vrstu paralele sa realnim svadbenim ritualom, ali sa detaljima koji su obrednog karaktera. Povorku čine kum, dever, mlada, mladoženja i stari svat. Upotreba maske tokom obreda nije neuobičajena, jer jedino tada čovek za jedan dan promeni sebe, svoj identitet. Maske, prema shvatanju Štrpčana, predstavljaju duše predaka, koje u određeno vreme dolaze među žive, sa uverenjem da će njihovim prisustvom živima doneti blagodat“, istakao je Pavlović.

Ženidba Kraljevića Marka je likovno paradoksalna i uključuje izvrtanje likova i prikazivanje stvarnosti na drugačiji način.

Tokom današnjeg predavanja, dr Pavlović je istakao da se Bela vila praktikuje na treći dan Vaskrsa u Velikoj Hoči.

Beloj vili prethodi litija i igra pauna i paunice, a sam obred Bele vile, kako je predavač objasnio, sastavljen je iz dva dela: igre koja simbolizuje lov divljih konja i zidanja grada.

„Igra pauna i paunice priziva plodnost, dok lov konja uključuje dve grupe mladića, od kojih jedna predstavlja konje, koju druga grupa simbolički udara zelenim olistalim granama. Zidanje grada predstavlja igru u kojoj mladići prave formaciju kružnog oblika, sastavljenu iz dva reda učesnika, gornjeg i donjeg kola, gradeći grad. Izvesna uspešnost zidanja grada se prihvata kao jedini mogući ishod jer se veruje da ona ima uticaja na uspeh u budućnosti koji se ogleda ne samo u plodnosti godine, već i u drugim segmentima uopšteno vezanim za opstanak stanovništva“, objasnio je Pavlović.

Pošto je „grad izgrađen“, učesnici pevaju pesmu „Bela vila grad gradila“.

Elementi obreda Bele vile sreću se i u nekim drugim područjima na Kosovu, ali se ovaj stari uskršnji običaj u celini održao samo u Velikoj Hoči. Deo je tradicije sa kojom se stanovništvo ovog mesta poistovećuje, smatra ga isključivo svojim i sa njim povezuje svoje postojanje i kontinuitet na tom području.

Tokom predavanja dr Pavlović ća prisutnima su prikazani i snimci ova dva običaja.

Srpski kulturni centar u Prištini je današnjim predavanjem započeo projekat pod nazivom „Nematerijalno je bogastvo“ u okviru kojeg će publici predstaviti zaboravljene običaje, stare zanate i umeća.



Ostale vesti

Nagrada Aleksandri Ničić za

Aleksandra Ničić, učenica prvog razreda Gimanzije Priština izmeštene u Laplje Selo, dobila je treću nagradu na literarnom konkursu "Iduć uči, u vekove gleda" koji je po šesnaesti put organizovala Zadužbina "Dositej Obradović".

  • 08.07.2020
Američki glumac snimio pesmu o Kosovu
Džonatan Džekson, glumac, muzičar i pisac, dobitnik pet Emi nagrada, snimio je i objavio pesmu "Kosovo (svih žalosnih radost)".
  • 30.06.2020
Vidovdansko pesničko bdenije:
U porti manastira Gračanica, večeras je održano 30. Vidovdansko pesničko bdenije. Piscu Milisavu Saviću dodeljena je nagrada "Zlatni krst Kneza Lazara", a on se zahvalio rečima da "od ove, praznične noći, lepše nema".
  • 27.06.2020
Nevena Milivojević izabrana za Kosovku devojku
U porti manastira Gračanica večeras je održan "Izbor za Kosovku devojku". Titulu najlepše je ponela Nevena Milivojević iz Zubinog Potoka.
  • 26.06.2020
Priština: Promocija knjige „Mitovi srpske istorije“
U Srpskom kulturnom centru u Prištini predstavljena je knjiga „Mitovi srpske istorije“ istoričara Dejana Ristića. Mitska tradicija je u prethodnim vekovima na Kosovu i Metohiji odigrala provorazrednu ulogu, istakao je autor. 
  • 26.06.2020
Književniku Goranu Petroviću nagrada
Nagrada "Grigorije Božović" za 2019. godinu pripala je književniku Goranu Petroviću za Izabrana dela.
  • 26.06.2020