Predstava rađena po tekstu Borislava Mihajlovića Mihiza, a koju su glumci Prištinskog i Šabačkog pozorišta pripremali skoro dva meseca, privukla je veliku pažnju ljubitelja pozorišta u Gračanici.
Uoči sinoćne premijera njihova očekivanja su bila velika.
"Ja se nadam da će ovo biti jedna od najozbiljnijih predstava Prištinskog narodnog pozorišta u Gračanici, utoliko više što je ovo težak dramski tekst, od izuzetno poznatog srpskog pisca Mihiza", rekao je Đorđe Jevtić uoči premijere predstave.
"Meni je drago što srpska drama narodnog pozorišta nastavlja da izbacuje komade koji imaju jaku društvenu kritiku, i jako je važno što ta društvena kritika dolazi zapravo iz Narodnog pozorišta Priština", mišljenja je Aleksandar Dunđerin.
Da su očekivanja publike bila ispunjena, pokazao je gromoglasan aplauz i ovacije kojima je publika u gračaničkom Domu kulture pozdravila glumce i reditelja na kraju komada.
"Ozbiljan tekst, ozbiljna režija. Samim tim što je režiju potpisao Nebojša Bradić nismo očekivali ništa manje. Ozbiljna gluma, ozbiljno angažovanje glumaca Šabačkog i Prištinskog pozorišta", kazao Bojan Teofilović nakon premijere.
Predstavu je režirao Nebojša Bradić. Za njega lično ova predstava predstavlja našu istorijsku i kulturnu baštinu. On objašnjava da ona ne predstavlja samo ilustraciju narodne poezije, već pobunu pojedinca protiv sistema, pobunu čoveka koji želi da ukaže na neka nova pravila koja izlaze izvan društvenih konvencija.
Nakon premijere reditelj Bradić bio je veoma zadovoljan rekacijom publike i načinom na koji su prihvatili ovu predstavu.
"Ona je uspostavila jako dobru komunikaciju. Predstava je imala svoj ritam koji je održavala i pažnja publike je bila jako primetna. Oni su u startu bili malo zatečeni, jer verovatno nisu očekivali da vide inscenaciju koja ih iz nekog drugog vremena vodi u ovo vreme, a u stvari govori o problemima koji su univerzalni i svevremeni", rekao je Bradić nakon predstave.
Lik savremenog Banović Strahije publici je predstavio glumac Nebojša Đođević. Kaže da je posle 2 meseca aktivnih priprema i napornog rada, olakšanje videti zadovoljna lica publike.
Na pitanje koliko je teško biti Banović Strahinja, Đorđević odgovara:
"Teško je, a i lako ako si siguran u svoj izbor, svoju slobodu, svoje stavove, ali u kontekstu ovog vremena verovatno je još teže biti induvidualac i imati svoje stavove i stajati iza taga".
U predstavi pored Nebojše Đorđevića igraju i Milena Jakšić, Zoran Karajić, Milan Vasić, Dušan Simić, Igor Damnjanović, Anika Grujić.
"Mislim da je ovo jedna od najboljih predstava u poslednjih nekoliko godina, i verujem da će život ove predstave biti veoma dug", ističe Milan Vasić kome je u predstavi bio poveren lik Vojina Jugovića.
Predstava "Banović Strahinja" nastala je u koprodukciji Prištinskog narodnog pozorišta i Šabačkog pozorišta.
"Mnogo mi se sviđa ovo što smo večeras videli. Predstava je jako zanimljiva i mislim da će imati veoma dug pozorišni žvot. Mi smo već počeli da pričamo i o nekim planovima za budućnost i nadamo se saradnji na nekim novim projketima", kazao je direktor Šabačkog pozorišta Aleksandar Stanković.
"Nisam zadovoljna, prezadovoljna sam koliko rastemo, kako stasavamo i kako se širimo i kako postajemo sve zreliji. Tako da sam,kao deo ovog tima, kroz rad Upravnog odbora posebno ponosna na premijeru", rekla je nakon premijere predsednica Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Prištini Maša Mihajlović.
Za kostime je bila zadužena Marina Vukasović Medenica.
Nakon gračaničke premijere, predstava "Banović Strahinja" večeras će biti odigrana i u Zvečanu, a 23. aprila učestvuje na festivalu "Pozorišno proleće" u Šapcu.
Dogovor!?: Pravo mesto i pravo vreme za Banović Strahinju
Iako je "Banović Strahinja" komad koji je Borislav Mihajlović Mihiz napisao šezdesetih godina prošlog veka, on nije izgubio na svojoj angažovanosti, smatra Nebojša Bradić, reditelj predstave koja je svoju premijeru imala sinoć u Gračanici.
Bradić očekuje da predstava koju je radio sa Narodnim pozorištem u Prištini (NPP) ima uzbudljiv život. Naslov koji je izabran pripada pozorišnoj klasici, ali u suštini on nije istorijski, kaže reditelj.
"To je Mihizova obrada poznate narodne balade, u kojoj mi na neki način tretiramo odnos između Banović Strahinje, njegove žene, Vlah Alije, tog celog konteksta, dvora Jugovića u Kruševcu. U celoj toj priči, mi imamo jedan tragični naboj koji tekst donosi, ali imamo i društveni kontekst. Vremena su se promenila od tada do danas, odnos čoveka-pojedinca prema sistemu se takođe menjao i ovaj komad nije izgubio na svojoj angažovanosti. Rekao bih da smo mi pažljivim čitanjem njemu samo dodali taj sjaj koji je on imao i to značenje koje u ovom vremenu može da ponudi", kazao je Bradić u emisiji "Dogovor!?" RTV Kim.
"Predstava ’Banović Strahinja’ je veoma značajna u ovom trenutku za izvođenje, izvodi se na pravom mestu i u pravo vreme, sa pravim rediteljem", kaže direkor Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić.
Nakon perioda "radioničarskog rada" koji je, kako kaže, dao svoje rezultate, bilo je potrebno da se Pozorište vrati drami.
"Mislim da nešto što ima epitet "narodnog" pozorišta, što je republička institucija, mora da nađe nekakav balans između modernog, eksperimentalnog i tradicionalnog, klasičnog, i da ima u svom repertoaru i domaće i strane klasike, da ima dečiju predstavu, koliko god je to moguće i da na taj način pokrijemo dijapazon potreba naše publike. Mislim da je ova predstava prava mera koja je pronađena, između toga da to bude vezano za Kosovo i Metohiju, da to bude nešto što će korenspondirati sa savremenim i sa istorijom i da bude nešto što će sasvim sigurno biti stvar koja će pobuditi interesovanje publike", kazao je Radonjić.
Višestrukom nagrađivani reditelj Bradić ovom predstavom ostvaruje novu saradnju sa Prištinskim pozorištem. Prethodni put su sarađivali još 1995. godine na predstavi ’’Srpska drama’’. Susret sa ovim teatrom i zaposlenima, nakon više od 20 godina, za Bradića je bio dirljiv.
"Kada sam sreo posle toliko godina te iste tehničare i dekoratere koji su nekada radili na dekoru predstave ’Srpska drama’, ’Laki komad’, koji su bili ti koji su zaista nosili tu predstavu u tom davnom vremenu ali i glumce... Jedan od glumaca koji je igrao jednu od svojih prvih uloga bio je Igor Damnjanović i on se seća te naše saradnje, tako da je to za mene jedan zaista lep trenutak i verujem da će upravo razlog zbog koga smo se okupili, a to je nova premijera, biti dovoljan da pokaže zašto smo mi na tom mestu".
Govoreći o okolnostima u kojima NPP radi, nakon proterivanja iz svoje matične kuće u Prištini, Bradić kaže da je zadatak ljudi koji se kulturom bave da ne dozvole da se ono ugasi. Smatra da treba stalno isticati da ovaj teatar ima svoju tradiciju dugu više od sedamdeset godina.
"Sticaj okolnosti je da je on izmešten, proteran sa svoje matične scene, nije značio oni ne treba da imaju da svoju scenu ovde na Kosovu. To je ono čime se sadašnja uprava u svim kontekstima bavi. Na nama koji se bavimo kultunom politikom jeste da pokušamo da uvažimo sve ono što je najbolja tradicija tog pozorišta i da podstaknemo da se njegova vatra ne ugasi. Mislim da su prethodne uprave i glumci učinili dosta. Neko bi u tako nenormalnim okolnostima verovatno odustao, možda bi otišao u drugi teatar i to pozorište, koje ima svoje lepo mesto u našoj kulturi, verovatno bi izgubilo neku poziciju", kazao je Bradić.
Iako je udaljeno svega nekoliko kilometara od mesta privremenog boravka zaposleni u NPP nemaju pristupa matičnoj kući u Prištini. Direktor Radonjić ističe da uprava ne može ni da priđe svom fundusu koji je ostao tamo, ni dokumentaciji, koja je obimna i vrlo važna za njih jer su, kako ističe, za kosovske vlasti oni ilegalna i paralelna institucija.
"To je jedna čudna i tragična pozicija za jedan teatar koji je izmešten u Gračanicu, pravno administrativna služba se nalazi u Kosovoskoj Mitrovici, glumci, dekorateri i radnici na raznim stranama... U toj situaciji je pravi podvig da se napravi i krene u bilo kakav rad. Mislim da smo uspeli da pokrenemo taj rad i pri tom ne treba zaboraviti jednu činjenicu, da bez obzira što imamo to privremeno sedište u Gračanici, da svaku predstavu izvodimo u drugom mestu i mislim da je nekako prirordnije da se ovo pozorište zove Narodno pozorište Kosova i Metohije", kazao je Radonjić.