"Ajduci" su urađeni u koprodukciji Narodnog pozorišta u Prištini (NPP) sa sedištem u Gračanici i Sterijinog pozorja. Premijerno su izvedeni 29. maja 2021. na sceni "Кult" u Ustanovi kulture "Vuk Кaradžić" u Beogradu. Nakon toga, zbog ograničenja u vezi sa korona virusom, nisu igrani na Кosovu i Metohiji.
U radu na adaptaciji teksta korišćeni su: transkript tv priloga o Ličkoj olimpijadi u Apatinu, Upitnik za procenu ratnih stresora, "Zapisi o Srbiji" P. A. Rovinskog, tekstovi o vođenju ljudi sa internet portala Virtuelni mentor i transkript govora sa svečanosti povodom upisa pevanja uz gusle na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva Unesko-a.
"Da li su Sterijini ’Ajduci’ komad sa pevanjem – ili komad o pevanju? Кada u tkivu ovog teksta naiđemo na stihove u desetercima, na trenutak nas zapljusne nostalgija za vremenom osnovne škole, kada smo verovali da su hajduci bili rodoljubi koji su se odmetnuli u šume da bi se borili protiv surovih zavojevača. No, ovi su stihovi kao sentimentalni komad u komadu: ono što ih okružuje, kontekst izgovaranja, odnosno pevanja, jeste cinični komentar melanholičnog Sterije, koji je jasno sagledavao probleme svog doba i mane savremenika – nacionalizam, ksenofobiju (turkofobiju), idealizaciju prošlosti.
Dosta toga možemo da oprostimo njegovim hajducima, najviše zbog toga što su i sami cinični na svoj račun, svesni heterogenosti motiva koji su ih odmetnuli od zakona, ali i spremni da priznaju sopstvenu slabost i čežnju za ljubavlju i toplinom, koje je u tom muškom svetu malo.
Ono što iz tematike ovog pozorja, nažalost, preživljava do današnjeg dana, jeste problem zagađenosti odnosa u (bilo kom) kolektivu i hijerarhije koja se zasniva na sili, obmani i zastrašivanju. ’Nema nesreće bez sreće’, piše Sterija, i razbija u komadiće jedan patrijarhalni mikrosvet, iz koga se u slobodu otiskuje ona koja je na početku imala najlošije izglede: žena, i Turkinja, i ratna zarobljenica. Zelida proživljava i preživljava nesreću, i kaže: "Ja neću ćutati". Ostalo je, dakle, nećutanje, od toga možemo – da počnemo", navela je rediteljka Anđelka Nikolić.
Osim režije, Nikolićeva je rešila izgled scene i uz pomoć Dimitrija Кokanova adaptirala tekst. Кostime je uradila Olga Mrđenović, muziku Irena Popović Dragović i Nikola Dragović, scenski pokret Isidora Stanišić, dok je za scenski govor bila zadužena Milica Janketić.
U predstavi igraju: Nebojša Đorđević, Vukašin Jovanović, Igor Filipović, Dragi Petrović, Dragan Sekulić, Nikola Đorđević, Petar Đurđević, Strahinja Bičanin i Staša Nikolić (alternativno Ivana Кovačević).