Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije kaže da je ubijanjem ili kidnapovanjem novinara ubijena demokratija. „To je zločin“, kazo je on.
„Novinarstvo je profesija, posebna, to je profesija u kojoj vi radite svoj posao, all je to i način života. Preuzimate odgovornost da pomognete njiihovim porodicama, da pomognete kolegama“.
Novinarstvo je, kaže Brajović, neprekidna borba protiv nepravde. „Mi ćemo da se borimo da pravda stigne zločince i nalogodavce kako bi porodice dobile utehu“.
Prema njegovim rečima, institucije su zakazale kada je u pitanju razrešenje sudbine nestalih i ubijenih kolega.
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji kaže da u ovakvim situacijama ima „transfer krivice“.
„Porodice koje su ovde sa nama i koje nisu sa nama, nisu do sada adekvatno tretirane od strane institucijama koje su dužne da se time bave. Mislim da je važno da se utvrdi odgovornost kada su u pitanju odgovorni za ubijanje i kidnapovanje novinara“, kazao je Matić.
Kaže da je bio šokiran činjenicom da broj ubijenih novinara na Kosovu nikome ništa ne znači. „Ovde imamo situaciju da se pre tri četiri godine nisu vodili kao neki novinarski poseban dosije. Tu govorim i o srpskim institucijama i kosovskim privremenim organima, kako ih možemo nazvati“.
Kaže da je o razgovarao i sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem i sa tužiocima o informacijama kojima je raspolagao, ali da nije dobio povratnu reakciju. „Dok se ne uspostave ti mostovi i ne profesionalizuje saradnja mislim da ćemo teško doći do nekih pomaka“, kazao je Matić.
Misli da svaki od organa na Kosovu poseduje neke informacije o tome gde su nestali i kako su ubijeni novinari.
„To su male kockice koje mogu da dovedu do nekog rešenja“, rekao je Matić istakavši da je potrebna politička volja da bi se nešto pomerilo.
On je naglasio da postoje svi uslovi da se kao i u Srbiji i na Kosovu formira Komisija za istraživanje ubijenih i nestalih novinara. Za to je, kazao, potrebna međunarodna podrška.
Rikardo Gutjerez iz Evropske federacije novinara kaže da se dans oseća posramljeno.
„Posramljen sam što nismo uspeli da poguramo domaće i međunarodne vlasti, javne vlasti, kada govorimo o ovim slučajevima“.
Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo u Prištini već dvadeset godina prikuplja podatke o nestalim i ubijenim žrtvama. Ti zapisi o zločinama preneti su u „Kosovsku knjigu pamćenja“.
Na pitanje da li su ti podaci uticali na rad Tužilaštva, Bljakaj je rekao: „Ja verujem da nije u dovoljnoj meri. Tužilaštva mogu u našim kancelarima naći opšte podatke o zločinima, ali ne verujem da je to dovoljan materijal da se podignu optužnice. Obaveza je Tužilaštva je da dalje radi na pronalasku dokaza“, kaže Bljakaj.
Paul Flin iz misije Euleks u Prištini kaže da je pitanje ratnih zločina i razrešenje u fokusu misije i Euleks tu da podrži proces vladavine prava.
„Nikada nije doneta odluka da se ne radi na slučajevima novinara i oni su stavljeni pod slučaj nestalih lica“, kaže Paul Flin iz misije Euleks.
Marek Antoni Novicki bivši ombudsman na Kosovu se u vreme svog angažovanja na Kosovu bavio i pitanjem nestanka lica. Kaže da je i tada postojao ograničen pristup dokumentima i da je saradnja sa Unmikom bila na nivou konfrotacije.
„Kada smo tražili taj pristup, odgovor je bio „Vama nije dozvoljeno da vidite dosije“. I jedini odgovor koji smo dobijali od Unmika je „da istraga i dalje traje i mi ćemo da vas obavestimo o detaljima“. To je jedino što smo mogli da kažemo porodicama“, kazao je Novicki u tom periodu međunarodni ombudsman na Kosovu.
Na konferenciju, iako su pozvani nisu došli predstavnici UNMIK-a.