Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović poručio je svima koji misle da će rušenjem ploča odagnati nemirnu savest zbog onoga što su činili, ili onoga što znaju o nestalim kolegama, da u svojoj nameri neće uspeti.
„Morali smo po treći put da našim kolegama i prijateljima postavljamo ploču na kojoj, osim podsećanja da su na današnji dan pre 16 godina nestali, odnosno oteti, stoji jedna kratka i jasna poruka "Tražimo ih", kazao je Brajović.
On je Policiji, Tužilaštvu Kosova, Euleksu i ostalim nadležnim institucijama na Kosovu uputio poruku da ih novinari neće ostaviti na miru sve dok se ne rasvetle sudbine nestalih i kidnapovanih kolega.
"Za one iz međunarodne zajednice, koji iz svojih udobnih prostorija sve ovo nemo posmatraju, a ne čine ono što mogu i moraju, poručujemo da nećemo zaboraviti", kazao je Brajović dodajući da se novinari, pre ili kasnije, uvek izbore sa zlom i nepravdom.
Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić je zapitao zašto novinari 16 godina nisu uradili ništa da se rasvetli sudbina nestalih medijskih radnika.
„Ovde su naše kolege bile na profesionalnom zadatku. Oni nisu nosili oružje niti uniformu, nosili su olovku, svesku, diktafon i radili svoj posao. Zato, na ovom mestu, gde su oni viđeni poslednji put pre 16 godina i ne očekujem nikakvo milosrđe, već solidarnost kolega. Jer, ako smo mi sedma sila, a nismo do sada uspeli da pronađu naše kolege, onda ne znam kako ćemo uticati na javnost, i u njeno ime na nadležne, da se otkriju zločinci, imenuju i kazne“, zapitao je Ničić.
Postavljanju spomen ploče na mestu gde su Đuro Slavuj i Ranko Perenić nestali, osim novinara sa Kosova i centralne Srbije i nekolicine Srba iz okolnih sela, prisustvovali su i predstavnici Opštine Gračanica, gradonačelnik Branimir Stojanović i predsednik SO Vladeta Kostić.
„Novinari i političari ponekad ne misle isto, ali kao ljudi koji se bore da ovde opstanu, verujem da se borimo za isto, a to je istina i pravda. Dok se Albanci ne budu suočili sa drugačijom istinom od one o kojoj su do sada govorili, neće biti nađeni ni ovi ljudi, ni svi ostali koje tražimo. Kao što oni traže svoje nestale i u nama nemaju prepreku da ih nađu, tako i mi tražimo da se nađu naši nestali. Dok to ne budemo rešili, sve ostalo će biti inferiorno“, kazao je Stojanović.
Iako je iz Opštine Gračanica rukovodstvu Opštine Orahovac upućen poziv da prisutvuje današnjem događaju, niko od zaposlenih u ovoj lokalnoj samoupravi se nije pojavio.
Predstavnici UNS-a i DNKiM postavili su 30. avgusta 2012. godine na mestu gde su kolege otete ploču na srpskom i albanskom jeziku na kojoj piše: “Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih”. Ploča je nakon dva meseca porušena, da bi istu postavili 21. avgusta prošle godine, ali je i ona ubrzo uništena i nestala.
Slavuj i Perenić su avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu da urade prilog o povratku otetih monaha. Prema podacima porodica, poslednji put su viđeni u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova. Automobil u kojem su bili, plava Zastava 128, nikada nije pronađen, porodice još uvek nemaju nikakve zvanične informacije o njihovoj sudbini.
Udruženje novinara Srbije na svom zvaničnom sajtu podseća da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na KiM: Ljubomir Knežević, novinar prištinskog "Jedinstva" i dopisnik "Politike" otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica. Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca. Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini. Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine.