Vesti
Hronika

„Pitanje nestalih mora da bude deo dogovora BG i PR“

Pitanje nestalih osoba mora da se pokrene na najvišem nivou, odnosno, da se nađe na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine. Uz podsećanje da se još uvek traga za 1.642 lica, predstavnici srpskog i albanskog udruženja kidnapovanih i nestalih na Kosovu, poručuju da neće stati dok ne saznaju njihovu sudbinu.
„Pitanje nestalih mora da bude deo dogovora BG i PR“
Detalj sa konferencije (Foto RKP)

Društvo u celini, a naročito institucije, nisu u dovoljnoj meri posvećeni rešavanju pitanja nestalih osoba, ocenjeno je na konferenciji održanoj u severnom delu Mitrovice, u organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC).

„To pokazuje i činjenica da se nisu dovoljno potrudili da se pitanje nestalih nađe na agendi pregovora Beograda i Prištine“, ukazuje direktor Fonda za humanitarno pravo u Prištini, Bekim Bljakaj.

Koordinatori Resursnog centra za nestala lica u Prištini, Bajram Ćerkinaj i Milorad Trifunović, takođe su saglasni da pitanje nestalih treba da bude jedna od prioritetnih tema razgovora u Briselu. Međutim, kako kažu, iako su dosadašnji pregovarači obećavali, to pitanje nikada nisu pokrenuli.

„Ja uopšte ne znam da li će biti više tih razgovora. Nama su obećali pre početka prvih razgovora da će prva tema na stolu biti razmatranje problema kidnapovanih i nestalih. Od tada su se promenile mnoge vlade, premijeri, predsednici... Oni nikada nisu stavili na sto pitanje nestalih. Ni Priština ni Beograd nisu tražili da se o tome raspravlja. A ko može da reši pitanje nestalih, ako ne međunarodna zajednica“, upitao je Trifunović, koji je i koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji.

S druge strane, prema rečima Bekima Bljakaja, predstavnici institucija, kako domaćih tako i međunarodnih, tvrde da je dosta toga urađeno po pitanju rasvetljavanja sudbine nestalih, pozivajući se na spisak koji je sačinio Međunarodni komitet Crvenog krsta, a koji je sadržao preko 4.000 imena nestalih osoba, te da je od tog broja nepoznata sudbina još 1.642 lica.

„Mi iz civilnog društva, a naročito porodice, ne možemo biti zadovoljni, jer članovi porodica nestalih lica po međunarodnim konvencijama imaju pravo da znaju istinu i sudbinu svojih voljenih. Dakle, u ovom trenutku preko 1.640 porodica još uvek nije zadovoljilo tu potrebu da sazna istinu i to je ogroman broj“, ističe Bljakaj.

Mišljenja je da i ako dođe do bilo kakvog dogovora između Beograda i Prištine, a ukoliko se tu ne nađe pitanje nestalih osoba, onda taj dogovor, kako kaže, nije najbolji dogovor.

„Ovo pitanje mora da se reši, čak i u slučaju da ne mogu da se nađu sva tela, mora da se nađe informacija o sudbini tih ljudi.“

Bljakaj smatra i da pitanje pravde za žrtve takođe nije rešeno.

„Nemamo sudske procese koji se odnose na nestale osobe. Čak se ni Haški tribunal nije bavio tim pitanjem dovoljno. Oni jesu procesuirali i u presudama su pred Haškim tribunalom uzeli u obzir masovne grobnice, ali je to nedovoljno. Porodice imaju pravo na pravdu. Tužilaštva moraju da određuju kao prioritet predmete koji se odnose na otmice i na nestala lica.“

Ukazuje i na neusaglašenost Zakona o nestalim osobama na Kosovu sa Zakonom koji se odnosi na civilne žrtve sukoba.

„Zakon o nestalim osobama na Kosovu definiše svako lice koje je nestalo od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Taj zakon garantuje reparaciju užim članovima porodica nestalih osoba - supružnicima, roditeljima i deci koja se školuju do 25. godine. Međutim, drugi zakon koji se odnosi na civilne žrtve rata i na druge kategorije, civilnu žrtvu rata definiše kao osobu koja je ubijena od 20. februara 1998. do 20. juna 1999. godine. U trenutku kada se identifikuje lice koje je posle 20. juna 1999. nestalo, to više nije nestalo lice, nego se tretira kao ubijeno lice i automatski porodica gubi pravo na reparaciju. Dakle, taj zakon priznaje žrtve rata samo do 20. juna 1999. godine“, pojašnjava Bljakaj, dodajući da je Fond za humanitarno pravo dao preporuke da se ova dva zakona usaglase, odnosno, da se priznaje status svim žrtvama sukoba koje su stradale do 31. decembra 2000. godine.

Bajram Ćerkinaj, jedan od koordinatora Resursnog centra za nestala lica u Prištini, smatra da članovi porodica žrtava treba da vrše veći pritisak na sve relevantne institucije u cilju rešavanja sudbine njihovih najmilijih. Mišljenja je da glavni akteri treba da razgovaraju direktno sa članovima porodica nestalih kako bi identifikovali njihove probleme i potrebe.

„Treba omogućiti zaposlenje makar jednom članu porodice nestalih, a ne da žive od socijalne pomoći“, jedan je od njegovih predloga upućenih ovdašnjim institucijama.

Resursni centar za nestala lica u Prištini trenutno okuplja porodice 1.246 nestalih osoba za kojima se više od dve decenije traga. Prioritetni cilj ovog centra je rasvetljavanje njihove sudbine.

“Za nas nije bitno ime i prezime, nacionalnost, vera, boja… Mi tražimo te ljude i nećemo stati dok ih ne pronađemo. Međutim, da bismo uspeli u tome, mi moramo da imamo veću podršku i Prištine i Beograda, a naročito međunarodne zajednice. Trenutno imamo prilično dobru saradnju sa međunarodnim institucijama, naročito sa američkom i ambasadom Velike Britanije na Kosovu. Lično se osećam prijatnije kad dođu ambasadori kod nas, nego kada se pojavi neki političar samo da bi ‘odradio posao’ i otišao“, napominje Milorad Trifunović.

Pitanje nestalih osoba treba posmatrati kao humanitarno, a ne političko, ističe Bljakaj.

„Porodice nestalih rade zajedno, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. To je vrlo važno. Verujem da je kod građana u našem i širem društvu stvorena ta empatija. Niko ne postavlja pitanje koje su nacionalnosti oni koji se još uvek nalaze na spisku nestalih. To moraju da uzimaju kao primer i institucije, kad se radi o realizovanju prava porodica nestalih lica“, zaključuje Bljakaj.

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istraživanja o pitanju nestalih, koje je NVO ACDC sprovela u sve četiri opštine na severu Kosova.

Veliki broj ispitanika se izjasnio da se u javnosti ne govori u dovoljnoj meri o pitanju nestalih.

Da saradnju između srpske i albanske strane treba unaprediti, izjasnilo se 71,6 procenata ispitanih.

Većina anketiranih je mišljenja da ni političari, ni domaće institucije nisu dovoljno angažovani u rešavanju sudbine nestalih lica.

Kao bitan činilac u rešavanju pitanja nestalih lica prepoznata su udruženja porodica nestalih, kojima je ukazano najveće poverenje, na drugom mestu se našao nevladin sektor, a na trećem međunarodna zajednica, dok je nizak stepen poverenja iskazan u domaće institucije.

Konferencija je organizovana u okviru projekta, koji je deo šireg projekta pod nazivom “Aktivizam civilnog sektora za pomirenje u regionu bivše Jugoslavije - podrška REKOM-u”, koji se bavi procesom pomirenja na Kosovu putem podizanja svesti o pitanju nestalih osoba.

ACDC ovaj projekat sprovodi uz podršku Centra za građansko obrazovanje – CGO.



Ostale vesti

Preminuo Aki Rahimovski
Pevač grupe Parni Valjak Aki Rahimovski preminuo je danas u 67. godini.
  • 22.01.2022
Štrpce: Arsenijević i Vasiljević privedeni. Hteli da saznaju više o Ski centru?
Aleksandar Arsenijević iz GI „Srpski opstanak“ iz Kosovske Mitrovice i Danijel Vasiljević iz GI „Sloboda Štrpce“, privedeni su od strane Policije Kosova nakon što su, kako navode za RTV Kim, "mirnim putem došli u Opštinu Štrpce da gradonačelniku te lokalne samouprave, Daliboru Jevtiću postave par pitanja u vezi sa privatizacijom Ski centra Brezovica". Iz ove opštine kažu da su u zgradu ušli bez dozvole i su neovlašćeno snimali ispred kabineta predsednika.
  • 21.01.2022
Šesnaest godina od smrti Rugove. Osmani: Čovek koji je stvorio nezavisno Kosovo
Navršava se 16 godina od smrti Ibrahima Rugove, osnivača i predsednika Demokratskog saveza a potom i predsednika Kosova.
  • 21.01.2022
Požar uništio kuću povratnika
U porodičnoj kući povratnika Radovana Džolića u Tučepu kod Osojana tokom noći izbio je požar koji je napravio veliku materijalnu štetu. Uzrok požara prema rečima Džolića su bojler i instalacija u kupatilu. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković obećao je saniranje pričinjene štete.
  • 20.01.2022
Požar u stambenoj zgradi u Lapljem Selu
U jednoj od stambenih zgrada u Lapljem Selu izbio je požar. Kako javlja novinarka RTV Kim sa lica mesta, vatrogasci pokušavaju da ugase vatru koja je zahvatila dva stana i krov ove zgrade. Pričinjena je velika materijalna šteta.
  • 20.01.2022
Nesreća u Bugarskoj, povređeno 29 putnika sa Kosova
U saobraćajnoj nezgodi u Bugarskoj povređeno je 29 putnika sa Kosova, od kojih je šestoro dece, kada se autobus u kome su bili sudario sa kamionom u gradu Ćustendil.
  • 18.01.2022