Vesti
Hronika

Mirjana Srbljak: Zločin koji se desio nad decom u Goraždevcu više nikoga ne zanima

„U poslednjih pet - šest godina mislim da ova priča nikog ne zanima. Počevši od političara pa do najobičnijeg građanina, jednostavno ne znaju za taj datum. To nama  teško pada, samo kada pomislimo na one sirene i na taj događaj, onda možete da zamislite kako je nama, a da ne pričam za sahrane“, kaže Mirjana Srbljak, čija je ćerka Dragana ranjena na Pećkoj Bistrici 13. avgusta 2003. godine.

Mirjana Srbljak: Zločin koji se desio nad decom u Goraždevcu više nikoga ne zanima
Mirjana Srbljak (Foto Radio Goraždevac)

„Stvarno jako boli da ova priča bude zaboravljena i zapostavljena. Za mene je ovo istorijska priča. Da tako mlada i nevina deca stradaju, ispred svih nas, ispred KFOR-a, nama ispred kuće“, kazala je Mirjana.

Mladi sve više odlaze i budućnost ovde je neizvesna, dodala je Mirjana. 

„Ja sam majka četvoro dece, ona su se školovala, završila fakultete. Ja sam pokušavala ovde da ih zadržim, što je najgore i deca su to htela“, gotovo kroz plač priča Mirjana, čija su deca otišla iz Goraždevca, a kako kaže polako odlaze i iz Srbije.

„Nikada nam niko nije dao priliku, išli smo svuda, oni su još nezaposleni. Sad mi nije žao što su napustili Goraždevac, ali sad se dešava nešto najstrašnije za mene, oni napustaju Srbiju. To je nešto što će mene sada da…“, nije mogla da završi rečenicu Mirjana Srbljak.

„Ja sam patrijarhalno vaspitavana, da volim svoju porodicu, svoju zemlju, svoju crkvu. Volim svoj narod, svoju zemlju, volim Goraždevac, a najviše volim crkvu, jer da nije bilo tih manastira, nas danas ne bi ni bilo ovde. Mnogo puta razmišljam što sam se vratila te 1999-te, jer sam tada stvarno preživela veliki pakao. Kad sve to prođe, odškolujete decu, radite, mučite se, i onda razmišljate, sada bi trebalo da se stvara porodica, sad će da se zaposli i vi naiđete na, znate kakve neprijatnosti, to je strašno za pričati. Onda se razočaraju i deca, ajde da probamo da živimo negde drugo, ajmo u Beograd, onda idete od vrata do vrata, zapošljavaju se u neke privatne firme gde ne mogu dugo da ostaju. I onda dolaze do zaključka da oni ne pripadaju više ni Goraždevcu, ni Metohiji, jednostavno ni Srbiji. Mi smo do te priče došli“, kaže Mirjana, koja u Goraždevcu živi sa suprugom.

„Nas nikad niko nije pitao, počevši od Goraždevca i opštine, do vrha, da li nama nešto treba. Nama nije ni trebalo, jer ja i moj muž radimo puno i živimo onako solidno, ali nam je bilo potrebno da tu decu, ako već nismo uspeli da ih zadržimo u Goraždevcu, da ih barem zadržimo u Srbiji“, kaže Mirjana Srbljak.

Pre osamnaest godina kada se desio zločin na Bistrici, Goraždevac je brojao oko 250 đaka i više od 1200 stanovnika. Danas u Goraždevcu živi oko 700, a škola jedva da ima nešto više od 80 đaka.

„Mene je jeza da prođem kroz selo i zato izbegavam, tiha jeza. Kada čujem da je neko upisao prvi razred i kad mi kažu da ih ima pet, verujte srce me boli. A to nije bilo davno, pre dvadeset godina bilo je  60 prvaka, to je nešto što je najteže sada. A mi nismo uradili ništa. Ja sam se trudila, ali taj trud je bio neizvodljiv. Ja sam se samo istrošila vreme, energiju, zdravlje“, kaže Mirjana Srbljak.

Sva deca iz Goraždevca zaslužiju da imaju radna mesta

U poslednjih deset godina Goraždevac je napustilo najviše mladih. Mnoge generacije su ti uradile isključivo zbog posla i životne egzistencije. „Da ste me pitali pre osam godina, ja sam stvarno videla ovde život. Mi svi znamo šta smo sve ovde preživeli. Kojekakva granatiranja, napade, presretanje (autobuskog) konvoja, to treba pet dana da se objasni. Ali sam videla život. Čim vidim ja kao majka, onda vide i moja deca, i ne samo moja, mnoga deca su htela da ostanu i da žive u Goraždevcu. Ali deca od po 25-30 godina, koja su fakultetski obrazovana, ne mogu da žive tako što će tražiti roditeljima novac. To je nešto što nije moglo da se podnese i to je razlog što su moja deca otišla odvade. Mislim da su sva deca iz Goraždevca zaslužila da imaju neka solidna radna mesta koja pripadaju državnim institucijama“ kaže Mirjana.

Nepravda najviše boli i ništa je ne može nadoknaditi

Istraga o zločinu nad decom u Goraždevcu odavno je obustavljena. Oni koji ovde žive gotovo da su izgubili veru u institucije. „Znate kad nešto prođe i vi stalno idete na taj trnovit put i svaki dan preživljavate pakao, ali verujete u svoju državu, u svoje ljude. I kada naiđete na tu nevericu, to je nešto najteže“, nastavlja priču Mirjana Srbljak.

Misija EULEX na Kosovu obustavila je 2011. godine istragu o zločinu u Goraždevcu uz obrazloženje „da se ne bi mogli pronaći dokazi koji bi se korisno mogli istražiti, pa nije u mogućnosti da nastavi krivično gonjenje.



Ostale vesti

Osojane: Pronađeno beživotno telo povratnika u selu Koš
U povratničkom selu Koš kod Osojana u jutrarnjim časovima je pronađeno beživotno telo povratnika Velimira Popovića (1951) ispred porodične kuće. Srčani udar je najverovatniji uzrok njegove smrti.
  • 30.11.2021
KM: Danas saslušanje učesnika sinoćnjeg incidenta
Učesnici sinoćnje tuče i pucnjave koja se oko 23 sata dogodila u kafiću „Amnezija“ u Kosovskoj Mitrovici biće saslušani danas zbog alkoholisanog stanja u kome su se nalazili, rekao je za RTV Kim portparol Kosovske policije za region Sever poručnik Bratislav Radović. 
  • 30.11.2021
Pucnjava i tuča u centru Kosovske Mitrovice, ranjene dve osobe
Portparol Kosovske policije za region Sever, poručnik Branislav Radović, potvrdio je oko ponoći za KoSSev da je nešto ranije došlo do incidenta u ulici Vardarskoj.
  • 30.11.2021
Uklonjeno 70 eksplozivnih naprava u šumi kod Đakovice

Pripadnici kosovskih snaga bezbednosti uklonili su 70 neeksplodiranih eksplozivnih naprava, otkrivenih prethodnih dana u okolini Đakovice.

  • 29.11.2021
Eksplodirala ručna bomba u Kosovu Polju, nema povređenih
U Kosovu Polju je jutros oko 6 sati eksplodirala ručna bomba ispred jednog bara u centru grada, ali niko nije povređen.
  • 29.11.2021
Na Kosovu noćas tri slabija zemljotresa
Na Kosovu su noćas zabeležena tri slabija zemljotresa.
  • 29.11.2021