Vesti
Hronika

„Imamo pravo da znamo gde su naši nestali“

Resursni centar za nestala lica danas je u Prištini održao debatu pod nazivom „Pitanja nestalih lica na raskrsnici“. Organizatori Milorad Trifunović i Bajram Ćerkini složili su se da svako ima pravo da zna šta je sa nestalim i kidnapovanim osobama.
„Imamo pravo da znamo gde su naši nestali“
Detalj sa debate (Foto Kim)

Predsednik Udruženja porodica nestalih Bajram Ćerkini je povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava podestio da je Velika Britanija imala ključnu ulogu u potpisivanju Deklaracije između zemalja Zapadnog Balkan, kojom se obezbeđuje „nepristrasna i efikasna istraga u rešavanju slučajeva nestalih osoba u narednih pet godina“.

„Mi imamo ranu koju ne možemo da zalečimo, nama se krše prava, a da bi se pomoglo porodicama da zaleče bol potrebno je reći konkretno šta će da se uradi po pitanju nestalih i kidnapovanih“, smatra Ćerkini.

Koordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM Milorad Trifunović rekao je da je članovima porodica ugroženo pravo na život i pravo na da znaju šta se desilo sa njima.

„Svi imaju pravo da se rode, i posle rađanja jednaka prava na život, i na sve ono šta život nosi. Mi imamo pravo da znamo gde je naših 1653 lica. Mi nemamo izveštaj, niti njihova tela, njihove kosti, mi znamo da oni nisu živi, ali imamo pravo da znamo šta se desilo sa njima. Mi smo mnogo puta diskutovali i uvek postavljali jedno pitanje, jer ne znamo gde su, nalazimo se na raskrsnici, naš život nije život običnih ljudi, ugroženo nam je pravo na normalan život“, poručio je Trifunović.

Nije lako da se govor o ljudskim pravima kada su rane još otvorene, kazao je ambasador Velike Britanije na Kosovu Nikolas Abot.

„Politika treba da bude spremna da gura napred pitanje nestalih, ne da blokira. Prošle godine Vlada kosova, ali i druge vlade su dale jedno obećanje i rekli da će preduzeti sve neophodne radnje kako bi se odradilo istraživanje, da se sprovede zakonodavstvo i da se pruže finansijski i ljudski resursi, kao i da se saslušaju sve potrebe članova nestalih lica“, kazao je Abot.

Abot je dodao da je dijalog između zajednica, bez obzira na etničku pripadnost, jako bitan.

Predstavnik Vlade Jahja Ljuka rekao je da je Srbije potpisala Deklaraciju na Samitu u Londonu, ali ne poštuje pravila Deklaracije. On je napomenuo da Srbija ne želi da prizna jednakost, Kosovo kao nezavisnu državu, i zbog toga sprečava stvaranje regionalne baze podataka.

„Deklaracija za ljudska prava se nažalost ni dan danas ne poštuje, a posebno od strane nekih članova ove Deklaracije. Deklaracije treba da budu malo umerenije i da ne stvaraju neprijateljstvo, jer se i posle 20 godina od rata na Kosovu poriču zločini za koje ceo svet zna. Takođe, ne ide da se nastavlja sa svađom na Kosovu, jer smo svi jednaki. Što se tiče pitanje nestalih lica, Zakon ne pravi nikakvu razliku između nacionalne i religijske pripadnosti, kada predstavljamo cifre nestalih, uvek ih predstavljamo kao kosovske i spremni smo da uradimo sve što je u našoj mogućnosti da se rasvetle i obelodane sudbine nestalih lica“, kazao je Ljuka.

Predsednik kosovske komisije za nestala lica Prenk Đetaj istakao je da ni nakon 20 godina nijedan odgovor nije dat članovima porodica nestalih. Neodstatak informacia o tome gde se nestali i njihovi ostaci nalaze i dalje predstavlja prepreku u rešavanju preostalih slučajeva, dodao je on.

„Od 27 lokacija na kojima smo tražili, samo smo na deset lokacija našli 11 tela, dok duge lokacije nisu bile tačne, ali važno je da smo sve ispitali i nijednu informaciju nismo ignorisali, radili smo i u saradnji sa drugim institucijama“, kazao je Đetaj.

U julu 2018. godine u Londonu je održan 5. samit o zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog porcesa, na kojem je svih 14 lidera potpisalo zajedničku deklaraciju. Ona pokriva regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose, ratne zločine i nestale osobe.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od februara 2019. godine u regionu se još uvek 10.247 ljudi vodi kao nestalo, dok se od ukupunog broja 1653 vezuje za sukob na Kosovu.

Debata u Prištini organizovana je uz podršku Britanske i Američke ambasade na Kosovu.



Ostale vesti

Godišnjica zločina u Goraždevcu
Parastosom u crkvi Presvete Bogorodice i obilaskom grobova ubijenih dečaka obeležena je još jedna godišnjica zločina nad srpskom decom u Goraždevcu.
  • 13.08.2020
Milisav Dakić: Zločin van zločina
"Voleo bih da podsetim sve koji znaju za ovo da je bilo 97-8 dece, a da je ispaljeno 87 metaka u decu. To je zločin van zločina, to može samo bolesni um da uradi", rekao je u Goraždevcu Milisav Dakić, otac ubijenog Panta.
  • 13.08.2020
Navršava se 17 godina od ubistva srpske dece na Bistrici
Danas će u Goraždevcu biti obeležena 17. godišnjica od ubistva Ivana Jovovića i Panta Dakića i ranjavanja još četvoro dece na reci Bistrici u Goraždevcu.
  • 13.08.2020
Sutra se navršava 17 godina od ubistva dece na Bistrici
U Goraždevcu će sutra biti obežena sedamnaesta godišnjica napada u kome su na obali reke Bistrice na kupanju ubijena dva srpska dečaka, a ranjeno još četvoro dece.
  • 12.08.2020
Namerna dramatizacija rutinske akcije?
Žustra reakcija kosovskih političara povodom ulaska srpskih vojnika na kosovsku teritoriju ima negativan odjek na nastavak dijaloga, smatra Beljuj Bećaj. Sa druge strane, Dušan Janjić navodi da je Priština bila obaveštena o saradnji KFOR-a i vojske Srbije.
  • 10.08.2020
Izdat nalog za hapšenje poslanika Etema Arifija

Osnovni sud u Prištini izdao je nalog za hapšenje poslanika, Etema Arifija.

  • 04.08.2020