Veliki broj građana, ali i lokalnih i predstavnika institucija Vlade Srbije, prisustvovao je parastosu koji su služili gračanički sveštenici Darko Marinković i Jovan Cvetković.
Načelnik Kosovskog okruga Srđan Popović kazao je da se tragedija od pre 24 godine oseća i danas i da narod nije zaboravio ružne scene iz tog perioda.
„Danas ovaj dan obeležavamo kao nešto najstrašnije što se desilo našem narodu, obeležavamo kao put u stvaranju našeg novog bića u novijoj istoriji, dan kada nas je razvijena civilizacija na pragu 21 veka a koja teži ka vrhuncu „evropskih vrednosti“ na jedan primitivan način napala urušavajući svaku vrednost modernog čovečanstva“, kazao je Popović.
„Danas 24. godine posle toga i sami se pitamo gde smo. Posle toliko žrtava koje smo podneli za tih 78 dana, čuli smo koliko je ljudi stradalo a ono što je najstrašnije je koliko je dece stradalo. Ono što znamo je da bilans žrtava nije konačan“, kazala je Malinka Mitrović iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Obeležavanju godišnjice prisustvovao je Dejan Pavićević oficir za vezu Beograda sa Prištinom. Iako se dugo nije pojavljivao u javnosti, Pavićević danas nije bio raspoložen da da izjavu medijima.
Na ove tužne godišnjice ponosno i ćutke stojimo i sećamo se kako je to živeti u slobodi, rekla je direktorka Biblioteke u Gračanici Brankica Kostić. Ona je podsetila i na žrtve, a pre svega decu.
„Za 78 dana poginulo je 89 mališana. Kako decu da oprostimo? Kako su deca legitimni cilj? Sramoto ljudska“, poručila je Kostićeva.
Građanima centralnog Kosova još uvek je sveže sećanje na agresiju koja je trajala 78 dana ali i na posledice koje su došle nakon okončanja NATO intervencije.
„Prva bomba eksplodirala je u kasarni na Zeleniku i nastao je opšti metež i haos u celoj Gračanici“, prisetio se Novica Filipović.
Srđan Pantić iz Prištine kaže da se posledice bombardovanja po Srbe život u getoima. „Od tog dana nemamo ni svoj grad, nemamo ni svoje stanove i to i dan danas traje. To je bio dan kada je nestalo međunarodno pravo i kada se ništa nije poštovalo“, kaže Srđan koji je nakon bombardovanja bio prinuđen da napusti svoj rodni grad.
„Nismo verovali do trenutka kada je na Padalištu ovde u Gračanici pala prva bomba. Verovali smo u demokratiju i pravdu, da neće doći do toga. Posle smo se nekako oporavili od šoka i krenuli da se branimo. Svaka reč je suvišna nakon 24 godine, osim da nema dana da se ne setimo 1999. godine. Sada nas je sve manje, sada se molim Bogu za žrtve ali i da nam da snage da ostanemo“, kazao je Dejan Božidarević iz Gračanice.
„NATO zločinci jednog dana će morati da odgovaraju. Jel možete da zamislite da kad donese neko odluku, a bez odluke vrha svih vasti u svetu UN, to je sramota, greota. Uništeni su prvo životi, uništena su sva postrojenja“, kazao je Ljubomir Maksimović.
„Ti osećaji se ne mogu nikada izbrisati iz pamćenja nikada i sve ono što nas je zadesilo 78 dana, mnogo je uticalo i praktično, ceo rod, narod naš je mnogo tragično osetio to bombardovanje. Da ne govorimo o žrtvama i svemu onome što nas je zadesilo, gde nam je rušeno sve ono što imamo“, rekla je Majda Popović.
„Kako je bilo, sada je dobro. Što kažu ima bolje, ima i gore, ali ovo je zlatna sredina. Ne mogu da se požalim, dobro je. Dosta je narod obolevao od raznih bolesti, zagađuju i travu, vodu, njive i žitarice. Sve je to otrovano, nisam neki stručnjak“, kazao je Trajan Stoiljković.
Na početak bombardovanja okupljene su podsetile i sirene i zvuci bombi i pucnjava koji su se čuli sa razglasa. Hor Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ u Lapljem Selu izveo je srpsku himnu „Bože pravde“.