Godišnjica ubistva srpskih mladića u "Pandi"

Od ubistva šestorice srpskih mladića u kafiću “Panda” u Peći, danas se navršava 21 godina, a izvršioci i  nalogodavci i dalje nisu poznati.

Podeli ovaj članak sa:
  • Peć (Foto arhiva Kim)

Poznato je da su dva maskirana napadača 14. decembra 1998.godine ušla u kafić Panda”, u centru Peći, i pucajući iz automatskog oružja usmrtili petoricu srpskih srednjoškolaca i jednog studenta.

Ubijeni Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović i Vukosav Gvozdenović i Ivan Radević, sahranjeni su na pećkom pravoslavnom groblju. Bili su uzrasta od 14 do 25 godina.

Istraga Tužilaštva za organizovani kriminal o ovom zločinu počela je tek u maju 2016.

Navodno je do prošle godišnjice smrti srpskih mladića Tužilaštvo saslušalo najmanje 30 osoba, a pribavljeni su i materijalni dokazi.

Međutim, još uvek se ne zna ko su odgovorni za ubistvo srpskih mladića.

Inače, sve do decembra 2013. godine, u javnosti je vladalo uverenje da su ovaj zločin počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Međutim, pre šest godina, Aleksandar Vučić, tadašnji prvi potpredsednik Vlade i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, a sada predsednik Srbije, izjavio je da „ima mnogo strašnih stvari s kojima ćemo morati da se suočimo, kao na primer ubistva Srba u kafiću „Panda“ na Kosovu 1998. godine, za koja nema dokaza da su ga izvršili Albanci, kako se verovalo“.

Dve godine kasnije Vučić je kazao: „Bauljamo u mraku. Gotovo sam siguran šta se desilo u kafiću „Panda“, ali nema dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili“.

Nažalost, od tada se ništa konkretno nije desilo na rešavanju ubistva šestorice srpskih mladića, a njihove porodice i dalje čekaju odgovore.

Sin Milene Radević, Ivan, ubijen je sa još pet mladića 14. decembra 1998. u kafiću „Panda“ u Peći.

Šest meseci nakon tog kobnog događaja, njen muž Bogdan Radević je kidnapovan.

Danas prenosi samo mali deo svedočenja Milene Radević na Četvrtom forumu za tranzicionu pravdu, održanom 28-29. oktobra 2008, u Prištini.

„Teško je onome shvatiti ko nije doživeo tu tragediju, bez obzira koje je vere, nacije… Nije mi jasno zašto se i dan danas ćuti, ko je počinilac tog zločina, zašto su ubijeni, ko ih je ubio, ko stoji iza toga… Našli su mog Ivana u lokvi krvi… Nisam mogla da prihvatim, smrt je pokosila moje prvo dete, mog prvenca… Zakukalo je još pet majki… To je bila crna i kobna noć koju ću pamtiti celog života, što me najviše boli, ko ga je ubio, zašto ga je ubio… Sahranila sam ga, ali sam nemoćna da odem na njegov grob ako nemam pratnju, ako se ne najavim da idem da se isplačem na tom grobu… Plačem po izbeglištvu i tuđim kampovima i kućama i to me boli… Ne samo što sam izgubila sina i supruga već i sve ono što sam stvarala… Da se sazna ko ih je ubio bi me ohrabrilo i pomoglo mi da dalje živim…“.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane