Vesti
Hronika

Dvadeseta godišnjica NATO bombardovanja

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 20 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.
Dvadeseta godišnjica NATO bombardovanja
Priština nakon bombardovana

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao – ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998, već i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije –u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.



Ostale vesti

Obijena škola u Sušici, ukradeni računari
Zgrada Elektrotehničke škole obijena je noćas, potvrdio je za Gračanica online direktor ove škole Milan Dimitrijević.
  • 25.05.2020
Na Kosovu tokom pandemije povećano nasilje u porodici
Tokom pandemije koronavirusa na Kosovu je za 30 odsto povećan broj slučajeva nasilja u porodici, podaci su kosovskog Ministarstva pravde. Međutim, iz organizacija koje se bave slučajevima porodičnog nasilja poručuju da je broj znatno veći, jer žrtve često ne prijavljuju nasilje.
  • 25.05.2020
Zapaljena kuća povratnika u Berkovu kod Kline
U povratničkom selu Berkovo kod Kline zapaljena je kuća povratnika Žarka Vučkovića, preneo je na svom Tviter nalogu ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić. Naveo je da je Ministarstvo Vučkoviću sagradilo kuću prošle godine i da policija vrši uviđaj
  • 23.05.2020
Kurti traži da Državno tužilaštvo sasluša Tačija
Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti zatražio je od Državnog tužilaštva da ispita predsednika Kosova Hašima Tačija kao svedoka povodom pretnji smrću koje je na Fejsbuku premijeru uputila "Albanska dobrovoljačka garda".
  • 22.05.2020
Optužnica protiv dve žene zbog učešća u ISIS-u
Specijalno tužilaštvo Кosova podiglo je optužnicu pred Osnovnim sudom u Prištini protiv dve žene sa Kosova sa inicijalima L.I. i A.A., za krivično dela "organizovanje i učestvovanje u terorističkoj grupi".
  • 22.05.2020
Kurtiju preti
Odlazeći kosovski premijer Aljbin Kurti objavio je sinoć na Fejsbuku pretnju koju je njemu i pripadnicima Pokreta Samoopredeljenje uputila fantomska grupa "Albanska dobrovoljačka garda".
  • 20.05.2020