Veliki broj monaha i monahinja je pojao molitve na opelu koje je usledilo po završetku Liturgije.
Besedu po pročitanom Jevanđelju je izgovorio vladika Teodosije koji je govorio o mati Teoktisti i njenom životu celom posvećenom Bogu i bližnjima. Započeo je vladika svoju besedu rečima: “Blažen je put kojim danas ideš dušo jer ti je pripremljeno mesto pokoja”.
“Ovim rečima psalamskog prokimena danas ispraćamo nama milu i najljubljeniju mati Teoktistu iz ovog zemaljskog privremenog života u onaj lepši nebeski život u carstvu Božijem. Ako na nekoga mogu da se odnose ove reči psalmopojca Davida, zaista se one odnose na našu mati Teoktistu. Njen ceo život na zemlji bio je blažen u Gospodu. Od rođenja među braćom i sestrama Gospod je nju izabrao da mu služi ovde na zemlji. Još kao dete naučena od svojih roditelja predavala se molitvi i Gospodu. Završila je ona škole i ovde u Metohiji i u Crnoj Gori, kasnije u Prizrenu pedagošku akademiju. Bila je učiteljica, ono što je najviše volela da radi a to je da uči i vaspitava decu Božiju. Ali u ta teška vremena ratna i poratna nije mogla da nađe svoje mesto među kolegama, među kolegama sa kojima je živela i radila. Tada se tražilo od ljudi nešto drugo, ne ono što je bilo najvrednije kod nas Srba a to je vera i služba Bogu. Tražilo se da bude odana ideologiji, partiji , novom vremenu koje je nastalo. Ne hoteći da se odrekne Gospoda, molitve, časnog krsta, svega što je od malena čini da bude ono što jeste, ona napušta svoju službu, i promišlju Božijom, zahvaljujući ovde prisutnom našem ocu Milutinu i preosvećenom episkopu Pavlu, ona nalazi svoj novi dom ovde u Đakovici, crkvi u kojoj je krštena, u koju je rado dolazi kod svojih kumova Đorđa i Danice. Ona ovde pod trošnim svodovima male kućice u ovoj obitelji nalazi svoj skromni dom”, kazao je vladika Teodosije u besedi.
U porti pred grobom mati Teoktiste sabranima se obratio njen dugogodišnji duhovnik protojerej stavrofor Milutin Timotijević.
”U ponedeljak dok smo mi još uvek slavili poprazništvo praznika Uspenja presvete Bogorodice kome je ovaj manastir posvećen, dok je sunce poznavalo zalazak svoj nama ovde, u isto vreme to isto sunce objavljivalo je zoru nekog novog dana ljudima nekim u nekoj dalekoj zemlji. Obradova se igumanija Teoktista onima koji dođoše i rekoše, hajdemo u dom Gospodnji. Dođoše Sveti anđeli Gospodnji da ispune molitvu i želju mati Teoktiste koja je govorila, jednom molih od Gospoda a to je da živim u domu Gospodnjem u sve dane života moga i da gledam lepotu Gospodnju. I ispuni Gospod želju i molitvu sestre Poljke, oprostite što tako kažem, jer to govorim ovoj čistoj duši koju poznajem više od pedeset i pet godina. Požive baš ovde, u ovoj crkvi, u ovom manastiru, ovde u Đakovici u domu majke Božije kojoj danas odlazi“, ovim rečima se otac Milutin oprostio od svog duhovnog čeda, mati Teoktiste.