Vesti
Društvo

Život Srba u Babinom Mostu

Ukoliko idete prvi put u Babin Most, a ne poznajete okolinu, nećete lako pronaći ovo selo koje pripada opštini Obilić, jer je putokaz porušen. U pitanju je multietničko selo čije meštane, kao i u mnogim drugim krajevima na Kosovu, muče isti problemi – odlazak mladih i nedostatak posla. Oni koji ostaju neretko se bave poljoprivredom, te ističu potrebu suživota i međusobne saradnje sa svim komšijama, jer kako kažu – ukoliko nema dobre komunikacije, nema ni dobrog života.
Život Srba u Babinom Mostu
Babin most (Foto KoSSev)

Srbi koji ovde žive, slučajnog namernika, uglavnom upoznaju sa istorijom i legendama o Kosovskom boju.

„Knez Lazar je, po legendi, ovde održao zadnji ratni zbor i pričestio vojsku, osim Samodreže, i ovde kod nas. 1989. godine ovde je postavljena spomen trpeza kneza Lazara, autora Milića od Mačve, i svake godine se za Vidovdan, pored Gračanice, i ovde kod nas održava Pesničko pričešće, izbor za Kosovsku devojku, i druge svečanosti“, kazao je jedan od meštanina Goran Dančetović.

Međutim, kada se pomene Babin Most, prva asocijacija za sve one koji ovuda prolaze je paprika. I oko proizvodnje paprike ovde kruži legenda, pa meštani tvrde da je proizvode na poseban način, ali i da receprt proizvodnje čuvaju kao tajnu.

„U letnjim mesecima pored auto puta možete da vidite dosta naših meštana koji prodaju svoje proizvode. Pored te improvizovane pijace, oni su i u Gračanici, u Mitrovici i na taj način obezbeđuju dodatna sredstva za školovanje svoje dece ovde u osnovnoj školi, ili srednjoj u Plemetini, Prilužju i Kosovskoj Mitrovici“, objašnjava Dančetović.

Kaže da meštani proizvode kvalitetnu papriku, ali i da se nada da će se početi sa proizvodnjom finalnih proizvoda i njihovim izvozom van Kosova.

Kao i za sve poljoprivrdne poslove, vremenski uslovi su presudni za dobar i kvalitetan rod, međutim sada poljoprivrednici imaju jednu muku više, a to je inflacija koja ih nije zaobišla. Ni tajna proizvodnje paprike, ni dobar rod ne garantuju više dobru zaradu.

„Do ove godine je i moglo da se svede na neku zaradu, ali ove godine kako će da bude usled poskupljenja đubriva, hemikalija, tečnosti za prihranu – ne znam“, kaže poljoprivrednik iz Babinog Mista, Milutin Vučković.

Bilo inflacije ili ne, zbog nedostatka posla u javnim ustanovama i preduzećima, sve više meštana Babinog Mosta se bavi poljoprivredom. Gotovo da nema srpske porodice u ovom kraju koja ne obrađuje zemlju.

„Selo je do rata bilo vezano drektno za elektroprivredu Srbiji, dve termo-elektrane i ugljeno-kopovi, svi naši ljudi odavde su radili tamo, međutim od 1999. godine većina njih je kući, bavi se poljoprivredom i prima tu nadoknadu iz elektroprivrede. Jedan mali broj radnika odlazi na remonte, kada je to potrebno, u Obrenovac, Lazarevac, Kostolac i dodatno zarađuje tamo“, objašnjava Goran Dančetović.

Kaže da ima dosta mladih koji su odlučili da se bave poljoprivredom.

„U tome su našli dodatne izvore finansiranja za svoj život, za studiranje, a to ohrabruje i daje nadu da će ovo selo da živi još dugo“, poručio je.

Meštani Barbinog Mosta kažu da mušterije biraju dobru robu, često ne gledajući ni cenu, te da im posebno nije važno koje nacionalnosti je proizvođač.

„Imam ja nekoliko Albanaca iz Prištine što svake godine dolaze na kućnu adresu, uverili su se u kvalitet paprike i dolaze svake godine. Ne pitaju za cenu, samo da je kvalitet dobar“, objašnjava Milutin Vučković.

Trenutno u Babinom Mostu ima oko 160 srpskih i 35 albanskih porodica, i jedni i drugi su tu od davnina, pa su i navikli, ne samo na trgovinu, nego i na zajednički život.

Vučković kaže da nemaju problema sa svojim komšijama Albancima – starosedeocima, jer se „znaju od malih nogu“, ali:

„Problem je kada se doseli neko nov, pa malo on nije navikao na nas, jedino tako nešto kad se desi, inače ovako ne, nikakvih problema nema“.

Kaže da moraju da „zajednički žive“ ali i da sarađuju.

„Moramo među sobom da kupujemo, sve to ide uzajamno, ne mogu samo Srbima-Srbi da sve to iskupuju, mora i Albanaca da ima, i drugih nacija, mora da ima neke saradnje“, objasnio je.

Dančetović, sa druge strane, kaže da u Babinom Mostu povremeno dođe do „trzavica“ među omladinom, te da je reč o sporadičnim svađama.

„Ne mogu da kažem da su idilični odnosi, trenutno je možda taj neki život ‘jedni pored drugih’, nakon rata to ne može tako brzo da se vrati. Mislim da treba i mi i oni da budemo svesni, da smo prinuđeni da živimo zajedno i da će lakše da bude ako imamo taj suživot ovde, međutim, za to su potrebne dve strane“, objašnjava meštanin Babinog Mosta.

I pored relativno dobrih međunacionalnih odnosa i pokušaja dela mladih da opstanu na plodnoj zemlji, želja za boljim i lakšim životom, odvodi iz Babinog Mosta, i Srbe i Albance.

„Svi ti ljudi koji odu na neki način, mojih godina, porodični ljudi sa jednim ili dvoje dece, svi odu zbog tog posla, jer nemaju ovde posla, nemaju šta da rade i onda moraju da idu da traže nešto novije i bolje za njih i za svoju porodicu“, kaže Slobodan Milić direktor OŠ “Milan Rakić” u Babinom Mostu.

Dančetović takođe tvrdi da mladi kada privedu kraju obrazovanje, otežano dolaze do posla, ali se nada da će se to promeniti.

Nadu da će Srbi opstati u Babinom Mostu daje osamdeset četvoro učenika koji pohađaju Osnovnu školu „Milan Rakić“, koja se nalazi u centru sela. Uskoro se otvara i novi predškolski objekat, a već u narednim mesecima očekuje se da u njemu bude oko 40 mališana.

Vera u bolje sutra postoji, a vredni domaćini Babinog Mosta kažu da je najvažnije da bude mira i dobrih međukomšijskih odnosa, zasnovanih na poverenju.

„Naši roditelji su zajedno sa njima radili u elektroprivredi, zajedno smo radili poljoprivredu, pomagali jedni drugima, ima i sada toga, ali ne u tom stepenu kako je bilo pre rata“, kaže Dančetović.

Slobodan Milić dodaje da je suživot bitan, te poručuje da, ukoliko nema dobre komunikacije, nema ni dobrog života.

Nekada u Babinom Mostu nije bilo jezičke barijere. Podrazumevalo se da Albanci govore srpski, a Srbi albanski. Danas to nije slučaj, pa se mladi, iako iz istog sela, nažalost gotovo i ne poznaju, a sporazumevaju se na engleskom.

 



Ostale vesti

Na sednici Odbora za osobe sa posebnim potrebama SO Gračanica upućen je zahtev za obezbedjivanje boljih uslova i neophodnih sredstava za njihov život.

  • 03.02.2023
Odbor za javne službe održao je prvu vanrednu sednicu. Veće angažovanje opštinske inspekcije u sprečavanju stvaranja divljih deponija, obeležavanje belih traka i stanje na putevima, ali i učestale poplave, bile su teme zasedanja. 
  • 03.02.2023
Odbor za obrazovanje: Školama obezbeđen ogrev, uskoro humanitarni turnir
Drugo polugodište u svim školama na teritoriji opštine Gračanica je počelo na vreme, a nastava se odvija neposredno. Srednjoškolci su se u školske klupe vratili 16, a osnovci 23. januara. Sve škole trenutno imaju dovoljnu količinu ogreva, rečeno je na prvoj vandrednoj sednici Odbora za obrazovanje koja je održana u skupštinskoj sali Opštine Gračanica. 
  • 02.02.2023
Todić: Radovi u selu Dren se danas ne izvode
"Jutros smo obavešteni da danas radovi na proširenju puta u selu Dren neće biti izvođeni. Međutim, na licu mesta je i dalje prisutna policija, kao i meštani i vlasnici parcela koje su tema ekproprijacije", potvrdio je za KoSSev predsednik PO opštine Leposavić, Zoran Todić.
  • 02.02.2023
Srbi iz sela Dren i danas protestuju, traže momentalnu obustavu radova

Žitelji sela Dren kod Leposavića proveli su noć na otvorenom, na putu koji vodi ka njihovim imanjima, gde se radi na otvaranju novih puteva i proširenju postojećih zbog gradnje policijske baze. Oni zahtevaju momentalno obustavljanje radova.

  • 02.02.2023
Miran protest u selu Dren; Izvode se radovi na putu gde je uzurpirano zemljušte
Na putu koji vodi od magistralnog puta iz pravca Leposavića do zaseoka Zaselje u Lešku, i nadalje do vrha brda na kom je prema odluci vlade u Prištini izvršena nelegalna eksproprijacija zemljišta, od jutros se radi na proširenju seoskog puta uz upotrebu teške mehanizacije. Žitelji Drena mirno protestuju zbog radova.
  • 01.02.2023