U istraživanju “Žene u medijima” bile su uključene novinarke, foto-reporterke, lektorke, montažerke, urednice, direktorke, menadžerke zaposlene u svim vrstama medijima.
Upitnik u Srbiji je popunila 401 žena angažovana u medijima ali većina ispitanica nije želela da iznosi detalje o svojim iskustvima iako je anketa bila anonimna.
“Ovo pokazuje ono što smo već svi slutili, 26,5 odsto bude diskriminisamo zbog izgleda, a 36 odsto zbog godina. Ono što je takođe bilo meni iznenađujuće jeste da su se podjednako žene žalile zbog starosti i zbog mladosti. 42,7 odsto oseća da je zbog posla žrtvovalo privatni život, a 24 odsto da privatni život mnogo utiče na posao. 41,2 odsto žena razmišlja ponekad, a 27,9 odsto ispitanica razmišlja često o promeni posla, kada se sve to sabere znači da skoro 70 odsto žena angažovanih u redakciji je nezadovoljno poslom koji obavljaju”, navela je autorka istraživanja iz Srbije Tamara Skrozza podatke odrađene ankete.
Autorka istraživanja na Kosovu Dafina Halili navela je da su uspeli da anketiraju 365 žena. Na Kosovu najveći broj novinarki radi na televiziji.
“U portalima imamo dosta manje plate dok je diskriminacija veća. 50 odsto žena kaže da je njivoha zarada manja od prosečne, 40 odsto novinarki radi više od 40 sati nedeljno bez ikakve finansijske nadoknade koju zahteva Zakon o radu. 20 odsto su bile diskriminisane zbog izgleda, 28, 3 odsto zbog starosne dobi. Skoro sve ispitanice su rekle da su žrtvovale svoj život zbog novinarstva, ovo je povezano sa pogrešnom idejom ljudi koji predvode medije koji misle da ljudi koji rade u novinarstvu moraju biti dostupni 24 sata bez ikakve naknade”, kazala je Halili.
Zamenica Ombudsmana na Kosovu Majlinde Sinani Lulaj rekla je da ovakva istraživanja imaju posebnu važnost za instituciju zaštitnika građana.
„Administrativne procedure i način na koji funkcioniše birokratija u našem društvu, prosto obeshrabruje bilo kakve vidove prijavljivanje i kažnjavanje problema koji se dešavaju na radnom mestu. Ovo je jedan način obeshrabrivanja novinarki koje rade u medijima, ovo nije samo pojava na Kosovu, već i na Balkanu i šire. Čuli smo diskriminacije koje postoje zbog fizičkog izgleda, starosne dobe, uključujuči i seksualno uznemiravanje. Novinari i novinarke često rade bez ikakvog ugovora. Imali smo vrlo retko slučajeva novinarki koje su podnosile tužbe“, navela je ona.
Zorana Antonijević, istraživačica, stručnjakinja za rodna pitanja i aktivistkinja iz Srbije rekla je da su predrasude, nasilje, i jedan opšti seksizam i mizoginija utisak ovog istraživanja.
„Ja ću pomenuti da je jedno veliko istraživanje izašlo 2019. godine o prevalenciji nasilja prema ženama koje je uradila organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju po celom regionu, uključujući tu i Srbiju, zemlje Zapadnog Balkana, Kosovo. To istraživanje se apsolutno poklapa sa ovim podacima koji su dobijeni ovom anketom i izjavama novinara. Znači to je da je jedna trećina novinarki bila žrtva seksualnog uznemiravanja. U ovom segmentu istraživanja je dat jedan vrlo po meni ulepšan naslov, a to je ’izvesna očekivanja’“.
Predstavljanje nalaza istraživanja „Žene u medijima“ istovremeno je održan u Prištini i Beogradu.
Rad Inicijative za mirne promene u Srbiji in a Kosovu podržava Fond Vlade Ujedinjenog Kraljevstva za sukobe, stabilnost i sigurnost (CSSF).