Nije rad autora od ranije poznatog i kao "Jura koji se dobro fura" slučajna i jedina poveznica ovog teksta sa bivšom Jugoslavijom. To je, svakako, još i simbol Prištine i njenih nekadašnjih transformacija iz "stare" u "novu" - "Grand" hotel.
Kao i zagrebački Film, ovaj ugostiteljski objekat sa 13 spratova i 500 soba, građen između 1974 i 1978. godine je svoj procvat doživljavao tokom osamdesetih godina prošlog veka, posebno nakon "pečata" u vidu posete Josipa Broza i drugih viđenijih komunista. Prema urbanoj legendi, Tito je odseo na četvrtom spratu hotela. Upravo na tom etažu je sada, u oko 500 m2, smešten "Barabar centar".
Baš kao što Jugoslavija iz niza razloga nije mogla da opstane, "Grand" je nakon rata usled previše problema nezadrživo stremio ka tituli "najgoreg hotela na svetu", o čemu su svojevremeno, između ostalih, pisali Sandej tajms (The Sunday Times) i Njujork tajms (New York Times). Međutim, mediji su bili mnogo tiši kada je trebalo ispričati priču o odlasku Srba iz Prištine ("Odvedi me iz ovog grada, odvedi me, ne želim ostati ovde..."), pa ih danas u njoj živi tek potpuno zanemarljiva nekolicina u odnosu na desetine hiljada pre sukoba.
Zadatak da, između ostalog, promovišu tradicionalne i savremene umetničke forme koje su deo raznolikog kulturnog identiteta Kosova i tako, donekle, osveže sećanje na vreme u kome su se ovdašnji žitelji bolje razumeli i imali više poverenja jedni u druge, a prema nekim tvrdnjama i mnogo bolje živeli, preuzele su na sebe organizacije civilnog društva: Integra iz Prištine i CASA (Centar za afirmativnu društvenu akciju) iz Severne Mitrovice.
One partnerski rukovode "Barabar centrom" koji je zamišljen kao međuetničko kulturno čvorište i otvoreni prostor za profesionalne i društvene interakcije bez straha različitih grupa iz svih zajednica.
Šire, cilj je izgradnja poverenja kao preduslova za prevazilaženje podela i odustajanje od nacionalističkog sentimenta.
Upozorenje svima koji bi da u prethodnu rečenicu zlonamerno učitaju "bratstvo i jedinstvo" moglo bi da bude podsećanje da albanski deo javnosti na Kosovu nikada nije mnogo mario za jugonostalgiju.
"Stvar je jako jednostavna, poverenje je preduslov normalizacije života na Kosovu. A normalizacija za nas, Srbe sa Kosova, znači možda još jednu šansu da na Kosovu izgradimo miran i dostojastven život", kazao je za Kim radio izvršni direktor CASA Miodrag Miki Marinković.
Prsa uz prsa
Barabar je reč koju koriste ne samo Albanci i Srbi na Kosovu, nego i gotovo sve nacije u regionu. Ovaj turcizam ima značenje uporedo, jedno pored drugog, jednako, isto.
Reč zapravo potiče iz persijskog jezika (ber-a-ber), od reči ber, što znači prsa. Ipak, u duhu turskog jezika ima značenje uporedo, odnosno prsa u prsa. Korićena je i prilikom opisa bliskih borbi - prsa o/u/uz prsa.
Nema zapisa o ovoj reči pre 18. veka.
Ideja je da upravo "Barabar centar" okuplja zajedno publiku, ali i autore iz svih zajednica širom Kosova.
"Mislim da kada ljudi budu pročitali samo ime, iz njega će moći da protumače cilj našeg Centra, kao i njegove vrednosti", rekao je za Kim izvršni direktor Integre Kuštrim Koljići i dodao da ne žele da se "nešto izjednači".
"Želimo da se pojedinac oseća jednako, u skladu sa ljudskim pravima garantovanim zakonom. Znamo da je teško i da sve što radimo može biti poništeno političkim diskursom, ali smatramo da je komunikacija između ljudi jako bitna u našoj misiji", dodao je on.
Koljići i Marinković su svesni da Srbi, kao ni ostali posetioci, neće pohrliti u "Barabar centar" samo da bi ispratili bilo kakav kulturni događaj.
"Shvatamo da je to izazov za srpsku zajednicu, ali potrudićemo se da pomognemo zainteresovanim pojednicima ili grupama da dođu do našeg centra. Obezbedili smo sredstva za organizovani prevoz za početni period, a nadamo se da ce vremenom srpska i ostale nevećinske zajednice biti u prilici da samostalno posećuju Centar i da će jedini kriterijum za to biti da li ih interesuje događaj koji smo spremili, a ne pitanje da li će biti bezbedni", kazao je Miki Marinković.
"Moramo da ih zainteresujmo kvalitetom programa, ali i da promovišemo naše vrednosti, kao i činjenicu da je ’Barabar centar’ bezbedno okruženje. Ima Srba koji dolaze na naše događaje, ali je najvažnije da ima Srba koji učestvuju u njihovoj organizaciji. Radimo na tome da steknemo poverenje i napravimo dobru atmosferu. Znamo da je to jako izazovno i smatramo da je bitno da postoji mesto u centru Prištine gde će ljudi dolaziti i gde se neće osećati izolovano", dodao je Kuštrim Koljići.
"Barabar centar" je otvoren kao mesto u koje slobodno mogu doći ne samo ljudi različitih etničkih i religijskih pripadnosti, već i seksualnih orijentacija i polova. Pripadnici većine, ali i manjina - u svakom mogućem smislu.
Počelo je, počelo
"Barabar centar" je počeo sa radom u maju 2023. godine kada su u okviru festivala "Mirdita, dobar dan" u njemu organizovane promocije knjiga "Druga Srbija: Srđa Popović" autora Škeljzena Gašija i "Trenutak kada je meni počeo rat" (grupa autora), te debate "Sloboda kretanja u regionu: Vreme je" i "Druga Srbija".
"Posle toga je bilo puno aktivnosti, radili smo na dva nivoa. Prvi nivo su bili programi kao što su debate, izložbe, to su aktivnosti koje prate naše vrednoti. Drugi nivo rada je bio onlajn rad, otvaranje veb stranice, društvenih mreža i saradnja sa medijima", rekao je Kuštrim Koljići.
Uobičajeno je da "Barabar centar" samostalno organizuje neke događaje, dok za druge samo ustupa prostor zainteresovanima.
"Trenutno radimo dosta projekata i najveći je izložba krajem oktobra koja će predstaviti radove više od 20 umetnika različitih etničkih pripadnosti. Organizovaćemo i dve žurke, sa albanskim i srpskim di-džejem, kao i pojekcije dokumentarnih filmova", najavio je Koljići.
U "Barabar centru" su već snimljene i dve epizode podkasta "Ekvitas" ("Aeqitas").
"Nadamo se da ćemo tu i narednih godina snimati podkast ’Ekvitas’ koji na inovativan način predstavlja različite poglede na društveno političke događaje na Kosovu. Na kraju, ’Barabar centar’ je bio domaćin i nekoliko incijativa za pomirenje civilnog društva na Kosovu. Za jesen smo predvideli puno događaja, a neki od zanimljivih su ’Artsfera’, prodajna izložba radova mladih umetnika iz svih zajednica na Kosovu, zatim početak ’Inicijative za pristojno društvo’ koja pretpostavlja organizovanje razgovora intelektualaca iz srpske i albanske zajednice o mogućnostima izgradnje pristojnog, tolerantnog i bezbednog društva", dodao je Miodrag Marinković.
Pesma američkog poete povod za izložbu srpskih i albanskih umetnika
Planirana izložba srpskih i albanskih umetnika u "Barabar centru" je zakazana za sredu, 4. oktobar.
Njena autorka Vesa Sahatčiju je za Kim radio kazala da je koncept ovog događaja zasnovan na ideji pesme Volta Vitmana ’I Sing the Body Electric’, (’Ja pjevam električko tijelo’, zbirka ’Vlati trave’/’Leaves of Grass’, 1855, prevod Tin Ujević i Ivan V. Lalić) koja se bavi ljudskim telom, "ali ne u biološkom, već u kulturološkom smislu", pa je kao takva "proslava tela".
"Ovo je dobra prilika da ujedinimo umetnike obe etničke pripadnosti jer je većina radova figurativni prikaz. Obe grupe umetnika imaju iste probleme i drame u svakodnevnom životu, pa mogu da iznesu snažne priče iz sopstvenog iskustva", rekla je ona.
Sahatčiju je završila master studije iz teorije savremene umetnosti na Goldsmitsu, pri Univerzitetu u Londonu. Radila je u Narodnoj galeriji Kosova, kao kolumnistkinja u dnevnom listu Ekspres i kao povremeni dopisnik nedeljnika Java. Najavljena izložba će biti njena prva saradnja sa "Barabar centrom".
"Izložbe su zahtevne za organizaciju, ali su i izvodljive, zahvaljujući tome što je ’Barabar centar’ jako funkcionalan i dobro uspostavljen. Dobijamo dosta podrške i saradnja sa njima, koja je takođe i jako prijatna, omogućila je održavanje ove izložbe", dodala je.
Na izložbi će uglavnom biti zatupljena dela umetnika iz Prištine i Srbije.
"Učestvuje i jedan ili dvoje umetnika iz Mitrovice. Lično se nadam da će se ta činjenica promeniti vremenom. Naravno, ’Barabar’ je otvoren za umetnike na nacionalnom i lokalnom nivou. U budućnosti ćemo imati više umetnika srpske etničke pripadnosti koji će učestvovati na izložbama", sigurna je Sahatčiju.
Fotografija u centru grada čuva sećanje na nestale
Povodom Međunarodnog dana nestalih lica 30. avgusta je u "Barabar centru" u saradnji sa Resursnim centrom za nestala lica iz Prištine i uz podršku Opštine Priština organizovana izložba fotografija i debata "Umetnost kao sredstvo u suočavanju sa prošlošću".
"Večeras ovde, u Prištini, u hotelu ’Grand’, tema je bila jako dirljiva. Gledamo i kroz umetnost i kroz glumu da pokažemo da mi nismo odustali od otkrivanja sudbine nestalih lica", rekao je te večeri jedan od koordinatora u Resursnom centru za nestala lica Negovan Mavrić.
Fotograf Ferdi Ljimani je osetio potrebu da se bavi ovom temom u trenutku kada je postao svestan broja nestalih.
"Prva fotografija koju sam uradio na ovu temu je bila prikaz praznog groba čoveka koji još nije nađen i tek treba da bude sahranjen tu. To je za mene bilo jako teško. Odlučio sam se da se bavim ovom temom na najpravedniji mogući način i sa mnogo poštovanja", kazao je on.
Na Kosovu se još uvek traga za više od 1.600 lica nestalih tokom ratnih sukoba, među njima preko stotinu mališana.
"Barabar centar" i međunarodni festival fotografije
"Barabar centar" je bio domaćin i dve izložbe fotografija u okviru Međunarodnog festivala fotografije "Fotoist" od 25. do 29. avgusta kada su u Prištini izlagali, između ostalih: Ron Haviv, Geri Najt, Stefen Peri, Nikol Tang, Džajls Perez, Sara Teri, Džesika Dimok, Magi Steber, Anuš Babadžanijan i drugi.
Multimedijalna izložba "ZAMISLI: Razmišljanja o miru" ("IMAGINE: Reflections on Peace") istraživala je teme i izazove izgradnje mira kroz sveobuhvatan pogled na društva koja su pretrpela i preživela nasilje i sukobe, među kojima su: Sirija, Kolumbija, Avganistan, Liban, Ruanda, Kambodža, Bosna i Hercegovina...
Ime ovog događaja je očigledno inspirisano pesmom Džona Lenona iz 1971. godine kojom je engleski muzičar, prema rečima njegove partnerke i avangardne umetnice Joko Ono, poručivao sve ono u šta je verovao: "Da smo svi jedna zemlja, jedan svet, jedno čovečanstvo".
Izložba "Njen snimak: (Ponovno) razmišljanje o muškosti" ("Her Take: (Re)Thinking Masculinity") upriličena je kao svojevrsni nastavak razgovora koji je započelo sedam fotografkinja međunarodne Foto agencije "VII" osnovane u septembru 2001. i sastoji se od sedam zasebnih projekata, od kojih svaki istražuje temu muškosti. Izložba je odraz njihove posvećenosti da pomognu unapređenje inkluzivnih razgovora o rodu, moći i predstavljanju.
Podrška je važna
"Barabar centar" podržavaju različite institucije, ali i profesionalaci i "obični" ljudi.
"Što se tiče finansijske podrške, ’Barabar centar’ je podržan od strane UNMIK-a, kao i ostalih donatora za posebne događaje", rekao je za Kim Kuštrim Koljići iz Integre.
"Programski, govorimo o većem broju donatora, uključujući i Švajcarsku ambasadu u Prištini. Postoji veliki broj agencija zainteresovanih da podrže ovaj koncept i rad na kreiranju dobrih programa koji će pomoći ispunjenju naše misije", dodao je Miki Marinković iz CASA.
Efikasna izgradanja poverenja, baš kao i očuvanje mira, pretpostavlja ulaganja.
"Iskustvo nam pokazuje da nema idealnih sredstava za izgradnju poverenja, ali upravo je to razlog zašto treba da obnovimo i istaknemo mir", rekla je specijalna predstavnica generalnog sekretara na Kosovu i šefica UNMIK-a Karolin Zijade u Prištini predstavljajući "Barabar centar" krajem prve dekade maja.
"UNMIK će nastaviti da se angažuje u cilju promene koje će promovisati mir i bezbednost za sve građane na Kosovu. Rad na izgradnji mira i poverenja će se dalje ojačavati. Izgradnja i održavanje mira su prioritetne oblasti u akcionom planu generalnog sekratara", kazao je istim povodom generalni podsekretar UN-a zadružen za mirovne opracije Žan Pjer Lakro.
Uprkos evidentnoj podršci, koncept ovog Centra je takav da verovatno nikada neće biti obezbeđena sva potrebna oprema za širok dijapazon raznolikih događaja koji će se u njemu odvijati.
"Uskoro očekujemo i nabavku većeg dela opreme za projekcije, simultano prevođenje, ozvučenje i tako dalje. Blizu smo da kreiramo osnovne tehničke uslove za preovlađujući tip događaja, javna okupljanja, debate, seminare, konferencije, izložbe i slično", kazao je Marinković.
Svakodnevnim menadžmentom i organizacijom događaja bavi se četvoro ljudi.
"U samom Centru odnedavno imamo i dva domaćina, to su Visar Kruša i Suzana Marić, čiji je zadatak da organizuju i koordinaraju", dodao je izvršni direktor CASA.
"Barabar centar" je otvoren svaki dan, a većina aktivnosti u njemu se dešava uveče. Iako je formalno radno vreme od 9 do 18.00 časova, događaji diktiraju da organizatori i publika ponekad zajedno u centru grada ostanu i do ponoći.