Vesti
Društvo

Vodenica stara tri veka još uvek melje

Uz crkvu i školu, vodenica je nekada smatrana najznačajnijim objektom u naselju jer se u njoj mlelo žito i dobijalo brašno za hleb. Potočara od kamena napravljena pre 300 godina u Grnčaru, srpskom selu sa oko 500 stanovnika u blizini Vitine, još uvek melje. Vodenice, generalno, spadaju među retke stvari koje su ljudi stvorili da im služe, a da pritom ne ugrožavaju životnu okolinu.
Vodenica stara tri veka još uvek melje
Vodeničar Stanislav Vlajković (Foto Kim)

Vodenica Vlajkovića nije prestajala sa radom od kako je sagrađena. U više navrata je obnavljana.

„Mora da se ulaže ako želiš da nešto traje“, rekao je za RTV Kim Srećko Vlajković.

Njegova porodica sa još jednim partnerom radi i čuva od propadanja jednu od svega nekoliko još uvek funkcionalnih vodenica na Kosovu.

„Umesto betonskog poda, koji sada imamo u vodenici, bio je drveni pod. Zamenili smo i crep, krovnu konstrukciju i deo zida od pruća. Napravili smo novi koš i deo prostora gde pada brašno. S vremena na vreme, očistimo potok, nezagađena voda je neophodna da bi vodenica radila“, naveo je Srećko.

Vodenički točak pogoni potok Jaz, pritoka reke Grnčarke. Mlinare smo zatekli kako melju beli kukuruz od koga se dobija projno brašno.

„Pre nego što započnemo proces, važno je vodenicu, tačnije točak, dobro očistiti, da se brašna ne bi pomešala. Ima dosta posla. Meljemo i kukuruz i pšenicu. Posao nije ni lak ni težak, negde na sredini, a uvek ga ima“, kazao je Ranko Maksimović, jedan od radnika.

Vodenica najbolje radi u jesen i proleće jer tada u potoku ima dovoljno vode.

„Vodenica radi kada ima vode. Ukoliko je suša, vodenica slabije radi. Tokom letnjeg perioda jedan džak od 50 kilograma ne možemo da sameljemo ceo dan. Kada je jačina vode odgovarajuća, džak kukuruza ili žita samelje se za pola do dva sata, u zavisnosti od žitarice“, objašnjava iskusni vodeničar Stanislav Vlajković (70), koji se seća da je „nekada od Mogile do Letnice bilo 60 vodenica“.

„Sada radi samo ova naša“, kaže Stanislav.

Šinik, ujam i klepanje kamena

Da bi brašno bilo dobrog kvaliteta, kamen na kome se žito melje mora da se oštri (klepa).

„Dok je bilo više posla, kamen se oštrio na 5 do 6 dana, pogotovu kada se mlelo čisto brašno. Sada to radimo na dve nedelje, jer se više melje kukuruz“, rekao je Stanislav.

Kako bi se izmerila količina žita koju mušterije donose da samelju, koristi se šinik (drvena kanta).

„Šinikom se žito ili kukuruz sipa u koš gde počinje proces mlevenja. Jedan pun šinik težak je 12 kilograma, od toga mi drvenom posudom u koju staje oko 800 grama uzimamo ujam, kao nadoknadu za mlevenje. Novac ne uzimamo“, objašnjava Srećko i dodaje da „posla ima tokom cele godine“, iako zimi radno vreme vodenice diktira priroda. Zbog niskih temepratura voda često smrzne, a kamen zaledi.

„Vodenica je kao ugostiteljski objekat ili prodavnica, market, treba uvek da bude otvorena. Mušterija treba uvek da je na prvom mestu, da bude zadovoljan. Onda ćemo i mi lako“, kazao je Srećko.

 


„Sada nema vode, sve je zagađeno“

I dok vodenica u Grnčaru melje, na teritoriji opštine Gračanica, gde je nekada bilo oko 20 vodenica, više ne radi nijedna. Retko koja je iole očuvana, većina je u ruševinama. Tu i tamo je ostao po neki detalj koji podseća slučajnog prolaznika da prolazi pored mesta na kome je nekada bila vodenica.

U polju između Lapljeg Sela i Gračanice i dalje stoje ostaci vodenice zarasli u žbunje. Daleko od očiju javnosti, objekat star oko 150 godina tek po kome zapadne za oko. Napravljen je od ćerpiča, oronulih zidova, bez vrata i sa jednim drvenim prozorom. U središtu se i dalje nalazi drveni koš u koji se nekada sipalo žito i kukurz. Ne čuje se žubor vode, ni vodenički točak.

Miodrag Karadžić (79) iz Lapljeg Sela često je u mladosti konjskom zapregom prevozio žitarice u ovu vodenicu koja je pripadala porodici Andrejević iz Sušice.

„Vodenica je do pre rata radila, nosio sam često da meljem kukuruz za brašno od kojeg se pravi proja. Imala je dva kamena na kojima su se mleli kukuruz i žito. Sada nema ni vode, sve je zagađeno. Brašno koje smo tada dobijali iz vodenice bilo je kvalitetnije i bolje, sećam se da je moja majka pekla hleb u odžaku koji je bio mnogo ukusan. Sada ništa nije isto, žitu se dodaju razna đubriva. Ranije je sve bilo prirodno i zdravo“.

Više od privrednog objekta

Osim proizvodnje brašna, vodenice se nekada služile i kao mesta za okupljanje ljudi radi važnih dogovora i odluka. Prema popisu vodenica i obradivog zemljišta u Srbiji ih je 1867. godine bilo čak 7.125, najviše u užičkom kraju.

Neretko su im pripisivane i mistične moći, pa se verovalo da pogača napravljena od brašna samlevenog u vodenici i vode u kojoj su odstojale lekovite trave može da pomogne u lečenju od nekih bolesti. Takođe se smatralo da se mnogi ljubavni problemi mogu rešiti upravo u vodenicama, te da se čokotalom, koje kontroliše koliko žita ili kukuruza pada da se samelje, mogu otkloniti smetnje u govoru kod dece.

Vodenica je opevana i u narodnoj pesmi, a „lepu vodeničarku“ je 1968. godine u kolektivno pamćenje ispratio Rajko Jovičić.



Ostale vesti

Dan zastave Albanije
Danas se navršava 108 godina od proglašenja nezavisnosti Albanije. Crveno crne zastave istaknute širom Kosova.
  • 28.11.2020
Od ponedeljka nastava na daljinu za srednjoškolce i osnovce od 5. do 8. razreda
U srpskim sredinama na Kosovu od ponedeljka 30. novembra, za osnovce od 5. do 8. razreda i učenike svih srednjih škola, biće organizovana nastava na daljinu. Ovu informaciju je za Kontakt Plus potvrdila Jasmina Dedić, načelnica školske uprave na Kosovu.
  • 27.11.2020
U PU „Đurđevak“ nema zaražene dece
Predškolska ustanova „Đurđevak“ sa osam odeljenja i preko 500 mališana funkcioniše na teritoriji opštine Gračanica. Nema zaražene dece, a koronavirusom je inficiran jedan radnik ove ustanove, potvrdila je za RTV Kim direktorica "Đurđevka" Radica Parlić. U objektu koji se nalazi u blizini OŠ "Kralj Milutin" nastava se odvija u izmenjenim uslovima.
  • 27.11.2020
Smene u opštini Gračanica, Bratislav Lazić novi zamenik predsednika?
Saša Danić, potredsednik Opštine Gračanica smenjen je danas, saznaje RTV Kim u opštinskim krugovima. Na njegovo mesto biće imenovan direktor Kliničko bolničkog centra "Priština" u Gračanici, Bratislav Lazić. Predsednik opštine Srđan Popović prethodno je smenio dvojicu direktora opštinskih odeljenja.
  • 26.11.2020
Podrška NVO projektima “da se novac ne bi vratio u budžet”
Odbornici Skupštine opštine Gračanica usvojili su juče predlog o dodeli finansijskih sredstava za 14 nevladinih organizacija koje će u narednom periodu realizovati projekte čiji je cilj “sprečavanje širenja virusa kovid-19 i ublažavanje njegovih posledica”. Odbornici su, iako pojedini nisu bili zadovoljni načinom odobravanja projekata, podržali predlog “da se  novac ne bi vratio u budžet”.
  • 26.11.2020
Gračanica: I nakon dve godine neizvesno kada će početi izgradnja bolnice
Sredstva za izgradnju bolnice u Gračanici su uplaćena, izjavio je februara meseca ove godine zamenik direktora Kancelarije za KiM Damjan Jović. Parcela je obezbeđena, tvrdi direktor Kliničko-bolničkog centra dr Bratislav Lazić. „Planovi su tu, apsolutno ne postoji nijedan razlog da mi u to sumnjamo“, istakao je on.
  • 26.11.2020