Da bismo bili zajednica, mi moramo da izgrađujemo zajednicu. Zajednica se izgrađuje trpljenjem, a trpljenje rađa nadu i nada rađa ljubav, kaže apostol Jakov. I to je sve povezano, rekao je Grigorije na predstavljanju ilustrovane monografije „Blagodatna“, koja predstavlja likovne prikaze Bogorodice u manastirima SPC.
On je upozorio da, ako smo izgubili sposobnost za ljubav, onda nemamo ni sposobnost za trpljenje, a ukoliko to ne postoji, ne možemo da imamo nadu i „mi se nalazimo u beznađu“.
Govoreći o Bogorodici, Grigorije je istakao da se iz njenog primera može naučiti mnogo stvari – njen sin je u jednom trenutku postao veoma popularan, „svi su išli za njim, izlazila je cela Judeja da ga vidi, narod se okupljao da ga vidi, on je lečio narod, bio učitelj, iscelitelj, za mnoge i spasitelj, obožavali ga apostoli, obični ljudi, narod i deca“.
Bogorodica je uvek uzdržana. I kad je on najslavniji. Uvek je uz njega, uvek tu negde sa strane, a kada ga pljuju, kada ga tuku, raspinju, kada mu se rugaju, kada ga ubijaju, ona je opet tu, konstatovao je on.
To, prema mišljenju vladike Grigorija, govori da su žene mnogo hrabrije od muškaraca, jer su u sebi imale neko neverovatno trpljenje i sposobnost da nose bol na dostojanstven način, a „apostoli su se pokazali kao nedozreli ljudi“.
Nisu naše majke savršene, kao što nismo ni mi, ali u nekom smislu svaka naša majka liči na Bogorodicu. Po tom neodstupnom stajanju uz nas, trpljenju i čekanju da vide šta će biti s nama, po neizmernom poverenju koje imaju uz nas, zaključio je on.