Vesti
Društvo

Uticaj koronavirusa na životnu sredinu

Brojna su mišljenja da je pandemija koronavirusa pozitivno je uticala na životnu sredinu u gotovo celom svetu. Na Kosovu je takođe prema tvrdnjama stručnjaka došlo do manjeg zagađenja, kako vazduha tako i okoline.

Uticaj koronavirusa na životnu sredinu
Iznad Gračanice (Foto Kim)

Zbog ograničenog kretanja ljudi i obustave raznih poslova zbog pandemije koronavirusa, mnoge fabrike nisu u funkciji, avio-saobraćaj je zaustavljen, a automobila je mnogo manje na ulicama. Sve je to, kako kaže bivša zamenica ministra životne sredine u Vladi Kosova Milena Zdravković, uticalo na životnu sredinu.

„U protekla dva meseca imali smo prilike da vidimo kako korona utiče na zdravlje čoveka, na žalost, ali i na životnu sredinu. Ono što je svakako lepa stvar jeste da su se neki određeni eko-sistemi probudili, da su se neke životinje vratile u svoja primarna staništa i to su slike koje nam dolaze iz sveta, iz Venecije, iz okeana, iz Njujorka. Mislim da je to jedno malo podsećanje na ono čemu priroda zapravo služi i šta trebamo da radimo ubuduće“, rekla je Milena Zdravković.

Profesorka Jelena Đokić, koja je i ekspertkinja za zaštitu životne sredine takođe tvrdi da je koronavrius u najvećoj meri pozitivno uticao na životnu sredinu. Ona smatra da je tome najviše doprinela obustava posebno drumskog i avio-saobraćaja, jer se, kako je kazala, za njihov pogon uglavnom koriste fosilna goriva.

„Pri sagorevanju ispuštaju gasove koje mi zovemo gasovi staklene bašte. Oni se nagomilavaju, kao ćebe obmotavaju zemljinu kuglu i uslovljavaju još veće globalne klimatske promene, odnosno zagrevanje. Zato se i zovu gasovi staklene bašte. To je nešto što smo mi u ovom trenutku skoro potpuno eliminisali iz naših života i na taj način smo smanjili uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu, pogotovu u smislu izdvajanja gasova staklene bašte“, kazala je Jelena Đokić.

Iako će se nakon završetka pandemije koronavirusa situacija oko zagađenja životne sredine, kako kaže, verovatno vratiti na staro Jelena Đokić smatra da su protekli meseci ipak bili veoma značajni.

„Koliko god da se vrati situacija na staro ono što smo mi dva meseca uštedeli u saobraćaju, tih dva meseca ušteđenih kubika ugljen-dioksida, metana, azotnih oksida koji nisu u atmosferi je ipak ušteda za dobrobit životne sredine. Bez obzira što ćemo mi sada da se vratimo i opet da počnemo da zagađujemo, ja mislim da je planeta zemlja dobila predah na ovaj način“, kaže Jelena Đokić.

Sa profesorkom Đokić slaže se i Petar Đorđevic iz nevladine organizacije „Mlada aktivna Gračanica“.

„Jedan od podataka jeste da se u Kini za isti ovaj period u poređenju sa prošlom godinom smanjila upotreba uglja za 40 odsto i onda tu vidimo da se značajno smanjila i emisija štetnih gasova u vazduhu. Zatim avio kompanije su prestale sa radom, to je isto jedan od najvećih zagađivača u svetu. I mislim da je sve to definitivno povoljno uticalo na prirodu“, rekao je Petar Đorđević.

Međutim, iako je prema brojnim tvrdnjama na globalnom nivou došlo do poboljšanja životne sredine, Jelena Đokić smatra da pandemija koronavirusa ima i negativan uticaj na životnu sredinu.

„Negativni uticaji se svode na to što smo mi u velikoj meri povećali upotrebu dezinfekcionih sredstava. Naši studenti su u poslednje vreme radili analizu, do duše odnosi se samo na sever Kosova, ali smo ispitivali za koliko je povećana prodaja različitih dezinfekcijenata, onih na bazi hlora, kao što su domestos, ali takođe i drugih vrsta biocida kao što su aerosoli, asepsoli i različite druge vrste oksibilnih sredstava. U tom smislu došli smo do zaključka da je 140 odsto povećana potrošnja dezinfekcionih sedstava i da se ta dezinfekciona sredstva iz domaćinstva, u našem sistemu gde nemamo preradu otpadnih voda, preradu kanalizacije ispuštaju direktno u reku“, rekla je Jelena Đokić.

Da problem sa zagađenjem reka nije prisutan samo na severu Kosova, svedoci su i građani Gračanice i okolnih sela. Iz reke Gračanke, posebno u Lapljem Selu, godinama se širi nesnosan smrad, koji je od početka pandemije koronavirusa čak i povećan.

„Mi se i dalje suočavamo sa problemom reke koja odiše jednim nenormalnim smradom što u doba korone koja izaziva upravo, rekla bih, napada određene organe imamo još i smrad i bojim se da će nerešavanje ovog problema možda u ovom regionu izazvati još veće zdravstvene probleme kod još mnogo većeg broja ljudi“, kaže Milena Zdravković.

Prema podacima hidrometeorološkog zavoda Kosova, indikatori za kvalitet vazduha na Kosovu koju su pre početka pandemije pokazivali narandžasto i crveno, što signalizira da je vazduh loš i veoma loš u međuvremenu su prešli su u plavo i zeleno što pokazuje da je vazduh dobar i povoljan.

Ovu reportažu realizovao je Medija centar u Čaglavici uz pomoć Kosovske fonacije za otvoreno društvo u okviru projekta “Život i rad u dobra korone”.

 



Ostale vesti

Kosovo izdvaja 1,3 milijarde evra za oporavak privrede
Oko 1,3 milijarde evra ulaganja u privredu putem zajma i fiskalnih podsticaja za narednih pet godina je predviđeno paketom Ministarstva Kosova za finansije za ekonomski oporavak od pandemije.
  • 29.05.2020
Srbin sa Kosova traži nadoknadu od KFOR-a zbog baze na svom zemljištu
Dragan Mihajlović iz Novog Sela Mađunskog kod Vučitrna najavljuje protest ispred kapije komande KFOR-a u Prištini jer je, kako tvrdi, ova vojna misija na delu njegovog imanja sagradila bazu, a već šest godina mu za to ne plaća nikakvu nadoknadu.
  • 29.05.2020
Šarčević: Od 1. juna dozvoljene đačke ekskurzije
Od prvog juna mogu da se organizuju đačka putovanja, rekao je za Nova.rs ministar prosvete Mladen Šarčević. On je precizirao da će maturanti, ukoliko su imali predviđena putovanja u inostranstvo, morati da ih zamene nekom destinacijom u Srbiji.
  • 28.05.2020
Od danas kretanje od 5:00 do 21:00
Od danas, građani mogu da se kreću bez ograničenja po 16 sati dnevno, odnosno od 5:00 do 21:00 sat.
  • 28.05.2020
Priština: Ukida se karantin
Kosovska vlada je na današnjoj sednici usvojila zahtev Ministarstva zdravlja da se 30. maja ukine karantin zona koja je smeštena u Studentskom centru u Prištini, a u kojoj su smeštani svi oni koji su ulazili na teritoriju Kosova. Takođe, sva lica koja ulaze na Kosovo dužna su da se samoizoluju na 14 dana.
  • 27.05.2020
Koliko je potrebno za sreću?
Iako su deca na Kosovu navikla da im vrlo često nedostaju osnovni uslovi za bezbrižno odrastanje, ona svojim znanjem ne zaostaju za vršnjacima iz centralne Srbije. Rezultat analize prema kojoj su „deca na KiM najzadovoljnija svojim zdravljem, kvalitetom života i najviše fizički aktivna” može značiti i da mališani na Kosovu znaju da sreću čine male stvari.
  • 27.05.2020