Vesti
Društvo

UNS o izmeni Krivičnog zakonika i zaštiti novinara

Okrugli sto koji je Udruženje novinara Srbije juče organizovalo u Novom Sadu pod nazivom „Izmene Кrivičnog zakonika između potvrde i osporavanja – mogu li se novinari izboriti za bolju zaštitu“ potvrdio je da je novinarima i medijskim radnicima potrebna bolja krivično-pravna zaštita. Učesnici su se složili da je na predloženom Nacrtu izmena i dopuna Кrivičnog zakonika koji je u javnoj raspravi potrebno još raditi i da u ovom obliku ne bi trebalo da bude usvojen.
UNS o izmeni Krivičnog zakonika i zaštiti novinara
Ilustracija (Foto Moj Grad)

Urednik subotičke.rs i član Uprave UNS-a Branko Žujović, koji je vodio okrugli sto, na početku je ukazao da mu je zbog novinarskog posla prećeno mesecima i da mu je pretila osoba, kako je naveo „iz državnog aparata“. Taj krivični postupak je okončan, naveo je Žujović, ali se pokazalo da je ta osoba mogla to da čini „mesecima i godinama“ skoro bez konkretnih posledica. Žujović je u uvodnom delu podsetio da se UNS izborio 2009. godine za izmenu člana 138 Кrivičnog zakonika koji za pretnju novinarima predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora. Međutim, naveo je, pokazalo se da ta izmena jeste bila korak, ali ne dovoljan u krivično-pravnoj zaštiti novinara i ostalih medijskih radnika zbog sudske prakse.

Državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević izjavila je da nije stigao nijedan pisani predlog na adresu Ministarstva od kako je javna rasprava o Nacrtu produžena.

„Dve nedelje nije stigao nijedan pisani predlog na mejl koji je istaknut na sajtu Ministarstva pravde“, rekla je Pavićevićeva koja je pozvala da do 2. decembra, kada ističe rok drugog kruga javne rasprave, svi koji imaju dostave primedbe i predloge na Nacrt.

Posebna savetnica potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja Gordana Predić navela je da je Akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije predviđeno da dođe do razmatranja izmene Кrivičnog zakonika i da je Ministarstvo kulture i informisanja samo u situaciji da prati šta se dešava.

„Nosilac te aktivnosti je Ministarstvo pravde i na njima je da završe taj postupak. Dobro je što je produžen rok, bitno je da se o tome razgovara, samo bi trebalo da rezultira konkretnim predlozima“, rekla je Predićeva.

Pomoćnik ministra pravde za normativne poslove Jovan Ćosić podsetio je da je u prvom krugu javne rasprave stiglo 11 predloga od raznih predlagača i objasnio da procedura podrazumeva da se sve što je pristiglo razmotri. Potom će uslediti, kako je naveo, konsultacije sa Stalnom radnom grupom za zaštitu i bezbednost novinara, a zatim će Ministarstvo pravde pripremiti Nacrt zakona koji će biti razmatran na Vladi koja utvrđuje predlog koji ide u Skupštinu.

„Cilj nam je da unapredimo bezbednost novinara kroz izmenu Кrivičnog zakonika. Važno je da rešenje koje ćemo predočiti Narodnoj skupštini bude deo opšteg konsenzusa“, rekao je Ćosić.

Advokat UNS-a Nenad Кrajnović je govoreći o konkretnim članovima Кrivičnog zakonika koji se menjaju naveo da je potrebno da se zaštita suzi na novinare, i da formulacija „lice koje obavlja poslove od javnog značaja“ bude precizirana tako da se zaštita daje osobama koje obavljaju posao od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavljaju.

Govoreći o članu 138 za koji su, pored člana 135, takođe predložene izmene Кrajnović je rekao da je u razgovorima i slušajući prethodni okrugli sto u Beogradu bilo posebno reči o uvedenim terminima „sloboda“ i „imovina veće vrednosti“.

„Jedan od predloga koji sam imao u vidu je da se uz slobodu veže i bezbednost, kao ustavna kategorija. Da se štiti sloboda i bezbednost novinara“, rekao je Кrajnović.

Кrajnović je naveo da je prihvatljivo uvođenje zaštite imovina veće vrednosti u članu 138 Кrivičnog zakonika.

Osvrnuvši se na to da je predlog izmena člana 149 izazvao najviše polemika i da su se neke od primedbi odnosile na to da se uvodi `delikt mišljenja`, odnosno da se krivično-pravna zaštita može obrnuti i postati sredstvo napada na novinare, predložio uvođenje formulacije o ugrožavanju lica koje je „urednički oblikovanu informaciju ili mišljenje objavilo putem medija“

Predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara i advokat Veljko Milić rekao je da se u javnosti moglo čuti da su izmene Кrivičnog zakonika zapravo pokušaj vlasti da pred izbore ograniči slobodu izražavanja i da o tome nema ni govora. On je naveo da Ministarstvo pravde nije dodalo ni zarez na predlog izmena Кrivičnog zakonika koji je konsenzusom prihvatila Stalna radna grupa, a na kom je radio profesor Zoran Stojanović.

„Inicijativa je potekla od Stalne radne grupe u kojoj su predstavnici svih relevantnih novinarskih i medijskih udruženja u Srbiji, tužilaštva i policije. Grupa radi od 2017. godine i bavi se različitim pitanjima bezbednosti novinara“, rekao je Milić.

Naveo je da se može pročitati u izveštajima Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija da u Srbiji postoji veliki broj odbačenih krivičnih prijava za krivična dela izvršena na štetu novinara.

„Mnoge od tih krivičnih prijava su odbačene zbog toga što radnje koje se prijavljuju kao krivična dela trenutno nisu sankcionisane krivičnim zakonodavstvom jer su se sredstva komunikacije toliko modernizovala da neki načini komunikacije ostaju ispod radara“, rekao je Milić.

Milić je rekao da kada je analizirao predlog izmena Кrivičnog zakonika nije video probleme jer se u članu 149, stavu dva, koji se pokazao kao sporan u javnoj debati, nalazi nekoliko pravnih instituta kao što su grubo vređanje, zlostavljanje, drsko ili bezobzirno ponašanje koji već postoje u našem pravnom sistemu.

„Imali smo slučaj novinarke Brankice Stanković kojoj je svašta pevano na utakmici i jedan od navijača je osuđen zbog nasilničkog ponašanja. To je krivično delo protiv javnog reda i mira. Imamo situaciju da je isti navijač sve te uvrede što je izrekao na sportskoj priredbi poslao SMS porukom, Brankica Stanković bi mogla da piše privatnu krivičnu tužbu i da u postupku koji se ne vodi po službenoj dužnosti traži zaštitu. Zbog toga smo smatrali da su ovakve izmene neophodne“ rekao je Milić

Rukovodio se time da će sud u svakom konkretnom slučaju, kako kaže, prilikom tumačenja da li ima grubog vređanja, zlostavljanja, drskog ili bezobzirnog ponašanja da se vodi praksom Evropskog suda za ljudska prava koja je uspostavljena kada je u pitanju sloboda izražavanja.

„Sada kada je javna rasprava otvorena, video sam dosta osnovanih primedbi, međutim najčešće te primedbe ne dolaze od novinara“, rekao je Milić.

Tražio je da novinari pravnicima kažu da li ih ovakve izmene stavljaju u opravdan strah da će biti krivično gonjeni i da neće svoj posao moći slobodno da obavljaju jer će morati da biraju svaku reč kako se neko ne bi osetio grubo vređanim, ili ove izmene shvataju kao nešto što bi moglo da im zaštiti bezbednost.


Potpredsednik CEPRIS-a i advokat Slobodan Beljanski, koji je kritikovao predložene izmene Кrivičnog zakonika, rekao je da ne sumnja da je Nacrt potekao iz dobrih namera, ali da je rezultat daleko od nečega što je dobro, u pravnom, političkom i sociološkom smislu.

„Pravnici moraju da uzmu u obzir ekstremnu varijantu, mogućnost da se takav propis ili zloupotrebi ili da se upotrebi za svrhu koja je potpuno različita od one zbog koje je donet. U svakoj odredbi koja se menja našao sam upravo takvu mogućnost“, rekao je Beljanski.

Кonstatovao je da ako bi se sa ovakvim izmenama usvojio član 135, bez bližeg određivanja, lica koja se bave poslom od javnog značaja bila bi neopravdano stavljena u povlašćen položaj.

Naveo je da može da se složi sa intervencijom advokata UNS-a Кrajnovića, koja je išla u tom pravcu bližeg određivanja.

Govoreći o izmenama člana 138 Beljanski se osvrnuo na uključivanje pojmova „sloboda“ i „imovina veće vrednosti“ i rekao da problem stvara tumačenje „slobode“.

„Pojam slobode u Кrivičnom zakoniku nije određen. Moguće ga je tumačiti na četiri načina“, rekao je Beljanski.

Ako bismo se priklonili Ustavom zajamčenim slobodama, rekao je Beljanski konstatujući da je to najprirodnije, ostaje pitanje šta bi se sve moglo smatrati pretnjom da će se napasti nečiji slobodan razvoj ličnosti, nečije dostojanstvo, sloboda misli ili savesti.

„Smatrao sam da bi ovako prošireno krivično delo bez bližeg objašnjenja pojmova u praksi moglo da posluži za suzbijanje kritike iskazane na način svojevrsno neodmeren, ili žustar i vatren“, rekao je Beljanski.

Beljanski je naveo da se u prvi mah čini opravdanim zaštita psihičkog integriteta novinara i svih drugih lica koje objavljuju napise od javnog značaja. Ali, ako se stavite u ulogu mogućeg učinioca takvog krivičnog dela, videćete da prvi utisak vara.

„Previđa se da u zavisnosti od povoda, načina izražavanja ili stila nekog lica pod udar zakona lako može doći i novinar, ali i svaki drugi autor koji reaguje na takve napise“, naveo je Beljanski .

On je rekao da je nedavno jedan advokat premijerku nazvao „pokvarenom glupačom koja izigrava glupog Avgusta“, jedan lekar je smatra „bahatom i neodgovornom“, predsednik jednog udruženja je za nju rekao da „laže“ i „pita se da li će ona pred Narodnom skupštinom odgovarati za iznošenje neistina i obmanjivanje celokupne javnosti“.

Osoba koja obavlja funkciju premijera, nastavio je Beljanski, svakako će ove uvrede doživeti kao grubo vređanje koje joj značajno ugrožava spokojstvo, a onda bi oni koji su to izrekli mogli da dođu pod udar izmenjenog zakona.

Beljanski vidi problem u upotrebljenim pojmovima „mišljenje“ i „informacija“.

„Postoji li išta što bismo mogli nazvati mišljenje od javnog značaja. Mišljenje je vrednosni sud koji nema veritet informacije. Sme li se Кrivičnim zakonom štiti ikakvo i ičije mišljenje, a da nas takva zaštita ne vrati u doba partijskog dogmatizma“, rekao je Beljanski i naveo da se tom dopunom ugrožava sloboda izražavanja.

Nedavno je nakon informacija o držanju vijetnamskih radnika u Zrenjaninu u nehumanim uslovima, ekipa jedne televizije prikazala stvar u sasvim drugom svetlu, saopštavajući da oni uživaju sva prava i da su zadovoljni, naveo je primer Beljanski.

„Neko ko bi za tu televiziju napisao da se služi mangupskim obmanjivanjem javnosti ili sluganjskim dezinformacijama, ili bi ispred te televizije nosio transparente sa tim natpisima rizikovao bi da se njegov postupak tretira kao ometanje informisanja učinjeno grubim vređanjem ili drskim ponašanjem i da bi to značajno ugrozilo spokojstvo kritikovanih novinara, pa bi i on došao pod udar ove odredbe“, izneo je Beljanski.

Beljanski je rekao i da način krivičnog gonjenja nije dobro rešen u ponuđenom predlogu izmena Кrivičnog zakonika.

„Tužilac bi pošao od nekog šablona, šta bi se obično smatralo ugrožavanjem spokojstva, a ne od subjektivnog osećaja lica koje je ugroženo. Naravno da se i jedno i drugo mora uzeti u obzir. Ali, ovde bi izostalo ono što je neophodno za krivično gonjenje i za upotrebu pojma spokojstvo koji je fluidan i neprimeren krivičnom zakonodavstvu, sve bi to prešlo u ruke javnog tužioca i bilo bi gonjeno bez osećaja povređenog da je povređen“, rekao je Beljanski o uvođenju gonjenja po službenoj dužnosti tamo gde ga nije bilo.

On se založio za temeljnu preradu Nacrta.

Na pitanje da li novinarima treba krivično-pravna zaštita i rešenje kakvo su za sebe izborili advokati u Srbiji advokati Milić i Кrajnović su bili saglasni da ni advokatima nije bila potrebna posebna zaštita u smislu posebnog krivičnog dela i da to ne treba ni novinarima.



Ostale vesti

Istraživanje: Kako smanjiti usamljenost kod starijih osoba?
Pružanje konkretne podrške starijim ljudima u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što je kupovina namirnica, od suštinskog je značaja za smanjenje usamljenosti, pokazalo je novo istraživanje Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) i Univerzitetskog koledža u Londonu, sapšteno je iz UNFPA Kosovo.
  • 28.01.2022
Zajednički bukvar za male Albance od naredne godine
Kako je i najavljeno, Ministarstvo prosvete Kosova i Ministarstvo prosvete Albanije objavili su danas poziv za prijavu na konkurs za zajednički Bukvar, uz radnu svesku.
  • 28.01.2022
Humanitarna hrišćanska zajednica „Radosti moja“, podelila svetosavske paketiće
Deca u Goraždevcu dobila su danas svetosavske paketiće od Humanitarne hrišćanske zajednice „Radosti moja“. Predhodnih dana ova organizacija posetila je i Orahovac i Veliku Hoču.
  • 28.01.2022
Agencija za informacije i privatnost primila oko 200 pritužbi
Agencija za informisanje i privatnost je primila 43 pritužbe u vezi sa zaštitom ličnih podataka i još 147 pritužbi na pristup javnim dokumentima. Konačne odluke su donete u oko 80 odsto slučajeva.
  • 28.01.2022
Mlađi osnovci neposredno, ostali kombinovano
Tim za škole doneo je odluku da od 31. januara 2022. godine, učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok će učenici od petog do osmog razreda obrazovno-vaspitni rad pratiti po kombinovanom modelu i ići u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe, saopšteno je na sajtu Ministarstva prosvete Republike Srbije. 
  • 28.01.2022
Pandemija promenila navike korisnika droge u Evropi
Pandemija korona virusa uticala je na navike korišćenja droge u evropskim zemljama, pri čemu je porasla konzumacija kanabisa, a smanjila se zloupotreba klupskih droga, ekstazija i derivata amfetamina MDMA, pokazuje istraživanje Evropske agencije za droge (EMCDDA).
  • 27.01.2022