Vesti
Društvo

Strah i poniženje kada govorite srpski

Kosovo je ustavom i zakonima definisano kao dvojezično, ali praksa ovo često demantuje. Zakon o upotrebi jezika najčešće krše predstavnici institucija koje su ga usvojile. „Ima pomaka, ali oni ostaju u senci apsurdnih grešaka koje se svakodnevno dešavaju“, kaže za „Dogovor!?“ RTV Kim poverenik za jezike Slaviša Mladenović.
Strah i poniženje kada govorite srpski
Detalj iz emisije Dogovor (Foto Kim)

"Stanje u kojem se danas nalazi naš jezik je posledica njegovog zatiranja 1999. godine, kada se upotreba srpskog jezika naplaćivala i kada se gubila glava. Takvo stanje se preselilo u institucije", smatra Živojin Rakočević, književnik i novinar iz Gračanice.

„Sada nećete izgubiti glavu i neće vam niko naplatiti upotrebu srpskog jezika, ali ćete se suočiti sa stotinama sitnih prepreka u upotrebi svog maternjeg jezika. U sudovima, pred policajcima, na prelazima, u različitim institucijama, čak i u prodavnicama, što vrlo često zavisi od političkog raspoloženja. Jednostavno, vi vidite da se to iz politike odmah preseli na jezik i vi ste istog trenutka označeni kao meta. Možda ćete dobiti uslugu, ali ćete je dobiti sa osećajem poniženja“, kaže on.

Slaviša Mladenović, poverenik za jezike pri Vladi Kosova, ističe da rezultata ima, ali da su nevidiljivi.

„Pomaka ima, prevodi zakona su danas na daleko bolji nego što su bili nekada. Sada se na novim putevima znakovi stavljaju na oba službena jezika, ali svi ti pozitivni pomaci ostaju u secni apsurdnih grešaka koje se svakodnevno događaju i nekada zlonamernih grešaka koji čine neki službenici u institucijama“.

Da građani često nailaze na prepreke i neprijatnosti zbog upotrebe svog jezika, svestan je i Ognen Gogić rukovodilac projekta „Kreiranje dvojezičknog Kosova“ ispred NVO Aktiv. Napominje da građani ostaju nemi na te propuste jer im je najbitnije da „urade posao“.

„To nije dovoljno, to što neko bude velikodušan na kraju i pruži vam podršku, da se time zadovoljimo. Faktički kroz takvu praksu i tu liniju manjeg otpora, mi prihvatamo da se srpski jezik na Kosovu ne tretira kao službeni jezik, već kao manjinski jezik“.

Slaviša Mladenović dodaje da građani, iako svesni da mogu da se žale Kancelariji poverenika na kršenje Zakona o upotrebi jezika, „to svoje pravo ne žele da iskoriste iz straha da nekome mogu da se zamere“. To je naš najveći problem“, kaže on.

Sa njim se slaže i Živojin Rakočević, dodajući da kod Srba strah zadire u svaku poru njihovog bića.

„Kompletno, ovo vidljivo, brutalno ograničenje se preselilo u institucije gde neki činovnik ili bilo ko može da vam zagorčava život do trenutka kada vi pristanete na to da napravite neki kompromis sa sopstvenim jezikom i sopstvenim mišljenjem“.

Na pitanje zašto se srpski predstavnici u institucijama ne izbore za bolji položaj maternjeg jezika, Rakočević kaže:

„Naši predstavnici... Pa, izvinite, molim vas. Ja sam od naših predstavnika dobijao takva obaveštenja koja su za doktorske studije. To je savršenstvo jezičkog haosa i poniženja“, kaže Živojin Rakočević, ističući da su relavantni profesori o tome pravili naučne radove.

„Mnogi od tih političara imaju problem sa upotrebom maternjeg jezika jer prosto nisu dovoljno edukovani. S druge strane, ne moraju oni biti jezički stručnjaci, ali moraju reagovati na to da su naša esencijalna prava ugrožena. Uostalom, dvojezičnost je pretočena u zakon ne zbog života u selu i getu. Dvojezičnost je, pre svega, tekovina grada“.

 


Civilni sektor i moguće izmene zakona

Zakon o jeziku ima mnogo pravnih praznina, kaže Ognjen Gogić koji veruje da upravo one omogućavaju institucijama da ga krše bez posledica.

„Ako mi 14 godina, nakon što je usvojen zakon, govorimo da se ne sprovodi dobro, znači da nešto u samom zakonu nije dovoljno dobro definisano. Makar te kaznene odredbe za njegovo kršenje“.

On zato smatra da su postojećem zakonu potrebne izmene i dopune.

"Ova ideja je dobrodošla, ali je nekompletna i neizvodljiva", kaže poverenik Mladenović.

„Njihov predlog se tiče samo pravosuđa. Mislim da je potrebna intervencija i u mnogim drugim oblastima, pre svega administraciji i onome što čini naš svakodnevni život i dodir sa institucijama. Taj predlog mora biti kompletan jer je prosto nemoguće iskontrolisati to onog trenutka kada dođe u ruke institucija koje bi tu ideju trebalo da sprovedu u delo“.

On dodaje da uloga civilnog društva u promeni klime po pitanju poštovanja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu zavisi od količine novca i projekata.

„Kako radi nevladin sektor? Gađa pogrešnu metu. Sva kampanja nevladinog sektora je uglavnom usmerena na donatore, kako bi se možda dobio još neki projekat“.

Negativni trendovi su i to što, kako ističe, sve manje mladih govori jezik svojih komšija.

„Sve manje Albanaca govori srpski jezik i sve manje Srba govori albanski jezik. Mi na taj način postajemo potpuno funkcionalno nesposobni da sprovodimo zakon koji je u našem interesu. Zahtev – ’mi želimo da se ispoštuju naša prava’ postaje nemoguć. Ko će ga sprovesti, ko će to uraditi? Albanci za Srbe? Mislim da mi moramo postati deo tog rešenja“, zaključio je Mladenović.

Posebno izdanje emisije „Dogovor!?“ posvećeno nepoštovanju Zakona o upotrebi jezika realizovano je uz podršku NVO „Komunikacija za razvoj društva“ (CSD) iz Gračanice u okviru projekta „Program jačanja uloge civilnog društva u promociji i nadgledanju sprovođenja Zakona o upotrebi jezika“. 



Ostale vesti

Naim Ćeljaj novi ombudsman Kosova

Narednih pet godina Naim Ćeljaj obavljaće dužnost ombudspersona Kosova.

  • 29.09.2020
Porodice u staroj školi u Gračanici tri dana bez struje
U staroj školi u Gračanici dve porodice od subote nemaju struju. Do kvara je došlo nakon lošeg vremena, kada su kablovi pokidani. Stanarka Jelena Stanojević ističe da je ekipa Keds-a danas izašla na teren, ali da kvar nije rešen.
  • 28.09.2020
Budžetski prihodi Kosova za osam meseci manji oko 150 miliona
Zbog pandemije korona virusa, budžetski prihodi Kosova su za osam meseci oko 150 miliona evra manji, rečeno je u Carini i Poreskoj administraciji Kosova (PAK).
  • 27.09.2020
Može li zimnica bez ajvara?

Kada dođe kraj leta, na centralnom Kosovu počinje sezona spremanja zimnice. Žene, posebno one malo starije, tada su neverovatno užurbane i kreativne. Poseban ritual predstavlja spremanje ajvara.

  • 26.09.2020
Vlada Kosova: Ukinuta odluka kojom je ograničeno kretanje
Kosovska vlada ukinula je večeras svoju prethodnu odluku od 28. jula, kojom je, između ostalog, uveden noćni policijski sat za 13 opština na Kosovu, ali i produžen policijski sat za četiri opštine na Severu koji je na snazi bio od 8. jula. Rad ugostiteljskih objekata produžen za sat vremena.
  • 25.09.2020
Brojne neregularnosti u OŠ „Braća Aksić“ u Lipljanu
OŠ „Braća Aksić“ u Lipljanu, prema tvrdnji pojedinih radnika, funkcioniše bez plana i programa za ovu školsku godinu, skoro polovina zaposlenih nema ugovore na neodređeno, a protiv njih troje je pokrenut postupak pošto su „bez odobrenja direktora izneli dosijee većeg broja radnika, van škole“. V.d. direktora Bogdanka Mirić poriče navedeno i dodaje da „nestručni drže stručne predmete“, te da „ne zna gde bi ti ljudi radili ako ih ona otpusti“.
  • 25.09.2020