Vesti
Društvo

Srbin sa Kosova traži nadoknadu od KFOR-a zbog baze na svom zemljištu

Dragan Mihajlović iz Novog Sela Mađunskog kod Vučitrna najavljuje protest ispred kapije komande KFOR-a u Prištini jer je, kako tvrdi, ova vojna misija na delu njegovog imanja sagradila bazu, a već šest godina mu za to ne plaća nikakvu nadoknadu.
Srbin sa Kosova traži nadoknadu od KFOR-a zbog baze na svom zemljištu
Dragan Mihajlović iz Vučitrna tokom razgovora sa dopsinikom Glasa Amerike Budimirom Ničićem (Foto: VOA)

Porodici Dragana Mihajlovića iz Novog Sela Mađunskog, kod Vučitrna, je 1953. godine, prema tadašnjem zakonu o zemljišnom fondu, a na osnovu takozvanog „viška zemlje“ oduzeto 4,97 hektara zemlje.

Ta zemlja je tada postala društvena svojina, odnosno vlasništvo zemljoradničke zadruge „Elan“.

Skoro 40 godina kasnije, 1992. godine, Mihajlovići su dobili rešenje da im se imovina, na osnovu zakona o povraćaju oduzete zemlje, vraća u posed. Međutim, ova porodica vraćenu zemlju tada nije uknjižila u katastar.

Zemlju su obrađivali do dolaska KFOR-a na Kosovo 1999.godine. U Novom Selu je tada KFOR sagradio jednu od svojih baza, koja se prostire na skoro 50 hektara, od kojih je 3,28 hektara vlasništvo Dragana Mihajlovića. On je francuski kontigent KFOR-a, koji je bio smešten u toj bazi, tada obavestio da se radi o privatnoj svojini.

„Prvo sam tražio da im kažem da je to moja privatna imovina, na osnovu srpskog rešenja i nisu hteli da uvaže. Kažu, mi ćemo to da proverimo. Proveriii su u Vučitrnu i stvarno se ne vodi na mene, već na ’Elan’ zemljoradničku zadrugu - Vučitrn. Kažu, ne može Dragane, ne vodi se na vas, što niste uknjižili tada“, kaže za Glas Amerike, Dragan Mihajlović.

Dragan tada kreće u pravnu borbu. Prvo se obratio opštinskom sudu, zatim okružnom i na kraju vrhovnom. Odluka sva tri suda je bila ista - Dragan Mihajlović je vlasnik zemlje. Sa sudskim odlukama, ponovo je otišao u KFOR.

„Francuzi nisu hteli da mi to prihvate na osnovu jednog, drugog, trećeg rešenja. Kažu - kad doneseš posedovni list“.

Dragan je zatim na osnovu sudskih presuda svoje imanje uknjižio u kosovski katastar. Dobio je posedovni list i kopiju plana, ali ni to nije pomoglo. Zatim se obratio tadašnjoj „kosovskoj komisiji za žalbe“, koja je - kako se navodi u odgovoru - odbila njegove tvrdnje i dala mu preporuku za sledeći korak.

“Ako želite da nastavite, sa potraživanjem vaše kompenzacije moraćete da započnete procedure protiv Ministarstva odbrane Francuske ili pred odgovarajućim domaćim sudovima Republike Francuske”, navela je ova komisija 2008. godine.

Dragan je poslušao uputstvo. Poslao je tužbu Ministarstvu odbrane Francuske i administrativnom sudu u Parizu.

„Sve papire iz Prištine smo poslali, iz pošte u Pariz. Prošlo je godinu dana, odmah su mi javili. Kažu - mi smo dobili vaša dokumenta, čekamo kada će da se reši. Drugi put su me opet obavestili - dobro bi bilo da imate advokata iz Francuske, iz Pariza“.

Dragan nije mogao da ide u Pariz. Sedeo je i čekao pravdu.

„Advokat mi je rekao - imaju papire, neka rade. Onda su došli ovi Francuzi (KFOR) kod mene. Kažu - daj povuci to, da se mi dogovorimo i da ne idemo po sudovima, jer za šest meseci mi idemo odavde“.

Ministarstvo odbrane Francuske ponudilo je Mihajlovićima odštetu. Za šest i po godina 52.512 evra. Do ovog iznosa su došli na osnovu, kako se navodi u dokumentu o poravnanju, parametara o godišnjoj izgubljenoj dobiti od prinosa pšenice. Izračunali su cenu kilograma pšenice i prinos od pet tona po hektaru i došli do iznosa od 6.564 evra po godini, za ukupno 3,28 hektara. Dragan je pristao na ponudu.

„Oni su posle nedelju dana došli ovde, stotinu vojnika, sve blokirali i kažu - mi smo pare doneli, dogovorili smo se toliko i da ti platimo. Tako da sam ja završio sa njima. Oni su se posle povukli odatle“.

Pošto su pripadnici francuskog KFOR-a 2014. napustili Kosovo, u njihovu bazu u Novom Selu došli su drugi vojnici KFOR-a, kojima se Dragan obratio sa zahtevom da nastave da plaćaju kiriju za njegovu zemlju.

„Kada sam odneo, kažu sačekaj nekoliko dana.... Prođe mesec, dva, pet, ja odem, kažu nema još ništa i na kraju kada sam otišao jednom i rekoh šta ima, Francuzi su platili, taksa se zna, daj da završimo. Oni kažu ne može, jer mi ne znamo ko će sada da plati, da li ćemo mi (KFOR), ili će da plati UNMIK“.

Obraćao se i UNMIK-u, odakle je 2014. godine dobio odgovor da se po papirima iz srpskog katastra, koji je izmešten u Kruševac, baza KFOR-a u Novom Selu Mađunskom nalazi na društvenom zemljištu. KFOR se 2017. godine, odbijajući jedan od zahteva Dragana Mihajlovića za plaćanje kirije, pozvao upravo na to pismo UNMIK-a.

Dragan ne poriče da se njegovo „sporno“ imanje u srpskom katastru vodi na društveno preduzeće, jer ga pre 1999. godine nije uknjižio na svoje ime, ali je u međuvremenu kao vlasnik uknjižen u kosovskom katastru. Na osnovu toga se ponovo žalio UNMIK-u, od koga je 2018. dobio odgovor da je adresa za plaćanje kirije KFOR. U kancelariji za potraživanja KFOR-a dobija, kako kaže, novo objašnjenje.

„Sada mi tamo taj službenik kaže vidi Dragane, tu ima 14 nacija, 13 nacija zapravo vojski i ako jedna neće da plati, mi ne možemo da platimo. Moramo da ih nateramo - ili svi, ili niko“.

Na pitanje Glasa Amerike koliko se puta obraćao KFOR-u u vezi sa ovim slučajem Dragan Mihajlović kaže:

„Od 2014. da ne kažem 100 puta, ali 50 puta sam bio“.

Dragan trenutno, sa svojom porodicom, živi kao podstanar u selu Prilužje, koje je udaljeno oko pet kilometara od Novog Sela, gde je živeo do 1999. godine.

Kaže da razmišlja o protestu ispred komande KFOR-a u Prištini.

„Meni je preostalo još da idem da uzmem familiju, legnem pred kapiju i neka nas ubiju, neka nas zgaze, mi da živimo ne možemo. Od čega da živimo? Evo gde živim, pogledaj koja kuća, gde da živim“, kaže Dragan Mihajlović, pokazujući na oronulu kuću u kojoj živi kao podstanar.

Glas Amerike obratio se KFOR-ovoj službi za odnose sa javnošću. Pitali smo koji je stav KFOR-a u vezi sa ovim slučajem i zašto KFOR ne plaća nadoknadu Draganu Mihajloviću, ali odgovor ni posle dva dana nismo dobili.

U Novom Selu Mađunskom kod Vučitrna je pre 1999. godine živelo 100 srpskih porodica, danas u tom selu ne živi nijedan Srbin.



Ostale vesti

Gračanica: Nove mere i najava kazni, a problem stari
Zbog porasta broja zaraženih na Kosovu su stupile na snagu nove mere zaštite od koronavirusa, a na gračaničkim ulicama je primetno manje ljudi nego inače. Doktor Siniša Rašić iz Doma zdravlja Gračanica podseća da je samoizolacija obavezna za zaražene i članove njihovih porodica. 
  • 14.07.2020
Srpske NVO pozivaju EU da insistira na osnovnim vrednostima u Srbiji
S pravom se može očekivati da će rezultati izbora u Srbiji od 21. juna dovesti do političke krize, dok je poverenje u vladinu politiku borbe protiv pandemije poslednjih nedelja pretrpelo ozbiljan udarac, navodi se u pismu sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje je juče upućeno na adresu institucija EU.
  • 14.07.2020
Protest u Beogradu sedmo veče zaredom
Nekoliko stotina demonstranata okupljeno je ispred Doma Skupštine Srbije, upadljivo manje nego prethodnih dana, javlja reporter N1. Lider "Dosta je bilo" Saša Radulović i poslanik u prošlom sazivu Skupštine Srđan Nogo istakli su svoje zahteve, preostali deo demonstranata nije se odredio prema predlozima te dve grupacije.
  • 13.07.2020
Dr Lazić: Komunikacija sa medijima može biti i bolja
Izjavu dr Rade Trajković da je za neobaveštenost građana o epidemiološkoj situaciji u Gračanici indirektno odgovoran potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić „koji je postavio lekare i direktore u zdravstvenim institucijama“, direktor KBC-a dr Bratislav Lazić smatra tendencioznom, paušalnom i zlonamernom. On je obećao da će se truditi da saradnja sa medijima bude bolja.
  • 13.07.2020
Policija će početi sa kažnjavanjem zbog nepoštovanja mera zaštite
Generalni direktor Kosovske policije Rašit Ćaljaj najavio je preduzimanje kaznenih mera protiv građana koji se ne pridržavaju mera zaštite od koronavirusa.
  • 13.07.2020
“Heroji u doba koronavirusa”: Svako da učini po malo
Ne bih sebe svrastala u heroje, ali mi smo odradili zaista veliki posao. Kad bi svako imao priliku da učini makar deo od onoga što smo odradili, mislim da bismo imali velikih rezultata, rekla je u emisji “Heroji u doba koronavirusa” menadžerka "Poslovnog centra Zvečan" Jelena Savić. Ja sebe ne vidim kao heroja, nisam ništa posebno uradila, osim onoga što mi je bilo u opisu posla, nadovezala se u istom programu direktorka NVO “Žensko pravo” Tijana Simić Lavali.
  • 13.07.2020