Vesti
Društvo

Šlaku: Gas donosi Kosovu energiju koja mu nedostaje

Informacija da je Vlada Kosova odbila projekat Milenijum čelendž korporacije (MCC) iz Sjedinjenih Američkih Država za dovođenje američkog prirodnog gasa na Kosovo izazvala je ozbiljne reakcije. Nedostatak transparentnosti u vezi sa ovim projektom učinio ih je politički orijentisanim, a izostalo je angažovanje eksperata iz ove oblasti koji bi sa terena dali procene u pogledu mogućih koristi od ovog projekta.
Šlaku: Gas donosi Kosovu energiju koja mu nedostaje
Ljuan Šlaku (Foto Tviter@OSCEKosovo)

Ljuan Šlaku je jedan od najpoznatijih eksperata u oblasti zaštite životne sredine i energije na Kosovu i glasni je zagovornik razvoja alternativnih izvora energije. On je i izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

"Ono što bih želeo da kažem je kako ocenjujem ideju uvođenja gasa na Kosovo, bez obzira odakle dolazi i čiji je to gas. Ovih dana smo se upoznali sa mogućnošću uvoza američkog gasa koji dolazi u grčku luku, a zatim ide u pravcu Makedonije, Kosova i dalje, verujem. Ali, nije nam rečeno više, bilo je vrlo malo transparentnosti u tom pogledu. S druge strane, dugo se govorilo o mogućnosti da će jednog dana na Kosovo biti isporučen gas koji će doći iz Albanije. Bez obzira na tu opciju, moramo pogledati šta nam prirodni gas može doneti", kazao je on.

Kosovo nema gasnu infrastrukturu, osim gasnog provodnika iz sedamdesetih.

"On se proteže do Skoplja i Mitrovice sa druge strane. Nekada je ovaj gasovod snabdevao sa toplotnim gasom „proizvedenim na Kosovu“, kosovsku metalurgiju i neke velike industrijske objekte. Gas danas na Kosovu dopunjava nedostatak energije, ne samo električne nego i toplotne energije. To znači da se može koristiti, pored proizvodnje električne energije, kao gorivo za grejanje velikog dela kosovskih naselja. Takođe, može da zameni ogromne troškove koje industrija danas stvara korišćenjem električne energije, što je najskuplji oblik njene upotrebe - prvo pretvaramo toplotnu energiju u električnu, a zatim tu energiju ponovo pretvaramo u toplotnu energiju! Tako gubimo mnogo energije", rekao je izvršni direktor KFOS-a.

Javnost ne zna mnogo o MCC projektu gasifikacije Kosova, pa tako ni sam Ljuan Šlaku.

"Nažalost, ne poznajem ovaj projekat dovoljno dobro, znam samo onoliko koliko nam je rečeno i koliko je o tome napisano. Ono što nam je rečeno iz Vlade je da i oni moraju više da saznaju, jer trenutno nemaju sve odgovore. Ne sviđa mi se činjenica da je Vlada zauzela stav da prvo kaže "ne" mogućnosti koju nudi MCC projekat, a zatim će se sa njim detaljnije upoznati! Obično se dešava suprotno: prvo se analizira, pa se kaže "da" ili "ne"! Ali, nadajmo se da će MCC imati fleksibilnosti da sačeka da naša strana prouči ovaj projekat još malo, pa da se onda odluči", kazao je on.

Šlaku smatra da bi Kosovo moglo da uživa brojne pogodnosti u oblasti energetike u slučaju da bude deo projekta gasifikacije.

"Prvo, gas diverzifikuje izvore energije. Dobro znamo da nećemo moći da se potpuno prebacimo na obnovljive resurse jer imamo mali potencijal za takvu zamenu. Ali, moramo dati sve od sebe i odmah dobiti maksimalno moguće od sunca, vetra, itd. Drugo, imaćemo na raspolaganju dodatni izvor energije, gas, koji onda možemo koristiti po potrebi. Treće, dok ne investiramo neophodno u alternativnu energiju, za šta su potrebne decenije, moći ćemo da izvedemo tranziciju sa malom termo-elektranom (TE) na gas koja zagađuje upola manje od TE na lignit. Četvrto, značajno smanjujemo potrošnju električne energije, koji dobrim delom potiče od grejanja tokom zime. Ako izgradimo 5-6 regionalnih plinskih grejača, značajno ćemo smanjiti potrošnju električne energije, što je poput izgradnje nove TE. Ako uštedimo 300 MV energije tokom zime, to je isto kao i izgradnja jedne TE kasnije, a nova bi značajno ugrozila kvalitet životne sredine i zdravlje građana", naveo je on.

Ljuan Šlaku ne krije da široka upotreba gasa ima i neke svoje mane.

"Kao i svako fosilno gorivo, gas zagađuje, iako upola manje od lignita. Takođe, gas košta, moramo ga kupiti u inostranstvu. Ali bi nas moglo koštati više, ukoliko nemamo jasnu sliku o alternativnoj o energiji koja nam je potrebna u narednim decenijama, kada nećemo moći da koristimo lignit, zbog ograničenja koja je nametnula EU. Mi, ubeđen sam, nećemo upropastiti šansu koju imamo da postanemo njen deo", rekao je on.

Šlaku nije želeo da komentariše navode da postoji mogućnost da Kosovo "u budućnosti bude energetski zavisno od susednih zemalja, posebno od Srbije".

"Da budem iskren, uopšte ne shvatam ove reakcije ozbiljno", zaključio je Šlaku u razgovoru za KosovaPress.



Ostale vesti

Upis prvaka se završava krajem meseca

Upis đaka prvaka u školama koje rade na osnovu plana i programa Ministarstva prosvete Republike Srbije za školsku 2022/23. godinu je počeo 1. aprila i trajaće do 31. maja. Na Kosovu i Metohiji roditelji budućih školaraca moraju školi lično da dostave potrebnu dokumentaciju, pa ceo proces može da potraje i nedelju dana.

  • 23.05.2022
’’Blokiraćemo PO dok se našim porodicama ne obezbedi po jedno radno mesto’’
Ispred zgrade Privremenog organa (PO) opštine Istok u Osojanu jutros su se okupili građani koji blokadom ove institucije traže da po jedan član njihovih porodica bude stalno zaposlen.
  • 23.05.2022
Građani blokirali zgradu Privremenog organa u Osojanu
Tri porodice, odnosno desetak građana Osojana, blokiralo je jutros ulaz u zgradu Privremenog organa opštine Istok koja se nalazi u Osojanu.
  • 23.05.2022
Još dva novinara iz Ukrajine stigla na Kosovo
Ljudmila Meh i Sergej Ševčenko danas su doputovali na Kosovo, u okviru programa „Novinari u rezidenciji – Kosovo“. Oni se nalaze u Prištini i imaće priliku da nastave svoj posao kao novinari sa Kosova.
  • 22.05.2022
Građani Kosovske Mitrovice o letovanju ove godine: Skupo, para ima kako ko...

Interesovanje građana Srbije za odlazak na letovanje značajno je veće u odnosu na prethodnih par godina, jer je većina zemalja ukinula kovid mere i propusnice, pa ljudi mogu da putuju bez ikakvih ograničenja.

  • 22.05.2022
U najnovijoj zajedničkoj studiji Međunarodne organizacije rada (MOR) i Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) objavljeno je da je širom sveta radno angažovano više od 160 miliona dece, što znači svako deseto dete uzrasta od pet do 17 godina.
  • 21.05.2022