Vesti
Društvo

„Saradnja lokalnih samouprava i građana nije zadovoljavajuća“

„Saradnja i komunikacija lokalnih samouprava sa građanima postoji, ali ona nije zadovoljavajuća“, jedan je od zaključaka analize „Otvorenost institucija za građane na Kosovu“ koja je predstavljena u Medija centru u Čaglavici.
„Saradnja lokalnih samouprava i građana nije zadovoljavajuća“
Detalj sa konferencije (Foto Kim)

Autorka analize „Otvorenost institucija za građane na Kosovu“ Verka Jovanović kazala je da sve javne institucije na Kosovu imaju obavezu da uključe građane u svoj rad, jer time efikasnije sprovode svoje nadležnosti, pa je i proces donošenja odluka transparentniji. Cilj istraživanja bio je da doprinese boljem razumevanju položaja srpske zajednice kroz praćenje otvorenosti institucija za njihove interese i probleme.

Da li su javne institucije na Kosovu dovoljno otvorene za građane?

„Na ovo pitanje smo pokušali da odgovorimo kroz različite segmente istraživanja. Zanimalo nas je da li postoji saradnja i komunikacija lokalnih samouprava sa građanima i u okviru ove teme zaključili smo da postoji određena saradnja i komunikacija, ali ona nije u dovoljnoj meri i nije zadovoljavajuća“, rekla je autorka analize. 

Jovanovićeva napominje da su građani tokom istraživanja izjavili da nisu obavešteni na odgovarajući način kada se u opštini dešavaju javne konsultacije i kako oni mogu da u njima učestvuju.

„Ne postoji dovoljna svest građana da oni mogu u svojim opštinama da učestvuju u javnim konsultacijama i da iskazuju svoja mišljenja o određenim problemima o kojima se tu raspravlja, da daju svoje predloge na šta da se troše opštinski budžeti i da o tome razgovaraju sa predstavnicima u svojim lokalnim samoupravama“, navela je ona.

Građani ispitani putem ankete većinom smatraju da njihovi predstavnici u lokalnim samoupravama nisu spremni da saslušaju i uvaže njihove stavove. Čak 73,7 odsto je odgovorilo da smatra da lokalni predstavnici uopšte nisu otvoreni da čuju stavove građana, dok 20,5 odsto smatra da su uglavnom ili u potpunosti otvoreni.

„Naši ispitanici su mišljenja da se građani najviše interesuju za svoje lične interese, za nešto što direktno utiče na njihove živote u nekoj neposrednoj budućnosti ili u sadašnjosti, ali ne učestvuju u onim pitanjima koja mogu trajno da utiču na njihov život i kvalitet njihovog života. Dakle, ne postoji svest građana koliko neka pitanja od opšte važnosti imaju uticaj na njih“, kazala je Jovanovićeva i dodala da je na osnovu istraživanja utvrđeno da ne postoji svest opštinskih i drugih službenika da građani imaju pravo da traže određene informacije. 

U istraživanju se takođe napominje da su mnogi ispitanici istakli da je na Kosovu jako niska svest građana o tome koje usluge i informacije mogu dobiti od institucija, posebno lokalnih samouprava.

„Ispitanici su naglasili da građani nisu svesni da su institucije tu da bi služile građanima, a ne obrnuto“, jedan je od zaključaka analize.

Kovid kao pretpostavka bolje usluge

Postupanje institucija tokom pandemije kovida-19 je pokazalo da one i te kako mogu da budu otvorenije prema građanima.

„Građani su istakli da tokom pandemije dobijaju adekvatnije informacije nego o nekim drugim problemima o svojim zajednicama, 45 odsto ispitanika reklo je da Krizni štabovi nisu ispunili očekivanja u odgovoru na potrebe građana, dok 44,6 odsto ispitanika smatra da jesu“, navela je Jovanovićeva.

Ona je dodala da je Kosovska policija kritikovana od strane ispitanika sa severa Kosova zbog selektivnog kažanjavanja u nepoštovanju epidemioloških mera. U analizi se navodi da pojedini ugostiteljski objekti nisu bili sankcionisani kada se u njima nalazio broj ljudi iznad dozvoljenog, dok su drugi kažanjavani.

Zamenica Zaštitnika građana Marija Radulović kazala je da se instituciji Ombudsmana građani mogu obratiti ukoliko određena ustanova lokalne ili centralne vlasti odbija da dozvoli pristup javnim dokumentima.

„Institucija Ombudsmana u 2020. godini primila je 60 žalbi koje se tiču pristup u javnim dokumetima, dok je od 1. januara do 30. maja ove godine otvorena je 21 žalba. Sa druge strane, mandat Ombudsamna je obezbeđivanje i dobre uprave, što znači da ako određena institucija ne da odgovor građanima, po bi kom pitanju, mi ne služmo kao prvi stepen, već kao drugi stepen žalbe kojima građani mogu da se obrate“, navela je Radulovićeva i dodala ova Institucija nema izvršni mandat, već samo daje preporuke koje bi ustanove kojima su upućene trebalo da ispoštuju.

Očekivani rezultati

Po mišljenju Marka Milenkovića iz Nove društvene inicijative rezultati analize „Otvorenost institucija za građane na Kosovu“ su očekivani.

„Živimo u zajednici u kojoj se stvari veoma sporo menjaju kada je upitanju obezbeđivanje nekog značajnijeg kvaliteta života za srpsku zajednicu na Kosovu. Iako ćemo ove godine čini mi se imati treće lokalne izbore po redu na severu Kosova i dalje smo u nekom procesu prilagođavanja i osnaživanja institucija, zapravo smo u nekoj fazi koju smo davno trebali da prevaziđemo. Jasno je da kroz ovo istraživanje imamo nekoliko interesantnih podataka, recimo da i dalje građani imaju više poverenja u srpske nego u kosovske institucije, jer i dalje postoji preplitanje institucija i građani su generalno zbunjeni kada i kojoj instituciji da se obrate, pogotovo kada je reč o lokalnoj samoupravi“, rekao je Marković.

Anketno istraživanje sprovedeno je u periodu od 1. do 20. oktobra 2020. godine na celoj teritoriji Kosova, a ukupno su ispitana 582 sagovornika srpske nacionalnosti.

Nakon završenog istraživanja date su preporuke institucijama da obezbede i koriste sve relevantne kanale komunikacije kako bi informacije doprle do građana. Takođe, institucije treba da obezbede javnu dostupnost svim dokumentima od javnog značaja, te da igraju aktivniju ulogu u uklučivanje građana u donošenje odluka.

Analiza „Otvorenost institucija za građane na Kosovu“ je rezultat istraživanja NVO Crno beli svet (CBS) i Foruma za razvoj i multitetničku saradnju (FDMC). Istraživanje je urađeno u okviru inicijative Open - „Demokratija, otvorenost i perspektive srpske zajednice na Kosovu“ uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Kompletnu analizu na srpskom jeziku možete preuzeti OVDE.



Ostale vesti

Ko je Redž Šoši sa kojim Opština Gračanica razmenjuje zemlju?
Zemljište koje Opština Gračanica planira da razmeni sa biznismenom Redžom Šošijem, nalazi se tik do Badovačkog, odnosno Gračaničkog jezera. Šoši je, prema pisanju RSE, već imao razmene zemljišta i sa Opštinom Priština.
  • 05.10.2022
Istekao rok za prijave kandidata za direktora “Inex Šar planina Brezovica”
Rok za prijave na konkurs za radno mesto upravnog direktora “Društvenog preduzeća Inex Šar planina Brezovica” istekao je juče u 16 časova.
  • 05.10.2022
Poziv studentima da nastave školovanje u Mitrovici
Rektorski kolegijum Univerziteta u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici) pozvao je brucoše iz centralne Srbije koji su položili prijemni ispit, a zbog prekomernog broja ne mogu da upišu fakultete na kojima su se prijavili, da to učine na nekom od fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
  • 04.10.2022
U prihvatilištu u Mramoru boravi 20 medveda i lav
Prihvatilište za medvede, smešteno kraj Badovačkog jezera u selu Mramor, trenutno pruža utočište za 20 mrkih medevda, spašenih iz zarobljeništva, ali i jednog lava koji je ilegalno stigao na Kosovo.
  • 04.10.2022
Manastir Visoki Dečani nagrađen na Novosadskom sajmu za proizvode od tamajana
Različiti proizvodi i kozmetički preparati od prirodnog tamjana koje proizvodi manastir Visoki Dečani, nagrađeni su na Novosadskom međunarodnom sajmu „Lorist“, održanom od 28. septembra do 2. oktobra 2022. godine.
  • 04.10.2022
Osmaci do kraja decembra mogu izabrati predmet za završni ispit
Učenici koji završavaju osmi razred ove školske godine do 30. decembra mogu da izaberu koji će test raditi kao treći na završnom ispitu, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
  • 04.10.2022