Vesti
Društvo

Psihičko nasilje: Bez modrica, ali sa traumama

Pod sloganom "Nema modrica ≠ Nema nasilja",  nevladina organizacija „Žensko pravo“ iz Severne Mitrovice pokreće kampanju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Zakon je u potpunosti na strani žrtava, ali u praksi one odustaju od prijava, kazala je advokatica Jovana Filipović. Prevencija je ključna stvar, poručuju iz "Ženskog inkluzivnog centra".
Psihičko nasilje: Bez modrica, ali sa traumama
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Na Kosovu je počela kampanja "Šesnaest dana aktivizma" tokom koje institucije, ženska udruženja i međunarodni predstavnici ukazuju na problem nasilja nad ženama. Ovogodisnja kampanja se fokusira na psihološko nasilje u intimnom partnerskom odnosu.

"U praksi imamo velike probleme da prepoznamo krivično delo nasilja u porodici. Tu nema fizičkih posledica i dokaza i teško je dokazati psihološko nasilje, a ono ostavlja velike posledice jer se dugotrajnije leči. Jako je neophodno da žrtva nasilja ima dostupne servise i psihološku i pravnu pomoć", kazala je izvršna direkotrka NVO "Žensko pravo" Ružica Simić.

Mera prevencije i zaštita žrtava

Na Kosovu osam servisa i jedan centar u Severnoj Mitrovici pružaju psihološku i pravnu pomoć žrtvama nasilja.

"Jako je važno da žena dobije podršku i razumevanje, kako bi povratila svoju ličnost i prirodno stanje i da izađe iz tog stanja koje je izazvano dugogodišnjim nasiljem, a koje je ona trpela", dodala je Simićeva.

U većinski srpskim sredinama na Kosovu postoje dve sigurne kuće za žene žrtve nasilja u porodici. Jedna se nalazi u opštini Novo Brdo, dok je druga u Zubinom Potoku.

Sigurna kuća "Ženski inkluzivni centar" u Novom Brdu sa radom je počela u martu 2020. godine. Ova ustanova pruža utočište ženama žrtvama nasilja u porodici iz svih krajeva Kosova. Njena menadžerka Nevenka Rikalo smatra da je prevencija najbitnija u rešavanju ovog globalnog problema.

"Mi moramo raditi na prevenciji i edukaciji mladih, kako devojaka i dečaka, tako i žena koje su u poodmakloj starosnoj dobi i to je jedini način da žrtve u svojim porodicama prepoznaju kojoj vrsti nasilja su izložene", kazala je ona.

 

 

Vrste nasilja

Vrste nasilja se razlikuju, pa postoji: nasilje u porodici, vršnjačko nasilje, emocionalno i ekonosmko nasilje, seksualno, kao i psihičko nasilje - koje spada među najrasprostanjenije.

"Žena koja je izložena psihičkom nasilju, izložena je takođe i podsmevanju, omalovažavanju, vređanju, psovanju. Stoga, ona gubi samopoštovanje i sigurnost i jednostavno je nepouzdana u sebe. Razmišlja da li je vredna kao osoba i da li može da pruži dovoljno ljubavi mužu i deci", istakla je Rikalo.

Ona smatra da će deca koja žive okružena nasiljem u budućnosti, najčešće, slediti isti model.

Usluge prihvatnog centra

Usluge "Ženskog inkluzivnog centra" u ovom trenutku koristi jedna korisnica. Ustanova ima 12 plus četiri rezervna kreveta, kao i dva krevetića za bebe, odnosno majke sa decom koje pobegnu od nasilnika.

"U ’Ženskom inkluzivnom centru’ smo ove godine imali 27 korisnica. Kada korisnica dođe, obavezno joj se pruža psihološka pomoć, a zatim i pravna. Tu su i one specijalizovane usluge, pored saveta i ojačavanja samopuzdanja, radimo sa njima na edukaciji i onome što one mogu da doprinesu da se nasilje u porodicama nad ženama smanji. Ujedno, kada ona bude primljena, obezbeđena joj je hrana, odeća i higijena i lekovi", kazala je Rikalo i naglasila da su posete zabranjene.

Starsona dob žrtava nasilja koje mogu da koriste usluge prihvatnog centra nije ograničena propisima.

"U centru smo imali devojke od 16 godina, a imali smo i ženu sa 81 godinom. Sve zavisi od svesti žene i da li ona želi da se zaštiti i hoće li biti dovoljno hrabra da se javi za pomoć", rekla je Rikalo.

Žrtve u prihvatnom centru mogu provesti do šest meseci. Ukoliko započnu proces razvoda braka ili ostvarivanje alimentacije i imovinskih prava, (što znači da traže pravo na zajedničku imovinu stečenu u braku) onda mogu da ostanu još šest meseci uz saglasnost Ministarstva za rad i socijalne zaštite.

Manipulacija žrtvama 

U okviru kampanje "Šesnaest dana aktivizma" glavna tema je "geslajting", odnosno manipulacija izluđivanjem žrtve.

"Imamo veliki broj žrtava koje nisu obezbeđene ekonomski niti stambeno, pa one uglavnom ostaju kod nasilnika uz rečenicu `pa, šta da radim, tako je, ima žena koje trpe mnogo gore`, ali sve žrtve moraju da traže izlaz iz tog kruga nasilja", poručila je Nevenka Rikalo.

Sa druge strane, Simićeva je navela kojim se metodama nasilnik najčešće služi kako bi manipulisao žrtvom.

"Prvo, nasilniku je potrebna izolacija žrtve, da je odvoji od porodice, prijateljica. Potom mu smeta bliskost parnterke sa majkom, a onda i pitanje rađanja dece. Žena ostaje izolovana i prepuštena je vlasti i kontroli partnera koji je manipulator i koji želi da je potpuno drži pod kontrolom", kazala je Simićeva i dodala da se često čuju floskule poput: Nisi ti to dobro razumela, šta je s tobom, idi kod lekara preispitaj se, nisam ja to rekao, nisi dobro čula ni videla i slične floskule, gde žena kojoj se to dešava jedan duži vremenski period, počne da preispitujhe svoj razum i odnos sa drugima. Ona jednostavno postaje poslušnik i podobna da se nad njom vrši dugogodišnje nasilje", kazala je ona.

Advokatica Jovana Filipović smatra da su uloga medija i javna poruka žrtvama da se usude i priznaju nasilje veoma važne za rešavanje ovog problema.

"Ukoliko svi mi pratimo televiziju, novine i imamo situacije da se o tome priča, mislim da će svaka žrtva da se pobuni u nekom trenutku i da svoj iskaz pred policijom. Naravno, tu veoma veliku ulogu imaju i javne ličnosti, jer su one ohrabrile mnoge druge osobe da prijave nasilje", rekla je ona.

Teoretski ljubav i zakon lepo zvuče, praksa demantuje 

Filipovićeva tvrdi da je zakonom svako pravo građana potpuno regulisano, ali da se u praksi dešavaju odstupanja.

"Ukoliko osobe koje ne primenju i ne koriste zakon koji je u njihovoj korisiti, ostaje se na tome da se nasilje i dalje trpi. To je ono što se godinama unazad dešava, pogotovo u balkanskim sredinama", istakla je ona.

Iako se žene u ruralnim sredinama ređe odlučuju da prijave slučaj nasilja policiji, a potom i na razvod braka, advokatica Filipović smatra da nasilja ima svuda, a da je osnovna razlika između žena koje trpe nasilje sa sela i iz grada brzina prijavljivanja slučaja policiji.

"Žena iz grada će prijaviti nasilje posle prvog šamara, dok će ona sa sela prijaviti posle pedesetog puta ili teže povrede koju bude zadobila. Prvu zaštitu žrtvama treba da pruži policija koja izađe na lice mesta, treba da udalje počinioca nasilja i da obezbede normalno kretanje žrtve kako bi ona mogla da dođe do advokata", istakla je Filipovićeva.

U praksi je, tvrdi, drugačije.

"Nažalost, situacije je takva da mnoge od njih ne žele da ostanu pri svojoj izjavi i da nakon nekog vremena dođu i povuku izjavu ili žele da obustave postupak. Za ovakvo krivično delo se goni po službenoj dužnosti, čak i ako žrtva povuče svoj iskaz tužilac će i dalje nastaviti sa svojoj istragom i ići do okončanja postupka. Situacije sa kojima sam se ja tokom rada susretala su da većina žrtva ponovo prijavi isti slučaj i to se dešava u oko 60 odsto slučajeva", zaključila je Filipovićeva.

Iz Policije Kosova nisu odgovorili na pitanja RTV Kim o stopi registrovanih slučajeva nasilja nad ženama.

Podsetimo, u avgustu ove godine su dva muškaraca ispred bolnice u Uroševcu dovezli bez znakova života osamaestogodišnju devojku i potom pobegli sa lica mesta. Kosovska policija je tada uhapsila osumnjičenog (33) za pokušaj teškog ubistva, dok je drugi i glavni osumnjičeni Dardan Krivaća (29) za ubistvo u begu. Policija je raspisala i poternicu za njim.

Kampanja "Šesnaest dana aktivizma" u kojoj će, nadamo se, učestvovati i predstavnici Kosovske policije, se završava 10. decembra kada će biti obeležen i Međunarodni dan ljudskih prava.



Ostale vesti

Zbog odrona stene kod Dudinog krša magistralni put zatvoren za saobraćaj
Na magistralnom putu Mitrovica – Zvečan, tačnije kod Dudinog krša, došlo je do odrona stene i put nije prohodan za saobraćaj od jutros.
  • 14.08.2022
Šta se dešava sa 70 radnih mesta u srpskim zdravstvenim ustanovama na Kosovu?
Osam zdravstvenih ustanova koje na Kosovu rade u srpskom sistemu, raspisale su u martu ove godine konkrus za prijem oko 70 radnika. Međutim, ni posle pet meseci nije objavljeno ko je dobio posao, a jedna ustanova je u međuvremenu poništila konkurs.
  • 12.08.2022
Batuse: Za 15 minuta izgorela polovina petogodišnjeg truda
Požar u voćnjaku porodice Simonović u selu Batusu kraj Kosova Polja je planuo u četvrtak, 11. avgusta, oko 16.00 časova. Polovina voćnjaka je stradala za 15 minuta, a pet godina truda i rada je uloženo da se on podigne.
  • 12.08.2022
Mladi u Srbiji: Protiv sankcija Rusiji, ali za selidbu u Zapadnu Evropu
Dok je većina mladih protiv osude Rusije zbog rata u Ukrajini, samo 11 odsto njih ne želi da se odseli iz zemlje, pokazalo je istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije.
  • 12.08.2022
Benzin u Srbiji pojeftinio četiri, a dizel dva dinara
Benzin BMB 95 i evrodizel biće jeftiniji za četiri, odnosno dva dinara po litru do sledećeg petka, 19. avgusta.
  • 12.08.2022
Centar Zvečana bez struje do daljnjeg
Zbog požara koji je sinoć izbio na tzv “plavom” trafou u centru Zvečana, strogi centar ovog naselja još uvek je bez struje.
  • 12.08.2022