Izdavač Priručnika za zaštitu novinara od onlajn nasilja je medijska agencija iz Prištine "Kosova live".
Osnivač i izvršni direktor "Kosova live" Keljmend Hapćiu, koji je ujedno i urednik izdanja, istakao je da je "današnja misija agencije kojom predsedava promocija ravnopravnosti".
"Pre 1999. godine medije na Kosovu ste mogli prebrojati na prste, a sada imamo više od 100 raznih medija. Internet kao platforma je doneo mnoge promene, pa danas nisu samo novinari proizvođači vesti, već i službenici, čitaoci, gledaoci. Ne može se osporiti bogatstvo koje je pružio interenet, ali se u mnogim slučajevima zloupotrebljava, pa se samim tim i rad novinara može otežati. Upravo je ovaj priručnik osmišljen kako bi se odgovorilo izazovima sa kojima se novinari susreću i kako bi se podigla svest da oni nisu zaštićeni od onlajn napada“, kazao je Hapćiu.
Autori Priručnika za zaštitu novinara od onlajn nasilja su Fljorent Spahija i Rina Kika. Spahija je kazao da je ovaj priručnik "jedna vrsta odbrane za novinare".
„Veoma je važno da novinari znaju kome treba da se obrate ako dođe do onlajn nasilja. Vrata sudova su uvek otvorena, ali smo mi pokušali da im damo alternativu za to - na koju adresu treba da se jave. Vrlo interesantni slučajevi su krivična dela koja se vrše onlajn, a da sami počinioci ne znaju da vrše krivično delo, kao što je recimo hakovanje stranica ili pretnja preko interneta“, kazao je Spahija.
Ambasador Velike Britanije na Kosovu Nikolas Abot je istakao da je 2018. godina, što se tiče novinara, bila jako loša, jer je ubijen veliki broj medijskih radnika.
„Mi težimo ka tome da se to ne dešava, da novinari obavljaju svoj posao bez mržnje, bez straha. Želim da naglasim da živimo u epohi lažnih vesti, gde se infromacije vrlo lako objavljuju preko interneta, a isto tako je velika odgovornost novinara. Smatram da i novinari moraju biti svesni da su odgovorni za informaciju koju koriste, što znači da ona mora biti zasnovana na činjenicama. Novinari nisu samo oni koji pričaju priče, već oni koji plasiraju istinu“, kazao je Abot.
Novinarka portala Gračanica onlajn Anđelka Ćup ukazala je tokom predstavljanja priručnika i na probleme sa kojima se suočavaju novinari na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku.
„Jedna vrsta nasilja je i nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika. Najsvežiji primer smo imali juče kada je sazvana konferencija za medije aktuelnog premijera, a kada srpski mediji nisu bili obavešteni. To, na žalost, nije prvi put, a ja mogu samo da se nadam da je poslednji. Imamo problem u Skupštini, da kada nisu prisutni srpski poslanici, mi nemamo prevoda. Saopštenja koja dobijamo iz 90% ministarstava su samo na albanskom jeziku. To je jedna vrsta nasilja prema nama zato što ne možemo da radimo profesionalno svoj posao, a automatski je onda i diskriminacija prema našoj publici“, kazala je Ćup.
Ovaj priručnik je baziran na izdanju „Mehanizmi zaštite od onlajn nasilja za novinare“ autorki Lejle Gačince i Marije Arnautović koji je u Sarajevu predstavljen 2018. godine.
Projekat „Mehanizmi zaštite od onlajn nasilja“ finansira Ministarstvo inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva preko Britanske ambasade u Prištini.