Po završetku Književnog časa, pesnik je poručio mlađim naraštajima da neguju svoj dijalekat i da ga čuvaju od zaborava uz obećanje da će Veliku Hoču ponovo posetiti.
“Velika Hoča je petnaesta tačka, stanica, na mom putovanju, mnogo sam srećan, ja ovim svojim programom obeležavam ili objašnjavam i širim lepotu. I ako se dijalekat zove prizrensko - timočki treba biti u Prizrenu i okolini i celom tom području sve gore do Timoka pokazati čarobnu melodiju maternjeg jezika. Videli ste kako su deca od onih najmanjih do osmaka prihvatili ovo kazivanje, bilo im je lepo uživali su, prvi put im se niko nije podsmevao niko tom jeziku njihovih baka, deka pa i njih samih moramo priznati”, kazao je Vlasta.
Prema rečima pesnika njegov zadatak je zajedno sa publikom očuvanje maternjeg jezika.
“Mi učimo književni jezik i to je potrebno, na njemu se pišu i udžbenici, ali ne smemo narodni jezik da omalovažavamo kako mnogi čine, pogotovo u medijima. Moj zadatak sa publikom koju srećem, zajedno sa školama, bibliotekama i domovima kulture da navijamo za očuvanje maternjeg jezika jer naš narodni jezik je izvod iz matične knjige rođenih. Mi to moramo da nosimo sa sobom da pokazujemo svetu da ga štitimo, branimo, čuvamo. Naravno moramo obogaćivati taj jezik, ali one korene moramo sačuvati ako to zaboravimo iščupali smo nešto iz tog svog unutrašnjeg genetskog koda”, rekao je on.
Iz Velike Hoče pesnik Vlasta Cenić otišao je u Prizren, gde je sedamdesetih godina završio pedagošku školu.
,,Prizren je za sve nas značajan, carski grad. Za mene posebno jer sam ja dalekih sedamdesetih godina završio Višu pedagošku školu u Prizrenu i volim da mu se vratim. Bio sam pre par godina posle dužeg vremena i sad ću opet. To je neka tačka moje mladosti koja me nadahnjuje, koja kad mi je teško Bog pošalje u snovima da mi ojača duh da mi energiju da idem dalje. Prizren, Kaljaja, Bistrica odmah mi se pogled izbistri ili zamagli svejedno. Volim biti u Prizrenu, Kao što volim što sam bio juče u Gračanici, danas u Hoči kao što volim da vam opet dođem”, dodao je.
Vlasta Cenić je jedan od najpoznatijih dečjih pesnika na prizrensko-timočkom dijalektu. Njegova poezija odiše porodičnim i realističnim dogodovštinama sa dedom, babom, majkom, ocem, bratom, biljkama, životinjama… Njegova najpozantija dela su „Bate će se ženi”, „Selo sas jedan padež”, „Nemoj nikad reći, kraj je”, „Radnički voz”.