Vesti
Društvo

“Podnesite žalbu kada se ne poštuje vaše pravo na jezik"

Dva najnovija izveštaja o jezičkim pravima koja su predstavljena u Prištini pokazuju da se po pitanju ugroženosti srpskog jezika na Kosovu ništa ne menja. Problema je najviše u institucijama, a rešenja se ne naziru.
“Podnesite žalbu kada se ne poštuje vaše pravo na jezik
Sa konferencije o jezičkim pravima (Foto Kim)

NVO Aktiv je juče predstavio “Godišnji izveštaj o stanju jezičkih prava na Kosovu” i studiju “Opšti pregled jezičkih prava na Kosovu” na kojoj su zajedno radili Darko Dimitrijević i Predrag Miljković. Oba izveštaja potvrđuju da se Ustav i Zakon o upotrebi jezika krše u gotovo svim institucijama na Kosovu, bilo centralnim ili lokalnim.

Navodi se i da Kancelarija poverenika za jezik, uprkos brojnim aktivnostima, ne može da reši sve probleme.

Građani, posebno oni iz srpske zajednice, nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima, niti sa radom Kancelarije poverenika. To potverđuje i činjenica da je u prošloj godini bilo samo 23 žalbe na kršenje Zakona o upotrebi jezika.

Žalbe prima i institucija Omudspersona, ali ih dalje prosleđuje Kancelariji poverenika koji ima izvršnu funkciju i može da izrekne kaznu.

“Kada meni bilo ko od mojih prijatelja i poznanika pošalje poruku i kaže - “Nisu mi dali to na srpskom”, ja im kažem: “Da podneseš žalbu!” Znači to je ono što je bitno. Podnesite žalbu! Mi recimo, imamo 2000 žalbi godišnje. Postoji mogućnost da se to oduži ali pisani trag ostaje, odnosno žalba je nešto na šta institucije mogu da reaguju”, kaže zaminca ombudsmana Marija Radulovićeva.

“Jezik nije prioritet predstavnicima u institucijama”

Poverenik za jezike pri kabinetu premijera Kosova, Slaviša Mladenović, smatra da predstavnici institucija nisu svesni problema kršenja Ustava i Zakona o upotrebi jezika na Kosovu. Oni, kaže, Mladenović imaju druge prioritete.

“Jezici nisu među prvih pet prioriteta srspkih predstavnika a kamoli albanskih predstavnika. Nemojte da se lažemo. Možemo mi da se zavaravamo ali to je de-fakto situacija. Jezik može postati prioritet onog trenutka kada većina u tome vidi interes, kada većina vidi da garantovanjem jezičkih prava Srbima mogu da ostvare svoje interese i to je čak i ekonomska strategija. Nekoga ne možete silom da naterate nešto da sprovede ali ga možete navući da to sprovede”.
Mladenović ipak poručuje da nijednog trenutka civilni sektor i medijiji “ne smeju dići ruke od kampanje i podizanja svesti” o važnosti poštovanja jezičkih prava.

Predsedavajući Savetodavnim većem za zajednice Živojin Ćirković najveću odgovornost za nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika vidi u srpskim predstavnicima u institucijama.

“Ako neko iz srpske zajednice ne bude reagovao na to kao problem, mislim da će ovi drugi preći preko toga, iako razumeju o čemu se priča. Ako poslanici ne rade svoj posao, pa ko će da predstavlja ovaj narod? Civilni sektor je tu da ukaže ali nema mogućnosti da izvrši delo, Skupština je ta koja donosi odluke. Ako se tamo ne izbore za svoja prava, što su ulazili u Skupštinu?”, pita Ćirković.

Ako ne bude prevoda, biće protesta

Kao najveći oblik jezičke diskriminace u oba izveštaja pominje se prevod u institucijama. Zbog nedovoljnog broja prevodilaca, institucije često angažuju firme koje pružaju prevodilačke usluge, koje u većini slučajeva nemaju kvalitetne prevodioce.

“Da to je problem. To je istina, nema kvalitetnih prevodilaca. Tu je problem jer se tu nije rešavalo sistemski. Nije se proizvodio kadar koji će moći da dođe u instituciju Omgudsmana, Ministarstvo, Veće za zajendice i da to prevodi na kvalitetnom nivou. Ono o čemu smo mi izvestili je da državne institucije ne podstiču u dovoljnoj meri poštovanje sprovođenja prava na upotrebu jezika”, kaže Marija Radulović.

Novinar i predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu Budimir Ničić podseća da u većini slučajeva na događajima koje organizuju različite institucije nema prevoda na srpski jezik. On je ponovo istakao problem uskraćivanja prevoda u Skupštini Kosova novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku. I on, kao i Ćirković, smatra da su srpski poslanici u tom smeru mogli da urade više.
“Ja mogu da iskoristim ovu priliku da im poručim, kao poslanicima u novom sazivu, da apsolutno ne ulaze u parlament nakon izbora kada budu izabrani ako se to pravilo ne promeni”.

U tom smislu je najavio da će, ukoliko ne bude promena nakon formiranja novog skupštinskog saziva, novinari organizovati protest.

“Ja garantujem, obećavam, poručujem da će nakon izbora ako se ovaj problem nastavi, da protestujemo ispred parlamenta, ispred Kancelarije EU koje takođe ne zanima ovaj problem. Nikad ga nisu pomenuli u godišnjem izveštaju o napretku Kosova, iako je to veliki problem. Dakle, protestujemo ispred Skupštine, EU i kancelarija srpskih stranaka koje dobiju podršku na ovim predstojećim izborima”, najavio je Ničić.

Poverenik za jezik Slaviša Mladenović je međutim, rekao da je Nacionalni demokratski institute (NDI) u parlamentu već pokreno proceduru za izmenu poslovnika o radu Skupštine kojim bi se predvidelo obavezno prevođenje tokom zasedanja, bez obzira da li su srpski poslanici u sali ili ne. Dokument je predala poslanica Duda Balje, ali je procedura trenutno u zastoju zbog raspuštanja skupštine.

 

 



Ostale vesti

Odbor za obrazovanje: Školama obezbeđen ogrev, uskoro humanitarni turnir
Drugo polugodište u svim školama na teritoriji opštine Gračanica je počelo na vreme, a nastava se odvija neposredno. Srednjoškolci su se u školske klupe vratili 16, a osnovci 23. januara. Sve škole trenutno imaju dovoljnu količinu ogreva, rečeno je na prvoj vandrednoj sednici Odbora za obrazovanje koja je održana u skupštinskoj sali Opštine Gračanica. 
  • 02.02.2023
Todić: Radovi u selu Dren se danas ne izvode
"Jutros smo obavešteni da danas radovi na proširenju puta u selu Dren neće biti izvođeni. Međutim, na licu mesta je i dalje prisutna policija, kao i meštani i vlasnici parcela koje su tema ekproprijacije", potvrdio je za KoSSev predsednik PO opštine Leposavić, Zoran Todić.
  • 02.02.2023
Srbi iz sela Dren i danas protestuju, traže momentalnu obustavu radova

Žitelji sela Dren kod Leposavića proveli su noć na otvorenom, na putu koji vodi ka njihovim imanjima, gde se radi na otvaranju novih puteva i proširenju postojećih zbog gradnje policijske baze. Oni zahtevaju momentalno obustavljanje radova.

  • 02.02.2023
Miran protest u selu Dren; Izvode se radovi na putu gde je uzurpirano zemljušte
Na putu koji vodi od magistralnog puta iz pravca Leposavića do zaseoka Zaselje u Lešku, i nadalje do vrha brda na kom je prema odluci vlade u Prištini izvršena nelegalna eksproprijacija zemljišta, od jutros se radi na proširenju seoskog puta uz upotrebu teške mehanizacije. Žitelji Drena mirno protestuju zbog radova.
  • 01.02.2023
Rešenja za stanove i obećanje da će se poštovati kriterijumi za zapošljavanje
Protest koji je održan ispred Privremenog organa Priština u Grčanici početkom janura uticao je da stanari socijalnih zgrada u Lapljem Selu konačno, posle 13 godina, dobiju rešenja na korišćenje u trajanju od 99 godina. Ugrovore sa Opštinom Gračanica potpisala je većina korisnika stanova. Ostali zahtevi nezadovoljnih grđana još nisu ispunjeni, ali su data obećanja predstavnika vlasti da će se i pitanja zapošljavanja, pre svega u institucijama, razmatrati i rešavati.
  • 31.01.2023
UNS na Kosovu dodelio godišnje nagrade. Novinarki Radija Kim nagrada za radijsku priču
Udruženje novinara Srbije na Кosovu (UNS na Кosovu) dodelilo je godišnje nagrade za novinarske radove objavljene u medijima na Кosovu u periodu od 20. decembra 2021. do 20. decembra 2022. godine. Novinarki Radija Kim Aleksandri Arsić Ćirković dodeljena je nagrada za radijsku priču „Život Roma u Kuzminu nakon poplave: Kad ustanem, zahvalim Bogu što sam živ“. 
  • 31.01.2023