Vesti
Društvo

“Plavi vez”: Sloboda oslikana koncem

Kosovski vez, Zlatovez, Zmijanjski vez, Makedonski vez, Bajeski vez, puni vez, rišelje, goblen, pokrstica... Vez je kao nematerijalno kulturno nasleđe veliki deo naše tradicije. Vezle su se nekada košulje, narodne nošnje, haljine... 

“Plavi vez”: Sloboda oslikana koncem
Rad Tijane Rodić (Foto: Instagram profil

Danas bi mogla da se povede polemika o tome da li se vez zaboravlja, ili menja svoje oblike i modernizuje se. Za koju god stranu da se odlučite, jedno je sigurno - i danas ručno rađeni vez iziskuje vreme i trud. "Plavi vez" nije posebna vrsta veza, ali jeste drugačiji, po bojama, motivima i kreativnošću. 

Van Gog, Gustav Klimt, Egon Šile… Može li se slikati koncem? Sudeći po vezu Tijane Rodić, odgovor je da. Bavi se ilustracijama, likovni je grafičar, ali je u stalnom traganju za novim tehnikama došla i do veza.  

“Jako me je zainteresovalo, tako da sam istog dana otrčala do grada i kupila sav materijal koji mi je bio potreban za početak. Niko me nije naučio da vezem, već sam sama. Na početku je sve to smešno izgledalo, ali nisam posustala i sada je to mnogo bolje" - kaže Rodić u razgovoru za Radio Kontakt Plus.

I dok svoje radove opisuje sintagmom "sada je to mnogo bolje", upravo njeni radovi ne govore jezikom skromnosti - osim što su interesantni, praktično su svaki za sebe svojevrsno umetničko delo.

"Istina je da dosta odudara od standardnog veza. Naš tradicionalni, standardi vez je jako precizan, uredan, čist, tačno se zna svaki potez iglom, dok ja vezem po osećaju. Doživljavam to kao da slikam, i trudim se da moji potezi izgledaju kao potezi četkom", dodaje.

Svako ko veze ili je bar pokušao da to učini, zna koliko je vez komplikovan, naročito ako to ne činite po unapred određenim bojama.

Upornost i strpljenje su posebno važni.

"Vez iziskuje posvećenost. Dnevno odvojim do 5-6 sati rada. Za jedan broš mi je potrebno oko 10 sati. Ali, iako ovo zvuči suviše komplikovano, na kraju kad dobijem finalni proizvod, sve se to zaboravi i prepustim se osećaju zadovoljstva", objašnjava.

Iako proces jeste složen,  upravo joj je to izazov i ono gde nalazi lepotu veza.

"Uživam dok vezem, a pogotovo kad odradim motiv koji sam zamislila. Volim da sedim u svojoj sobi/ateljeu i stvaram... Tada se osećam slobodno".

Deo tog procesa je i biranje detalja za vez, što zaivisi od trenutne inspiracije:

"Kada sama biram detalje, uglavnom izaberem neki portret, ili neki malo složeniji motiv, jer mi predstavlja izazov. A kad savladam to, onda biram sve složeniji i složeniji".

Lepota Tijaninih izvezenih detalja je, posmatračima, očigledna, a Tijana lepotu nalazi u samoj izradi ovih detalja.

 



Ostale vesti

Pokrenut sajt o srpsko-albanskom prijateljstvu
Nevladina organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice pokrenula je prvi veb sajt pod nazivom “Srpsko-albansko prijateljstvo”. Sajt sadrži obimnu internet bazu koja pruža vizuelno, tekstualno i dokumentarno znanje o srpsko-albanskim odnosima na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.
  • 17.05.2022
Debata o biznisu mladih: Bez početkog rizika, ideje nije moguće sprovesti u delo
U Centru građanske energije u Kosovskoj Mitrovici održana je debata na temu „Mladi i početni biznisi“.
  • 16.05.2022
IPKO uvećao profit
Telekomunikaciona kompanija IPKO je u prva tri meseca ove godine povećala operativni profit za 15 odsto u odnosu na isti period pre godinu dana.
  • 16.05.2022
Ajeti: Gradonačelnica ima sluha za probleme Albanaca u Gračanici

Potpredsednik Opštine Gračanica za zajednice Ljeutrim Ajeti rekao je u emisiji “Heroji u doba koronavirusa” Medija centra Čaglavica da se problemi Albanaca koji žive na teritoriji opštine Gračanica, ne razlikuju mnogo u odnosu na ostale zajednice, koje žive u ovoj većinski srpskoj opštini.

  • 16.05.2022
Otvoren link za prijavu mladih za drugi krug pomoći od 100 evra
Prijave za pomoć države za mlade od 16 do 29 godina, u iznosu od po 100 evra, počele su u ponoć na sajtu Uprave za trezor i trajaće do 31. maja.
  • 16.05.2022
Opsednuti fizičkim izgledom više nego ikada, a nikad više gojaznih osoba
Gojaznost nije nov problem. Od sedamdesetih godina prošlog veka do današnjih dana, smatra se da je broj osoba sa prekomernom težinom porastao tri puta. Tokom pandemije Kovida-19, možda smo samo postali svesniji tog problema...
  • 16.05.2022