Istraživanje javnosti je sprovedeno od 25. aprila do 25. maja ove godine. U njemu je učestvovalo 207 ispitanika iz Severne Mitrovice, od kojih 70 odsto srpske nacionalnosti.
Anketirani su iskazali nizak nivo poverenja u kosovske institucije, a 43,5 odsto njih odgovorilo je da im ne veruje, te da je diskriminacija najviše zastupljen upravo u policijskim organima.
U sposobnost policije da efikasno rešava slučajeva diskriminacije nema poverenja njih 39,1 odsto.
Ipak 34,8 odsto ispitanika smatra da upravo kosovska vlada može doprineti smanjenju pojave diskriminacije, a samo 15,2 odsto da to može učiniti institucija ombudsmana.
„Mislim da je krajnje vreme da institucija ombudsmana preuzme inicijativu da potpomogne situaciju. Mi smo im juče podneli zahtev da posete neke zatvorenike u pritvoru u Podujevu gde je policija izvršila prekomernu upotrebu sile. Mislim da je važno da institucije na Kosovu rade i da nema diskriminacije. Da li je Srbin, Albanac, Rom ili Bošnjak, isti pristup bi trebalo da ima prema svima“, rekao je Radaković.
Šef kancelarije Saveta Evrope u Prištini Frenk Pauer je rekao da je Odbor za zaštitu manjinskih zajednica pri Savetu Evrope tu kako bi ojačao srpsku zajednicu i uključio je u proces pomirenja, doprineo razvoju sposobnosti njenih članova i boljem poštovanju Zakona o upotrebi jezika.
„Odbor je preporučio upis i registraciju stanovništva, implementaciju presude Ustavnog suda u vezi manastira Visoki Dečani, da drugi jezik u nastavi bude albanski i srpski za drugu zajednicu. Takođe, naglašavamo potrebu da se priznaju univerzitetske diplome u severnom delu. Savetodavni odbor preporučuje dalje jačanje pravnog okvira protiv diskriminacije. Ombusman je dobro razvijen i odgovoran za takva pitanja“, kazao je on.
Art Vula iz Omladinske inicijative za ljudska prava na Kosovu je predstavio izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima koji je urađen prošle godine. Iako je, prema njegovim rečima, Zakon o diskriminciji u skladu sa evropskim normama, njegova implementacija je ograničena.
„Diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti ostaje glavno pitanje na Kosovu, gde se pripadnici manjinskih zajednica, posebno srpske, romske, aškalijske i egipćanske suočavaju sa diskriminacijom i marginalizacijom u različitim aspektima života, uključujući pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i smeštaju“, rekao je on.
Osvrnuo se i na kampanju neformalne grupe “Besa Bes” koja je video snimkom pozivala na bojkot srpskih proizvoda.
„Ova reklama sadržala je jezik mržnje prema srpskoj zajednici. U video snimku je korišćen jezik mržnje, jezik koji ne pokazuje poštovanje prema određenoj etničkoj grupi. Akteri civilnog društva koji rade sa srpskoj zajednicom bili su protiv te kampanje koja je širila jezik mržnje. Kao odgovor na tu kampanju, Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu je započela sudski proces protiv pisanih medija i tražila da se taj video ukloni sa društvenih mreža na Kosovu. Zahtevi su odbijeni, ali je Incijativa predala tužbu Osnovnom sudu u Prištini i očekujemo početak procedure“, zaključio je Vula.
Skupu u Prištini je prisustvovala i zamenica kosovskog premijera za pitanja zajednica Emilija Redžepi
„Zabrinjavajući je fenomen da u 21. veku i dalje govorimo, 23 godine posle rata, o raznim predrasudama prema jednom narodu. To je mislim i prema drugim nacijama, da li su Srbi, Bošnjaci, Romi, Goranci, koji god da su ovde na Kosovu, smatram da trebamo razbijati predrasude, institucionalno raditi na strožim kaznama prema onima koji to rade, pored zakonskih regulativa koje imamo i Ustava koji štiti naša prava. Nemamo veliki broj prijava diskriminacije - ili naši ljudi nisu u dovoljnoj meri informisani, ili se plaše da prijave iz raznoraznih razloga. Mi, opet, moramo da živimo zajedno sa našim komšijama i delimo i dobro i loše“, kazala je ona.
Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) je u svom dokumentu izneo preporuke lokalim i centralnim vlastima, ali i nevladinim i međunarodnim organizacijama po pitanju diskriminacije, te najavio da će sprovesti i detaljniju analizu stanja poverenja građana u policiju i pravosuđe.