Vesti
Društvo

Nevidljivi ljudi: Veliki broj punoletnih građana ne može da dobije kosovska dokumenta

Brojni građani koji su rođeni na Kosovu ili su se vratili na Kosovo i ovde žive više do deceniju i po ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih i ostvare pravo na kosovska lična dokumenta. Ostvarivanje prava na rad, socijalni program, subvencije, slobodno kretanje su samo neki od problema sa kojima se susreću sagovornici Radio Goraždevca, zbog nemogućnosti da dobiju kosovska lična dokumenta.
Nevidljivi ljudi: Veliki broj punoletnih građana ne može da dobije kosovska dokumenta
Ilustracija (Foto RSE)

Veliki broj mladih u srpskoj zajednici nije u mogućnosti da dobije kosovska lična dokumenta, što prema rečima sagovornika Radio Goraždevca predstavlja diskriminatorski postupak vlasti prema građanima. Usled lošeg tumačenja Zakona o sticanju državljanstva brojni građani koji su rođeni na Kosovu ili su se vratili i žive ovde više do deceniju i po, nemogu da dobiju dokumenta, što direktno utiče na njihova osnovna ljudska prava, kažu sagovornici ovog medija. 

Brojni građani koji imaju poteškoće da dobiju kosovska dokumenta odgovarali su putem interent stranice Radio Goraždevca na pitanja o ovom problemu.

Zakon o sticanju državljanstva Kosova u članu 6 predviđa da se ono stiče na osnovu tri kriterijuma: rođenjem, da je jedan od roditelja rođen na Kosovu ili da se roditelji u pisanoj formi slože da dete može da stekne državljanstvo. Međutim, pravo iz poslednje odredbe treba da se izvrši pre nego što dete napuni četrnaest (14) godina, što službenici često koriste kao argument da odbiju podnosioce zahteva, bez obzira na to što ispunjavaju jedan od prva dva kriterijuma.

Brojni su primeri da roditelji koji su se početkom prošle decenije vratili na Kosovo imaju lična dokumenta a da njhova deca nemaju.

“Ovakav tretman je nepravadan prema licima koja nisu na vreme uzela dokumenta iako žive na Kosovu. Ovaj problem u potpunosti otežava ostvarivanje svih zakonskih prava”, kaže jedna od sagovornica Radio Goraždevca iz opštine Istok, koja živi kao povratnica.

Slična situacija je i sa dvadesetjednogodišnjom Martom Dašić iz povratničkog sela Brestovik, koja kaže da od svoje osamnaeste godine pokušava da dobije ličnu kartu.

“Otac, majka, dva brata i sestra, svi imaju kosovska dokumenta osim mene, koja sam rođena u Kragujevcu i to mi predstavlja veliki problem”, kazala je ona. 

Marta Dašić poseduje samo ličnu kartu koju izdaje Policijska uprava za Peć, Vlade Srbije, koja je od 1999. godine izmeštena u Kragujevcu. Sa tim dokumentom, kako kaže, često ima problema jer policijski službenici na Kosovu osporavaju ovaj dokument.

“Trudili smo se i pokušavali da nađemo način da izvadim dokumenta, ali bezuspešno svih ovih godina. Tu postoji još jedan problem na autonomnom prelazu ne mogu da pređem. Tako da sam bez lične karte niko i ništa ovde, jer nemam kosovska dokumenta, a faktički ni srpska”, kaže Marta za Radio Goraždevac.

Na severu Kosova je bilo slučajeva da su zahtevi za upis u matične knjige odbijeni, jer su među priloženim dokumentima građanima tražene i diplome kao dokaz da su tu završili školu.

“Rođen sam kao raseljeno lice u Beranama, vratili smo se u Mitrovici. Cela moja porodica ima dokumenta osim mene. Odbijen sam zato sto u diplomi piše Kosovska Mitrovica, Srbija”, kaže za Radio Goraždevac N.P iz Severne Mitrovice.

On dodaje da zbog problema koji ima ne može da nađe posao.

“Ovo je diskriminacija prema raseljenim licima sa Kosova koja zbog bezbednosnog faktora ili zdravstvenog stanja, nakon ratnih sukoba 1999. godine nisu bila u mogućnosti da se lično obrate nadležnim organima”, smatra N.P iz Severne Mitrovice.

Retki koji imaju problem da ostvare pravo na lična dokumenta uspevaju da dođu do rešenja. Jedan od njih je Damjan Portić iz Goraždevca.

“Tridesetak puta sam bio u opštinu Peć, tri puta u Beograd jer sam tamo rođen za razne potvrde, apostil na izvodu i mnoga druga dokumenta. Problemi su veliki kada nakon osamnaeste godine pokušate da izvadite dokumenta iako ceo život živite ovde. Ja sam rođen u Beogradu i odmah nakon rođenja sam se vratio ovde. Živim ovde ceo život već 22 godine. Ovde sam završio osnovnu i srednju školu, upisao fakultet u Kosovskoj Mitrovici, ali sam opet imao problema sa kosvskim dokumentima”, kaže Damjan Portić za Radio Goraždevac.

Portić dodaje da u Goraždevcu živi puno mladih koji imaju sličan ili teži problem da ostvare pravo na dokumenta iz razno-raznih razloga.

“Bila su mi potrebna dokumenta kao na primer potvrda da sam ovde završio školu, koju mi nisu priznali. Na kraju je bilo preko 50 papira i uz sve to jedva sam stekao pravo na kosovska dokumenta”, rekao je on.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova do završetka ovog članka Radio Goraždevac nije uspeo da dobije bilo kakav odgovor povodom ovog problema. Na mejlove i telefonske pozive niko nije odgovarao, tako da je ostalo nejasno kako MUP Kosova posmatra ovaj problem, ni kako ministarstvo tumači Član 6. koji definiše sticanje dršavljanstva.

Pored zakona koji je Skupština Kosova usvojila 2013. godine, na snazi je i Administrativno uputstvo Vlade Kosova iz 2020. godine, o postupku i kriterijumima za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva, načinu sticanja državljanstva za lica bez državljanstva i lica sa statusom izbeglica. Njegova svrha je da uspostavi postupak i kriterijume za utvrđivanje statusa ovih lica na Kosovu.

I dok se jedan deo građana bori da ostvari svoje pravo na dokumenta, veliki broj se odriče kosovskog državljanstva.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od 1. januara do 19. decembra 2022. godine, broj onih koji su se odrekli kosovskog državljanstva iznosi 4.708 što je manje nego u istom periodu 2021. godine kada se državljanstva odreklo 4.787 građana Kosova.

„Od toga 2.346 muškaraca i 2.362 žena“, kazala je portparolka kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova Nora Fetoši početkom januara ove godine.

Fetoši napominje da su glavni razlozi zbog kojih se građani odriču državljanstva prvenstveno ti što mnoge zemlje Evropske unije ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, uključujući i neke zemlje koje nisu deo Evropske Unije.



Ostale vesti

Odbor za kulturu i informisanje uklonio tačku ’’Stanje novinarstva u Srbiji’’ sa dnevnog reda
O stanju u novinarstvu u Srbiji se na današnjoj sednici Odbora za kulturu i informisanje nije govorilo jer je, na predlog potpredsednika Odbora Nebojše Bekareca, ova tema skinuta sa dnevnog reda. Podpredsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Slobodan Ćirić i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić, koji su danas trebali da govore na ovu temu, kao i predsednik Odbora Siniša Кovačević, napustili su sednicu kada je ova odluka doneta.
  • 17.03.2023
Joanikije: Neprihvatljiv francusko-nemački predlog, tretira Kosovo kao nezavisno
Mitropolit Crnogorsko primorski Srpske pravoslavne crkve Joanikije rekao je da je predlog francusko-nemačkog sporazuma neprihvatljiv, ako je definisan kao okvir za dalje pregovore o statusu Kosova i Metohije, a u njemu se Kosovo tretira kao nezavisna država.
  • 17.03.2023
’’Još se nismo oporavili od 17. marta 2004. godine na Kosovu’’
Novinarka Radija Kim Zorica Vorgučić izjavila je za N1 opisujući dešavanja 17. marta 2004. na Kosovu da je to veoma stresni događaj koji joj je obeležio život. "Taj događaj se duboko urezao u moje sećanje kao jedan od najstrašnijih koji su doživeli Srbi sa Kosova. Mislim da se nismo još uvek oporavili od tog datuma. To je bio i pokretač za iseljavanje Srba, posebno kada je u pitanju Čaglavica. Ljudi su bili uplašeni i nisu znali šta će im se desiti", istakla je Vorgučić.
  • 16.03.2023
Dodeljene novinarske nagrade za priče o multietničkom suživotu na Kosovu i u Srbiji

Drugu godinu zaredom Inicijativa za mirne promene (PCi) dodelila je medijske nagrade novinarima za priče o suživotu na Kosovu i u Srbiji. Dodela priznanja organizovana je istovremeno u Prištini i Beogradu.

  • 16.03.2023
Aprila druga licitacija imovine Privredne komore KiM

Deo objekta u Kosovskoj Mitrovici, čiji je vlasnik Privredna komora Kosova i Metohije, 11. aprila biće ponovo predmet licitacije.

  • 15.03.2023
Završna konferencija „Nedelja žena“

Drugi i završni dan desete po redu Nedelje žena u organizaniji Nacionalnog demokratskog instituta počeo je panelom „Integrisanje pristupa 50/50 u stranačkim strukturama“ na kojem je govorio predsednik Demokratske stranke Kosova Memlji Krasnići. On je govorio o rodnoj ravnopravnosti u stranci koju vodi. Krasnići je rekao da se lično zalaže za pristup PDK 50/50 i dodao da i druge političke partije treba da usvoje sličnu platformu.

  • 15.03.2023