Seksualno nasilje, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije jeste svaki seksualni čin, pokušaj ostvarivanja tog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog usmeren protiv osobe i njene seksualnosti, a koji može počiniti druga osoba bez obzira na situaciju ili odnos sa žrtvom u bilo kom okruženju.
Seksualno napastvovanje i uznemiravanje – međunarodni standardi ljuskih prava i Kosovski pravni i politički okvir
Seksualno nasilje može podrazumevati nekoliko krivičnih dela: seksualno uznemiravanje, seksualni napad i silovanje navela je Kjara Taljani, savetnica za rodna pitanja pri Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS).
„Važno je da, kada govorite o seksualnom nasilju, razumete da to podrazumeva različita krivična dela i različite predviđene kazne. Seksualno nasilje predstavlja kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije. Ono uglavnom utiče na žene i devojke i duboko je ukorenjeno u rodnoj nejednakosti“, rekla je ona.
Skupština Kosova je 25. septembra 2020. godine usvojila Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici koja je poznata kao Istanbulska konvencija.
„Istanbulska konvencija je prvi pravni instrument koji je pravno obavezujući, i upravo se tiče i bavi se rodnom prirodom ovih krivičnih dela. To je bio fundamentalni korak da se usvoji Istanbulska konvencija na Kosovu i da se uključi u Ustav“, dodala je Taljani.
Pored Istanbulske konvencije, na Kosovu se koriste i krivični zakonik, Zakon o zaštiti nasilja u porodici, kao i Zakon o zaštiti od diskriminacije u borbi protiv nasilja nad ženama.
„Postoji prilično dobar pravni okvir za rešavanje ovakvih slučajeva. Međutim, na Kosovu nedostaju pravila, odnosno okviri za politike, u smislu kako iskoristiti ove zakonske provizije u praksi. Ne postoji dokument koji će konkretno navesti odgovornost svih institucija u rešavanju ovakvih slučajeva“, kazala je Valjentina Bejtulahu-Turjaka, nacionalna programska službenica pri misiji OEBS-a na Kosovu.
U rešavanje problema seksualnog nasilja na Kosovu uključeni su Institut za sudsku medicinu, policija, Kancelarija za zaštitu i pomoć žrtvama koja je deo tužilaštva, Centar za socijalni rad, tužioci, sudije, sigurne kuće, koordinator za borbu protiv nasilja u porodici, Kancelarija za rodnu ravnopravnost u okviru Kabineta premijera, Ombudsman i zastupnici žrtava (pravnici, advokati) koji pružaju besplatne pravne savete i besplatno zastupaju žrtve pred sudovima.
Uloga medija i novinarskih udruženja
Zamenik glavnog izvršnog direktora Nezavisne komisije za medije na Kosovu Faruk Redžaj je naveo da audio/vizuelni mediji poštuju kodeks ponašanja pri izveštavanju.
„Imali smo slučaj silovanja jedanaestogodišnje devojčice i jasno vam mogu reći da naši mediji i medijske kuće na Kosovu imaju najbolji položaj što se tiče izveštavanja u regionu“, naveo je on.
Zaštita nevinosti osumnjičenog dok se ne pokaže suprotno je neophodna i toga se mediji moraju pridržavati, istakao je predsedavajući Saveta za štampu Kosova Fljover Spahiju.
„U nekim trenucima mediji namerno ili nenamerno imaju propuste. Upravo zbog onih klikova i lajkova koje želimo da dobijemo kada nešto objavimo, zanemaruje se ta pretpostavka nevinosti vezana za lica koja su ili uhapšena ili su u zatvoru. Zahteva se da se ovi podaci zaštite, jer pretpostavka nevinosti ostaje na snazi sve dok sud ne ustanovi (eventualnu krivicu)“, dodao je on.
Spahiju je naveo da je izveštavanje medija u slučaju silovanja jedanaestogodišnje devojčice bilo na visokom etičkom nivou.
„Nažalost, čak i tada je bilo onlajn medija koji su zloupotrebili sadržaje, čak su objavili fotografije osumnjičenih lica i vrlo osetljive informacije o samoj maloletnici, pa su čak otkrili i ime ove devojčice“, rekao je on.
Džemajlj Redža, predsedavajući odbgora Udruženja novinara Kosova dodao je da je kod ovakvih slučajeva najbitnije da se ne otkrije identitet žrtve.
„U slučaju silovanja jedanaestogodišnje devojčice bile su objavljene neke informacije o navodnim napadačima, ali opet je to sve nastalo zbog velikog pritiska javnosti i političara. Postoji činjenica da se čeka presuda samog predmeta i pretpostavka nevinosti koje moraju da se drže novinari“, rekao je on.
Podsetimo, u proteklih nekoliko nedelja su na Kosovu prijavljena četiri slučaja silovanja: u Prištini, Uroševcu, Klini i Istoku. Međutim, tačan broj raznih činova seksualnog nasilja je nepoznat, ali je logično pretpostaviti da je znatno veći.