Vesti
Društvo

Napadi i pritisci na medije

Stanje slobode medija u čitavom regionu je loše, a najveći problemi su verbalni i fizički napadi na novinare, autocenzura, ekonomski i politički pritisci i neregulisano medijsko tržište, ocenili su danas učesnici konferencije koju je organizovalo Udruženja novinara Srbije (UNS), u okviru projekta "Pod pritiskom".
Napadi i pritisci na medije
Ilustracija (Foto Pixabay)

Potpredsednica UNS Olivera Milošević rekla je da posebno zabrinjava pojačan pritisak na novinarke, uglavnom verbalne prirode, pri čemu je primećena diskriminacija, mizoginija i govor mržnje.

Ona je ukazala na to da je ove godine zabeležen i novi vid pritisaka na novinare u vidu SLAPP tužbi, čija je namera da se novinari finansijski iscrpe i da im se nametne autocenzura.

Predstavnik UNS i član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Slobodan Radičević je, predstavljajući istraživanje "Pod pritiskom - medijske slobode, pritisci i napadi na novinare i medije (Srbija i region)", rekao da je u Srbiji prošle godine zabeleženo 107 napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije, dok su u 2021. bila 74 napada.

U javnim tužilaštvima je tokom 2020. godine formirano 59 predmeta, dok je do 31. oktobra 2021. godine formirano ukupno 66 predmeta o krivičnim delima koja su sprovedena na štetu bezbednosti osoba koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja.

Od ukupnog broja predmeta formiranih tokom 2020. i 2021. godine ukupno je doneto šest osuđujućih presuda, dok je u dva slučaja primenjen oportunitet, rekao je Rakočević.

SLAPP tužbe su tokom 2021. godine podnete su protiv pet redakcija, a ukupan broj aktivnih strateških tužbi protiv javnog delovanja je nemoguće utvrditi.

Najveći broj novinara, koji su učestvovali u anketi koju je sproveo UNS, tvrdi da na rad novinara u Srbiji ubedljivo najviše utiču ekononska nesigurnost, pretnje i pritisci.

Gotovo petina je rekla da je konstantno cenzurisana, a nešto manje od polovine anketiranih su lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad ili bili izloženi nekoj drugoj vrsti pritisaka u vezi sa obavljanjem novinarskog posla. Najveći broj anketiranih nije prijavio pritisak ili napad, uglavnom zbog odsustva poverenja u državne organe.

Predsednik Udruženja BH novinari Marko Divković istakao je da je ukupno političko i ekonomsko stanje u BiH stanje siromaštva, mržnje i straha koje koriste političari.

U BiH se nedeljno zabeleži 1,4 do 1,5 napada, naveo je Divković, dodajući da oko 40 odsto novinara prima 250 do 300 evra, a da više od 40 odsto novinara radi bez radnog staža.

Medijska scena u BiH je, prema njegovim rečima, razjedinjena po nacionalnosti, strankama, entitetima, medijskom vlasništvu i mnogim drugim pojedinostima.

Predsednik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović je ukazao da je crnogorska medijska scena duboko razjedinjena za šta su odgovorni političari, a pre svega predsednik Crne Gore.

On je naveo da podelama doprinose i društvene mreže na kojima se vrši pritisak na novinare, dodavši da novinari u Crnoj Gori imaju policijsku zaštitu, jer im se preti smrću kada dolaze na događaje.

Milo Džaković iz Unije lokalnih emitera Crne Gore kazao je da se mediji u toj državi dele na državne, koji se nalaze u Podgorici i lokalne koji se nalaze van nje, a da je poseban problem centralizacija informacija, što usporava novinarski rad.

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko izjavio je da novinari u Hrvatskoj žive u sistemu gde su novinari označeni kao neprijatelji i često se za njih govore da su protiv hrvatske države.

"Hrvatska je najproblematičnija po broju SLAPP tužbi", istakao je on, dodajući da ta država na skali od 1 do 7, na osnovu 19 indikatora u četiri kategorije, ima indeks 3,73 što je smešta na drugo najgore mesto u regionu.

Najveći problem je to što kleveta i uvreda još nisu dekriminalizovane, a da je do skoro bilo mnogo tužbi za "teško sramoćenje", koje je izbačeno iz zakona.

Potpredsednica Udruženja novinara Makedonije Filjana Koka kazala je da je stanje toj državi još gore, jer ne samo da se slučajevi napada na novinare ne rešavanju, već se istrage i ne pokreću.

Indeks te države je 3,93 i u njoj su kleveta i uvreda dekriminalizovane, ali treba ići korak dalje sa zahtevima, poručila je ona.

Mojca Zabukovec iz Sindikata novinara Slovenije je napomenula da su u Sloveniji verbalni napadi na internetu u porastu, ali i da se povećava i broj fizičkih napada.

Najvažniji problemi novinara u Sloveniji su autocenzura, koju nije moguće evidentirati zbog straha od otkaza, rekla je Zabukovec dodajući da je najveća pretnja aktuelna Vlada koja preti da ugrozi javne servise pritiscima.

Potpredsednik Društva novinara Slovenije Gašper Andrinek naglasio je da su novinari u njegovoj zemlji označeni kao nacionalna sramota koja širi virus.



Ostale vesti

Pandemija promenila navike korisnika droge u Evropi
Pandemija korona virusa uticala je na navike korišćenja droge u evropskim zemljama, pri čemu je porasla konzumacija kanabisa, a smanjila se zloupotreba klupskih droga, ekstazija i derivata amfetamina MDMA, pokazuje istraživanje Evropske agencije za droge (EMCDDA).
  • 27.01.2022
Zbog duga za vodu izvršitelji posećuju domaćinstva u Goraždevcu
Stanovnici Goraždevca tvrde da nemaju regulisan odnos sa regionalnom kompanijom za vodosnabdevanje „Hidrodrini“. Ugovori i regulisanje plaćanja u prošlosti nisu mnogo zanimali građane, a ni pomenutu kompaniju, zbog čega su pokrenuti postupci pred javnim izvršiteljem. "Nudimo rešenje", poručuju iz vodovoda.
  • 27.01.2022
Obeležavanje Svetog Save na severu Kosova
U čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save  na severu Kosova u osnovnim i srednjim školama će zbog epidemiološke situacije program biti kratak i uz manji broj učenika.
  • 27.01.2022
Težak život porodice Džavrić u Brestoviku kod Peći
Draško Džavrić iz povratničkog sela Brestovik kod Peći već godinama teško živi i izdržava porodicu. On živi sa suprugom i dvoje dece.
  • 26.01.2022
Dr Lukić: Optužbe Zećirijevih neistinite, nehigijenski uslovi razlog za infekciju deteta
Pedijatar Doma zdravlja u Gračanici dr Ivan Lukić negirao je u pisanoj izjavi za RTV Kim da je odgovoran za propust u lečenju jedanaestomesečnog sina Melite i Fadilja Zećirija. On tvrdi da su nehigijenski životni uslovi razlog za bakterijsku infekciju koju je dete dobilo.
  • 26.01.2022
Priština: Protest protiv poskupljenja struje
Uz moto "Ni cent više", nekoliko stotina ljudi okupilo se na protestu u Prištini protiv poskupljenja struje. Okupljeni su od Vlade i Skupštine Kosova zahtevali da ne dozvole poskupljenje struje predviđeno od prvog februara.
  • 26.01.2022