Vesti
Društvo

Mitra Reljić: Srpska groblja konstantno na meti Albanaca

Knjiga "’Srpska groblja na Kosovu i Metohiji: Uništena spomenička i jezička baština’ rezultat je mog višegodišnjeg rada na prikupljanju spomeničkih natpisa s isključivo porušenih kamenih belega, a s osnovnim ciljem da se, na osnovu analize prikupljene građe, predoče razmere i, teorijski posmatrano, najvažniji aspekti nepovratno izgubljenog kulturno-umetničkog i jezičkog nasleđa", rekla je prof. dr Mitra Reljić u razgovoru sa Jelenom Tasić za "Danas".
Mitra Reljić: Srpska groblja konstantno na meti Albanaca
Groblje u Orahovcu (Foto arhiva Kim)

"Treba reći da natpisi, plasirani u knjizi, čine tek mali deo uništenog, ali predstavljaju dovoljan korpus za sagledavanje poharanog jezičkog i onomastičkog bogatstva koje je, uz starost nadgrobnika, njihovo sadržajno i likovno oblikovanje, svedočilo o životu i pogledu na svet srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, njegovim etičkim i vrednosnim prioritetima u vremenskom rasponu od blizu 200 poslednjih godina" kazala je za Danas Mitra Reljić, profesorka Filozofskog fakulteta Univeziteta u Prištini sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice i autorka ove monografije koju je nedavno objavila Matica srpska.

Osim popisa Eparhije raško-prizrenske uništenih srpskih grobalja i dokumentarnog filma doktorke Gordane Šubarić iz prvih godina protektorata UN na KiM, ovom temom gotovo da se niko nije ozbiljno bavio, a tačne podatke ne znaju čak ni srpski državni zvaničnici?

– Deklarativno ispoljena briga za uništeno spomeničko nasleđe na grobljima KiM iscrpljuje se pokojim novinskim i TV izveštajem o zadušnim pomenima, tu i tamo, šturom napomenom o godišnjici bombardovanja ili osvrtom srpskog ministra u Savetu bezbednosti UN. Površan odnos prema ovom problemu pokazuje i to što se u svim tim osvrtima ponavlja brojka od 5.261 uništenih nadgrobnika, iako se radi o više desetina hiljada zatrtih grobova, ne računajući još neutvrđen broj prekopanih, popločanih…

U okolnostima opšteg bezakonja na KiM, i sasvim dobri izveštaji, ukoliko izostane delatan odgovor na iste, od slabe su koristi, o čemu svedoči obimna publikacija OEBS, predstavljena kao izveštaj pod nepretencioznim naslovom Katalog fotografija – Pravoslavna groblja na Kosovu, čija je autorka Marija Sančez. Naime, ona je, oslanjajući se na saznanja SPC, opštinskih predstavnika i lokalnog stanovništva, u junu i julu 2010. obišla oko 400, uglavnom devastiranih, srpskih grobalja i, uz priložene fotografije sa svakog groblja, dala kratak opis zatečenog stanja.

Srpska groblja uništavaju se rušenjem i razbijanjem nagrobnih ploča, miniranjem, spaljivanjem, iskopavanjem, pretvorena su u javne deponije, u Prištini groblje su gotovo „progutale“ nove saobraćajnice… Da li je taj vandalizam počeo sa uvođenjem protektorata UN na KiM 1999, ili su groblja bila na meti kosovskih Albanaca i ranije? Pominjete da ih je 1999. bombardovala i NATO avijacija?

– Srpska groblja, kao najverodostojnije svedočanstvo identiteta datog prostora, pa otud i nepoželjna, oduvek su bila na meti Albanaca, kako u samoj Albaniji, u Makedoniji tako i, posebno, na KiM. Ubrzano sistematsko i neometano uništavanje srpskih grobalja započeto je odmah po uspostavljanju protektorata. Ovome je prethodilo bestijalno NATO razaranje pojedinih grobljanskih lokacija.

Na srpsko groblje u Prištini razorne bombe NATO avijacije padale su u dva navrata. Iza njih smo zaticali ogromne kratere, daleko izbačene teške spomenike, izmešane kosti pokojnika. Sećam se i jednog, tu zatečenog, automobila koji je usled siline eksplozije odleteo uvis i zaustavio se na urušenom krovu stare grobljanske kapele.

Šta je cilj zatiranja tragova i umrlih kosovskih Srba na gradskim, seoskim i manastirskim grobljima i kako su međunarodna uprava i bezbednosne snage reagovali na uništavanje hrišćanskih – pravoslavnih grobalja na kraju 20. i 21. veka?

– Prvenstveni cilj zatiranja srpskih grobalja jeste poništavanje tragova srpskog postojanja na KiM i definitivna izmena identiteta kosovskometohijskog prostora. Vandalsko i sistematsko brisanje tih tragova odvija se uz punu podršku albanskih vlasti te prećutno odobravanje, u pokrajini prisutnih, zapadnih predstavnika međunarodne uprave, s izuzetkom, razume se, časnih pojedinaca – Španaca, Italijana i drugih koji su gdekad uspevali da se otrgnu kontroli i makar pokušaju štogod da zaštite.

Kakva je sudbina grobljanskih crkava na KiM?

– Uništavanje srpskih grobalja vandali su i započinjali rušenjem grobljanskih crkava, kako onih najstarijih poput crkve Svetog Đorđa na groblju u centru Istoka, crkve Svetog Dimitrija na groblju u Sigi kraj Peći, obnovljene crkve Vaznesenja Gospodnjeg na seoskom groblju u Vrnici nadomak Vučitrna… tako i onih novijeg datuma, kakva je bila crkva posvećena Svetom knezu Lazaru na groblju u prigradskom đakovičkom naselju Piskote.

Zbog čega se na ovaj vid zatiranja tragova postojanja, identiteta i pamćenja gotovo ne reaguje ni u srpskoj stručnoj, a ni široj javnosti?

– Ne može se reći da reakcija stručne javnosti sasvim izostaje. Knjigu koja je povod za ovaj naš razgovor svesrdno je podržao Kosovskometohijski odbor Matice srpske, a tema naučnog skupa Odbora za KiM pri SANU, koji će se održati početkom novembra, upravo je ugroženo spomeničko nasleđe na KiM. Ali, da bi reč struke doprla do šire javnosti, potrebna je adekvatna akcija države. Naša država, nažalost, nema jasnu i razrađenu strategiju očuvanja srpskog identiteta na KiM.

Pre studije o srpskim grobljima na KiM objavili ste monografiju „Srpski jezik na KiM danas“. Kako vidite današnje stanje srpskog jezika na KiM i koliko je na to uticala situacija u poslednje dve decenije?

– Tokom poslednje dve decenije srpski jezik na KiM kontinuirano je izopštavan, zloupotrebljavan i ponižavan u zvaničnim aktima državne tvorevine, u publikacijama svake vrste, prevodima i drugde, a njegovi korisnici su početkom ovog veka za izgovorenu srpsku reč neretko kažnjavani smrću. Branili su se kriptoglosijom – skrivanjem jezičkog identiteta, jednako kao što su to činili kriptohrišćani pod osmanskom upravom skrivajući verski identitet. Marginalizacija srpskog jezika s ciljem njegovog potpunog istiskivanja sa KiM predstavlja politički projekat na koji naša jezička politika još uvek nema adekvatan odgovor.

Na jednom od predavanja ocenili ste da je „tokom protekle dve decenije, poslednjih godina naročito, kod dela srpskog naroda država podgrevala egzistencijalne potrebe, dok je na delatnom osnaživanju individualnog i kolektivnog identiteta, kao prvenstvenog smisla i uslova njihovog opstanka na zavetnoj zemlji, malo šta činila“. Zbog čega je to tako?

– Jer se državi čini najisplativijim da podilazi onima čiji život, opravdano ili neopravdano, prati isključivo egzistencijalni strah, previđajući da je na KiM daleko više ljudi spremnih da se odreknu svakog materijalnog blaga zarad očuvanja kolektivnog pamćenja i identiteta.

Vaš stav je da se „svođenjem kosovskometohijskih Srba na nacionalnu manjinu i ubeđivanje njih samih, kao i Srba izvan pokrajine da tu realnost treba prihvatiti, najdirektnije se podriva identitetska sigurnost srpskog naroda i, ništa manje, srpski identitet vaskolikog prostora KiM“. Ko je odgovoran za takvu politiku – Zapad, Priština, Beograd, srpski intelektualci?

– Svi zajedno, a ponajviše Beograd, jer je prihvatio smišljenu podvalu Prištine i Zapada, pa vladini zvaničnici i neki među intelektualcima, svesno ili nesvesno, danas promovišu manjinski status srpskog naroda u sopstvenoj zemlji. Nazivajući ga srpskom manjinom, srpskom zajednicom i slično, zaboravljajući da takav status nužno ne podrazumeva brojčanu manjinu.



Ostale vesti

Naim Ćeljaj novi ombudsman Kosova

Narednih pet godina Naim Ćeljaj obavljaće dužnost ombudspersona Kosova.

  • 29.09.2020
Porodice u staroj školi u Gračanici tri dana bez struje
U staroj školi u Gračanici dve porodice od subote nemaju struju. Do kvara je došlo nakon lošeg vremena, kada su kablovi pokidani. Stanarka Jelena Stanojević ističe da je ekipa Keds-a danas izašla na teren, ali da kvar nije rešen.
  • 28.09.2020
Budžetski prihodi Kosova za osam meseci manji oko 150 miliona
Zbog pandemije korona virusa, budžetski prihodi Kosova su za osam meseci oko 150 miliona evra manji, rečeno je u Carini i Poreskoj administraciji Kosova (PAK).
  • 27.09.2020
Može li zimnica bez ajvara?

Kada dođe kraj leta, na centralnom Kosovu počinje sezona spremanja zimnice. Žene, posebno one malo starije, tada su neverovatno užurbane i kreativne. Poseban ritual predstavlja spremanje ajvara.

  • 26.09.2020
Vlada Kosova: Ukinuta odluka kojom je ograničeno kretanje
Kosovska vlada ukinula je večeras svoju prethodnu odluku od 28. jula, kojom je, između ostalog, uveden noćni policijski sat za 13 opština na Kosovu, ali i produžen policijski sat za četiri opštine na Severu koji je na snazi bio od 8. jula. Rad ugostiteljskih objekata produžen za sat vremena.
  • 25.09.2020
Brojne neregularnosti u OŠ „Braća Aksić“ u Lipljanu
OŠ „Braća Aksić“ u Lipljanu, prema tvrdnji pojedinih radnika, funkcioniše bez plana i programa za ovu školsku godinu, skoro polovina zaposlenih nema ugovore na neodređeno, a protiv njih troje je pokrenut postupak pošto su „bez odobrenja direktora izneli dosijee većeg broja radnika, van škole“. V.d. direktora Bogdanka Mirić poriče navedeno i dodaje da „nestručni drže stručne predmete“, te da „ne zna gde bi ti ljudi radili ako ih ona otpusti“.
  • 25.09.2020