Vesti
Društvo

Miletova polja divljeg luka na 1.800 metara nadmorske visine

Mile Veljković iz Sevca (opština Štrpce) od 1967. godine priprema biljne preparate na bazi meda. Kako je kazao, dok su drugi kupovali cigarete i piće, on je kupovao knjige o raznim biljkama koje danas bere i tretira, kako bi pomogao raznim ljudima.
Miletova polja divljeg luka na 1.800 metara nadmorske visine
Mile Veljković (Foto Kim)

Sremuš ima 14 puta više vitamina C od limuna

Sremuš naraste do visine između 20 i 40 centimetara. Listovi su eliptični, duguljasti i šiljasti, a pri bazi lista sužavaju se u peteljku dužine 5-20 mm. Cvet ima oblik štita. Stabljika je na preseku uglavnom trouglasta, a može biti i okrugla. Seme je crne boje, okruglo. Lukovice su male i izduženog oblika. Medveđi luk u nizijama cveta od kraja marta do maja, a u planiniskim predelima do juna. Nakon što semenke sazru, nadzemni deo biljke odumire.

Sremuš je bogat vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C, koga ima 14 puta više nego limun. Osim toga, sadrži i makroelemente: sumpor i magnezijum, kao i mikroelemente: mangan i gvožđe. Odličan je za čišćenje organizma i protiv prolećnog umora. Uz sebe veže otrove i masnoće iz krvi, krvnih žila, creva i želuca, te ih izbacuje iz organizma. Snižava krvni pritisak i čisti jetru od toksina.

Branje sremuša iziskuje oprez, pa ako niste sigurni, bolje je da krenete sa nekim ko zaista razlikuje samoniklo bilje, nego da pogrešite pri branju. Naime, list sremuša je vrlo sličan listovima mrazovca, đurđevka, čemerike i kozlaca, koje su otrovne. Međutim, samo sremuš miriše na luk.

 

Veljković je diplomirani farmaceutski tehničar. Od malena sakuplja lekovito bilje kojeg ima u izobilju nadomak sela Sevca, na obodima Šare. Brda i planine, kaže Mile, pravi su izvor biljnog bogastva, sve je prirodno i čisto.

Gledajući žene koje su pomagale bolesnima u selu jer je najbliži lekar u vreme njegove mladosti bio udaljen kilometrima, odlučio je da se i sam time bavi. Starice su koristile razne trave, čuvale recepte i prenosile ih sa kolena na koleno.

Sedamdesetdvogodišnji Mile bere čuvarkuću na nadomorskoj visini od 2.000 metara i od nje pravi eliksir za jačanje imuniteta.

"Ovo je čuvarkuća, na latinskom Sempervivum, odnosno`uvek živa`. Kada spoljašnji listići uginu, stvara se humus koji biljka koristi za prehranu, dok se iznutra rađaju novi listići. Lek koji od nje pripremam je baziran na medu, a pre upotrebe ga šaljem u Beograd na proveru. Veoma je dobar za čišćenje organizma, jačanje imuniteta, probleme sa želucem, ciste na jajnicima… Ali, pre svega, za čišćenje želuca", objašnjava Veljković.

Mile sprema preparate po porudžbini. Najviše kupaca ima iz Prizrena, ali ih ima puno i iz centralne Srbije. U njegovoj kućnoj apoteci ima biljnih lekova za reumu, artrits, giht, povišeni krvni pritisak, kao i masti za hemoroide. Kako napominje, jedino nema leka za “ljubavne probleme”.

"Mast za hemoroide pravim od svinjske masti i smreke, ali i od još nekih biljaka, ne mogu sve da otkrijem”, jasan je.

Veljković proizvodi i jabukovo sirće od divljih jabuka koje ubira na 1.700 metara nadmorske visine. Ističe da je ono odlično za visok krvni pritisak i bolje pamćenje. Priprema mast za kožne bolesti, čiji je recept dobio od ruskih monaha, pa ni ovu recepturu ne može da obznani.

U potrazi za Sremušom

Na putu do staništa sremuša (zimski beli luk, divlji luk, šumski luk - latinskog imena Allium ursinum) Mile je ukazivao na bokvicu koja je dobra za kašalj, ali i kiseljak (kiselicu) koju čobani koriste za gašenje žeđi.

On je rekao da se od korena biljke gromulje pravi čuveni turski napitak salpe, dok se od borovih pupoljaka pravi borov med, za koji je zaslužan čovek, a ne pčele.

"Šišarke se ređaju u teglu, red pupoljaka bora, red šećera. Tegla sa sastojcima se ostavlja izložena suncu i kako se šećer polako topi, on natapa vrhove od bora. Tako se dobija borov med na prirodan način, nema kuvanja. On je najbolji za bronhitis", objasnio je Veljković

Put do polja sremuša na 1.800 metara iznad mora nije ni malo lak. Uzbrdice (nizbrdice), potoci i gusto žbunje neiskusne mogu da dovedu do borbe za naredni dah. Miletu sve ovo nije problem – još uvek se kreće i govori kao mladić.

"Sremuš je poznat i kao medveđi luk. Kada se nakon zimskog sna probudi i izađe, medved prvo pojede sremuš. To je biljka koja se javlja odmah nakon zime. Ona čisti organizam i omogućava da može lakše da upija hranjive materije. Od sremuša se prirema tinktura koja je izvarendan lek za čišćenje krvnih sudova, čisti organizam i iznutra i spolja. Potrebno je da se listovi dok su zeleni uberu i naseckaju u teglu ili veću flašu i preliju rakijom od 40 stepeni. Zatim se to ostavi na hladnom da odstoji dve nedelje, nakon čega se procedi i pije po jedna supena kašika rastvorena u čaši vode", objašanjava Veljković i dodaje da je za sremuš karakterističan jak miris, te da je on i lek i hrana.

Mile je istakao da se biljke beru kada je vreme sunčano, toplo i da je važno da na njima nema rose. Sakupljaju se samo zdravi i neoštećeni delovi. Biljke ne treba sabijati i gnječiti. Pažljvo se beru rukom i odlažu u unapred pripremljenu torbu koja ne sme da se prepuni.

 

 

Priroda - nepresušni izvor zdravlja

Na pola puta nazad do Sevca, Nikola Veljković je prikupljao jagorčevinu za čaj koji je “dobar za stomačne probleme”.

"U berbu bilja ređe dolazim, zbog posla i obaveza. Ali, kad god imam priliku, iskoristim da uberem sveže bilje. Više volim prirodne preparate nego one iz apoteka", rekao nam je Nikola.

Sa njim su složili i meštani opštine Gračanica sa kojima smo razgovarali.

"Više verujem u prirodne biljne preparate nego one iz apoteke. Sakupljam biljke kao što su nana, kamilica, zova, maslačak, to mi je ostalo od starih. Volim kada ih sakupljam u prirodi, ne znam šta je u kesama koje kupujem u apoteci", kazala je Goca iz Gračanice.

"Najčešće sakupljam kod kuće koprivu, nanu, beli slez i žalfiju. A preparate iz apoteke kupujem samo kao lekove", rekla je Javorka.

"Više kupujem u apoteci, nemam gde da sakupljam", kratko je naveo Živorad Kostić.

"Sam pripremam preparate i prozvode koje priroda daje. Od prirodne lepote koju zemlja daje najviše koristim koprivu, bazovku od koje se pripremaju čaj i sok koji su odlični za plućne bolesti. Prikupljam i nanu, kamilicu. U proizvodima koji se kupuju u apoteci nema ni grama kvaliteta", smatra Miodrag Simić iz Ugljara.

Kosovo: Eksploatacija lekovitog bilja uglavnom bez dozvole

Zahvaljujući specifičnom zemljištu i klimatskim uslovima, Kosovo ima idealne pretpostavke za vegetaciju lekovitih biljaka. Procenjuje se da na ovom području flora obuhvata više od 2.500 vrsta ili jednu petinu čitave flore Balkanskog poluostrva. U doba zajedničke države, Kosovo je bilo ozbiljan dobavljač biljnog repromaterijala za najznačajnije jugoslovenske farmaceutske kompanije. Zajedno sa Crnom Gorom, snabdevalo je 20 odsto tržišta SRJ tokom devedesetih.



Ostale vesti

Osmani i Gevesler o životnoj sredini
"Energetska tranzicija, upravljanje otpadom i očuvanje vodenih resursa, ostaju neki od ključnih izazova na Kosovu", poručila je predsednica Vjosa Osmani tokom sastanka sa austrijskom ministarkom za klimatsku akciju, životnu sredinu, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju Leonorom Gevesler.
  • 23.06.2021
Počeo prijemni ispit za osmake
Osmaci su izašli iz školskih klupa 8. juna, ze je sada pred njima jedan od najvažnijih zadataka u životu, polaganje male mature. Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, Milan Pašić, kazao je za RTS da učenici i roditelji ne treba da brinu jer je 11 odsto više mesta u školama, nego đaka koji će polagati završni ispit.
  • 23.06.2021
Prilužje: Održana polufinalna manifestacija za izbor Kosovke devojke
Na polufinalnoj večeri za izbor Kosovke devojke za opštinu Vučitrn-Prilužje izabrana je Valentina Mihajlović, prva pratilja je bila Kristina Bojković, dok je druga Lidija Mašić.
  • 23.06.2021
Ublažene antikovid mere, dozvoljene proslave i venčanja

Vlada Kosova usvojila je nove, blaže mere protiv koronavirusa i dozvolila održavanje zabava, venčanja i maturskih večera u trajanju do 23 časa, prenosi Koha.

  • 22.06.2021
Raste cena goriva
Ovogodišnji porast cena goriva neće se zaustaviti, upozorava Udruženje naftnih preduzeća i najavljuje još veća poskupljenja u narednim danima. Trenutno na, kosovskom tržištu litar dizela iznosi ne manje od 1,10 evra, a litar benzina 1,15 evra, prenosi RTK.
  • 22.06.2021
Kraj školske godine, sutra počinje mala matura
Nastava za osnovce i srednjoškolce završava se danas i od sutra počinje letnji raspust. Osmaci su sa nastavom završili ranije 8. juna, dok su maturanti gimnazija slavili kraj školovanja 25. maja.
  • 22.06.2021