Međuetnički omladinski kamp: Jezičke ili neke druge barijere?

Grupa učenika različitih nacionalnosti sa Kosova učestvuje na multietničkom kampu u Gračanici čiji je cilj zaštita kulturne baštine. Ovaj projekat sprovodi UNDP.

Podeli ovaj članak sa:
  • Sa međuetničkog omladinskog kampa u Gračanici (Foto Kim)

Dečaci i devojčice uzrasta od 13 do 17 godina razgovaraju o kulturi i znamenitostima na Kosovu kroz igru i predavanja. Među učesnicima je najviše Albanaca, potom Turaka, Goranaca, Roma, Bošnjaka i dvoje Srba iz Kosovske Kamenice. Iako se održava u Gračanici, u kampu nema dece iz ovog mesta.

Kao i mnogim drugim slučajevima višenacionalnih radionica i u ovoj je problem jezička barijera, pa se učesnici danas najviše sporazumevali na engleskom ili uz pomoć prevodilaca.

„Nismo toliko različiti, slični smo, razumemo se. Ja znam malo Albanski, malo engleski i razumemo se, nije toliko teško. Igrali smo neke igre, ramenjivali neke informacije i to je to. Očekujem da malo bolje upoznam njihovu kulturu“, kaže Murat Grenoli iz Dragaša.

Albanske učesnice koje su došle danas u Gračanicu ne znaju ništa o srednjovekovnom manastiru Gračanica. Najviše ih zanima „zašto Srbi ne govore albanski kada žive na Kosovu“.

„Ne znam ništa o manastiru u Gračanici. Nije da znam puno (o Gračanici). Znam da je deo Kosova i da je ovo naselje sa više srpske populacije, ako ne grešim. Imala sam malo iskustvo kada sam otišla na pijacu ovde, ljudi su govorili srpski, bilo je malo čudo jer niko nije govorio albanski, iako smo na Kosovu. Očekujem da naučim više o kulturi na Kosovu i o tome zašto ljudi ovde govore samo srpski, da li postoji poseban razlog za to. Znam da ovde živi više Srba, ali zašto oni ne govore albanski, pošto su oni ovde, na Kosovu“, kaže Edita Umuli iz Prištine.

Na naše pitanje da li ona govori srpski jezik, kaže: „Ne, mi ne pričamo srpski jer živimo na Kosovu. A oni ne pričaju albanski, a žive na Kosovu“.

Isto zanima i njenu novu prijateljicu Adelju Martinu iz Prizrena.

„Ovde sam srela puno prijatelja i neki od njih su bili Srbi. Kada sam ih pitala da li govorite albanski, rekli su mi "ne" ili "vrlo malo". Najznačajniji razlog iz kog sam ovde je taj što hoću da saznam zašto oni ne uče albanski. Da li je to zato što im to njihovi roditelji ne dopuštaju ili je to zato što smo mi, Kosovari i Srbi, bili neprijatelji“.

Od dvoje srpskih učesnika iz Kosovske Kamenice nijedno nije želelo pred kamere, pa je umesto njih govorila direktorka škole Jadranka Vasić.

„Na ovom kampu učestvuje dvoje dece srpske nacionalnosti i troje, četvoro goranske. Cilj kampa je da se deca na neki način zbliže, da požele da uče jezik druge nacionalne manjine ili većine kako bi odrastali bez predrasuda“, kaže Vasićeva.

Bez obzira na sve prepreke u komunikaciji između učesnika, predstavnici UNDP-a kažu da je cilj da se mladi upoznaju i saznaju nešto novo o onome što im je zajendičko, a to je kako kaže Arber Beriša, upravo kulturna baština.

„Krajnji cilj je da se kroz međuetnički dijalog uspostavljaju bolji odnosi između zajednica i da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom i kako da je sačuvaju. Cilj je da mladi ljudi koji žive na ovom prostoru razumeju da kulturna baština nije podeljena, to je ovde i svi treba da shvate da kulturna baština pripada svima“.

Na pitanje, zašto je potrebno da UNDP bude posrednik između mladih Srba, Albanaca i predstavnika drugih zajendica Arber je kazao: To je teško objasniti jer verovatno zbog malog napora institucija da se ovo uradi, ali internacionalne organizacije više obraćaju pažnju na ove stvari“, kaže Beriša.

Multietnički omladinski kamp će trajati još dva dana, pa će tokom vikenda deca iz različitih zajednica obići i nešto saznati o manastiru Gračanica i ahreološkom nalazištu Ulpiana.

 

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane