Vesti
Društvo

Međuetnički brakovi - ljubav savladava nacionalne prepreke

Mešoviti brakovi nisu česta pojava na Kosovu. Da li zbog sukoba iz prošlosti, verskih i nacionalnih barijera, te mladi iz srpske i albanske zajednice ne staju zajedno na „ludi kamen“. Iako nam u tradiciji nije da se orodimo sa Albancima sa Kosova, našim mladoženjama ne smeta da po mladu idu u Albaniju.
Međuetnički brakovi - ljubav savladava nacionalne prepreke
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Svojevremeno je Duško Radović govorio da je „u životu dovoljno biti pametan samo dva puta: kada se biraju zanimanje i bračni drug. Ko oba puta promaši, „mora biti pametan celoga života“, zaključio je čuveni pesnik.

A šta kada se za bračnog druga izabere neko ko nije iste nacije i vere? Stanovnici Prištine i Gračanice – Albanci i Srbi sa kojima smo razgovarali kažu, bar pred kamerama, da nemaju ništa protiv mešovitih brakova.

„Brak je brak, ljubav je ljubav, to je volja, to je sve normalno“, kaže Dragan Stanojević.

„Zaplakaću ako kažem šta mislim. Ja sam u takvom braku i dobro je. Podržao bih i mlade ako odluče tako, kada nekoga voliš, zašto da ne živiš sa njim“, rekao je građanin Prištine koji je želeo da ostane anoniman.

„Poslednjih decenija sve su izraženiji brakovi između Srba i Albanki, naročito Albanki sa severa Albanije. To je, negde, jedan normalan proces. Mi sa Albancima živimo, živimo jedni pored drugih, i to je nešto što će se sve češće dešavati u narednom periodu, ukoliko ne dođe ponovo do neke eskalacije sukoba ili nekog rata“, smatra Aleksandar Gudžić.

„Pitanje je malo provokativno, zato što baš ovo pitate. Uopšteno, za mene je to u redu i normalno je da se dvoje mladih zaljube i da život teče dalje. Ne bi trebalo da se gleda, da li je Srbin ili Albanac, već da je normalno da dvoje mladih budu zaljubljeni i imaju dobar brak“, jasna je Iljirijana Saljihu.

„Nisam imao takav slučaj u porodici, mi smo čista srpska porodica. Ali ja svakako ne mogu da odlučujem o tome. Ako dođe do toga da ljubav pobedi, zašto da ne“, naveo je Miodrag Radomanović.

„Ako je to volja mladih, zašto da ne. Ja bih poštovao njihovu volju, na kraju krajeva, ljudi smo“, kazao je Agim Miloku.

„Nema problema, to sve zavisi od osobe, ako mu se sviđa, što da ne. Kada mladi biraju partnere druge nacionalnosti, zašto ne i Srbina“, rekla je Šana Keljmendi.

Da zbog ljubavi mogu da se prevaziđu sve prepreke, verske i nacionalne, pa čak i političke, najbolje svedoče Časlav i Eleonora Todić koji su u srećnom braku već deset godina. Ovaj bračni par koji živi u Skulanevu, pretežno srpskom selu u opštini Gračanica, ima dvoje dece, osmogodišnjeg Ognjena i šestogodišnju Lenu.

"Nisam gledao koje je vere, da li je katolkinja, muslimanka ili je pravoslavne vere. Ja sam tada već napunio 50 godina i ljudi su navaljivali da se ženim. Ovde naše nisu želele da se udaju na selo. Tako sam odlučio da krenem za Albaniju", priča sada pedesetdevetogodišnji Časlav.

Druga vera nije smetala ni Eleonori, pa je udajom za Časlava postala pravoslavna hrišćanka. Ove godine su planirali venčanje u crkvi, ali je pandemija koronavirusa te planove malo odložila.

"Bog je jedan. Nije bitno što sam promenila veru, da li sam muslimanske ili bilo koje druge vere. Lepo mi je, lepo živim sa mužem, imam dvoje dece i to je najveće bogatstvo", ističe Eleonora.

Odluka da se oženi Albankom nije smetala Časlavljevovim pokojnim roditeljima, naprotiv, mladu su prihvatili "kao svoje rođeno dete", priseća se Časlav.

"Bilo gde da je išao moj otac je nju hvalio, sve je najlepše o njoj pričao. Za okolinu, ne znam da li im se dopadala moja ženidba, ali me nije ni interesovalo. Bitno je da je meni dobro, da se dobro slažemo", rekao je Časlav.

"Dobro sam se snašla, prihvatili su me lepo kao snahu. Jezik mi je bio najveći problem, ali sam za tri meseca naučila srpski. Slažem se odlično sa svima, sa Čajinom (Časlavovom) rodbinom, komšijama", kaže Eleonora.

Mentalitet u Albaniji je drugačiji, tvrdi Eleonora, pa njenoj porodici udaja kćerke za Srbina nije teško pala. Sa njom se slaže i njen suprug koji, kako kaže, rado odlazi u tazbinu.

"Dok su mi otac i majka bili živi i dok je imao ko da sedi kod kuće, u Albaniju sam išao svaka dva meseca. Dočekuju me uvek lepo. Oni su mene prihvatili, kao i ja njih. Nema veze što sam Srbin, kod njih to ne znači ništa. Bitno je da se lepo slažete i da sve bude kako treba", rekao nam je Časlav.

Lepe reči o Todićima i njihovoj ljubavi imaju i prve komšije.

„O njima mogu da kažem samo reči hvale. Kako je snaja došla, za kratko vreme je naučila srpski jezik, lepo se sporazumevamo. Vole da dolaze kod nas, a i mi idemo kod njih“, kazala je Blagica Ćirković.

Sve manje mešovitih brakova

Podaci matičnih službi u opštinama Gračanica i Lipljan potvrđuju da mešoviti brakovi nisu česta pojava.

„Prethodnih godina imali smo par venčanja između Srba i Albanki. Iako bi trebalo da važi pravilo da ljubav ne poznaje granice, nacionalnost i veroispovest izgleda da u našoj opštini građani nisu spremni da načine korake kojim bi se prevazišle te barijera“, navela je Aleksandra Arsić Vučić iz Odeljenja matične službe pri Opštini Gračanica.

„Što se opštine Lipljan tiče, malo je tih mešovitih brakova u poslednje vreme. Čak, mogu ovako zvanično da kažem da ih i nema u poslednjem periodu. Dešavalo se, pre nekih sedam-osam godina, da smo imali dosta takvih brakova, pogotovu momaka sa našeg prostora i devojaka iz Albanije“, rekao je Aleksandar Rašić, matičar ispred Privremenog organa Opštine Lipljan, koji radi pri mesnoj kancelariji u Lepini.

Iako je poslednjih godina u žiži javnosti uglavnom netrpeljivost između Srba i Albanaca, ima i svetlih primera, a ljubav Časlava i Eleonore svedoči da dva naroda mogu zajedno.

Isto potvrđuju i naša saznanja. Naime, u Gračanici, Donjoj Gušterici, Livađu, Prištini, ali i drugim mestima na Kosovu ima mešovitih i srećnih brakova, ali nažalost malo je onih koji su spremni da svoju ljubav podele sa javnošću.



Ostale vesti

Goraždevac: Dobiti posao je kao dobiti na lutriji
Bosiljka Vukanić iz Goraždevca već godinama pokušava da nađe posao, ali joj to ne polazi za rukom. Kopija zahteva i papira sa kojima je aplicirala je, iz godine u godinu, sve više.
  • 24.01.2022
Pravo na obrazovanje – najvažniji aspekt ljudske slobode
Danas se obeležava Međunarodni dan obrazovanja, koji je Opšta skupština Ujedinjenih nacija proglasila 3. decembra 2018.godine, na podsticaj Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju na međunarodnom nivou je usmeravanje pažnje vlada i naroda na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva.
  • 24.01.2022
Kako izgleda povratak u klupe na centralnom Kosovu
Učenici osnovnih i srednjih škola na centralnom Kosovu koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije danas su se nakon zimskog raspusta vratili u školske klupe. 
  • 24.01.2022
Onlajn nastava u 27 škola na Kosovu

Zbog porasta broja novoobolelih, nastava će se u 27 škola na Kosovu odvijati onlajn, dok je jedna škola zatvorena.

  • 24.01.2022
Počinje drugo polugodište
Sutra počinje drugo polugodište, a Tim za škole odlučio je da osnovci od prvog do četvrtog razreda nastavu pohađaju neposredno, dok će đaci od petog do osmog razreda nastavu pratiti po kombinovanom modelu, podeljeni u dve grupe.
  • 23.01.2022
Blok B2 termoelektrane

Kosovska energetska korporacija (KEK) saopštila je da je B2 proizvodna jedinica za struju ponovo počela sa radom, javlja RTK

  • 23.01.2022