Organizacija za demokratiju, antikorupciju i dostojanstvo „Ćohu“ je objavla izveštaj o monitoringu veb portala na Kosovu u vezi sa kršenjima etičkog kodeksa dobre novinarske prakse.
U periodu od maja 2018. do aprila 2019. svakodnevno je praćeno osam medijskih portala: Express, Zeri, Indekssonline, Insajderi, Telegraph, Gazeta Blic, KoSSev i portal Veriu (Sever).
Najviše žalbi podneto je protiv potala Indeskonline (18), a najviše usvojenih je protiv Gazete Blic (9), navodi se u izveštaju.
„Na osnovu onoga što smo svakodnevno pratili, čitali, uočavali potencijalna kršenja kodeksa, slali smo najmanje jednom nedeljno žalbe Savetu za štampu Kosova, na osnovu kojih su oni donosili odluke, odnosno usvajali ih ili odbijali“, kazao je za RTV Kim Ćerim Ondozi koji upravlja programom istraživačkog novinarstva u organizaciji „Ćohu“.
Među monitorisanim portalima je i KoSSev. Ondozi kaže da je, što se tiče ovog portala, primedbi uglavnom bilo na komentare čitalaca.
„Vesti su bile u redu, ali je zato bilo komentara od strane korisnika za koje smo mi podnosili žalbe Savetu za štampu Kosova. Komentari su bili ucene, pretnje ili govor mržnje. Mi smo tokom ove godine, u vezi ovog portala, Savetu za štampu poslali 13 žalbi, dakle na 13 različitih vesti ili komentara. Savet je usvojio četiri žalbe, a odbio devet“, naveo je Ondozi.
Glavna i odgovorna urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević je za RTV Kim rekla da nisu imali nikakav direktan kontakt sa organizacijom „Ćohu“, te da se ograđuju, jer ni na koji način nisu obavešteni da je portal KoSSev monitorisan i da je o izveštaju saznala iz medija.
„Što se tiče komentara, želim da naglasim da komentari koji se objavljuju, bilo na našem sajtu, ili na našim stranicama društvenih mreža, Fejsbuku, Tviteru i Instagramu, da njih postavljaju korisnici direktno sa svojih naloga preko društvenih mreža. Mi smo među onim medijima koji nemaju svoj servis administratora sajta za komentare, mi nemamo tu platformu. Komentari kod nas ne stižu na odobravanje već se direktno objavljuju preko naloga pojedinačnih ili grupnih korisnika preko tih mreža“, kazala ja Lazarevićeva.
Ono što urednički tim može da uradi, ističe Lazarevićeva, jeste da kada vidi komentare koji na bilo koji način šire versku, nacionalnu ili rodnu mržnju i diskriminaciju, reaguju komentarom kojim se naglašava da je „urednička politika apsolutna sloboda govora, ali da ta sloboda govora podleže javnoj kritici“.
„Pre svega, apelujemo da se ne koriste bilo kakve reči mržnje ili diskriminacije po bilo kom osnovu. Druga stvar koju činimo preko naše stranice na Fejsbuku jeste primena filtera u kojem postoji lista reči za koje mi smatramo da može biti uvredljiva. Naravno, taj filter koliko god da pomaže, ne može da spreči komentar nekog pojedinačnog čitaoca, pre svega zato što se radi o jeziku koji nije engleski, pa ako su komentari na srpskom jeziku oni se menjaju po padežima, rodu, broju... Ako ubacimo tu reč, ako je modifikovana, filter je ne prepoznaje“, objašnjava Lazarevićeva.
Lazarevićeva ističe da mali mediji na Kosovu nemaju resurse koje mogu samostalno da ulažu u tehničke kapacitete i imaju administratore svojih sajtova.
Monitoring pomenutih portala još traje i biće završen u aprilu 2020. godine, kada će „Ćohu“ sastaviti konačni izveštaj.