Vesti
Društvo

"Lična dokumenta, uzurpirana imovina i nepoštovanje jezika tri najveća problema Srba u Klini"

U opštini Klina srpska zajednica uglavnom živi u povratničkim selima koja su se vratila nakon 1999. godine. Problemi sa kojima se suočavaju su veliki, međutim ima i pozitivnih stvari koje su urađene u sredinama gde žive Srbi, kaže u intervjuu za Radio Goraždevac direktorka Kancelarije za zajednice i povratak u Klini Silvija Rašković.
Direktorka Kancelarije za zajednice i povratak u Klini Silvija Rašković. (Foto: Radio Goraždevac)

Raškovićeva kaže da ima dosta pozitivnih primera kada je u pitanju odnos institucija i srpske zajednice, ali da je uzurpirana imovina jedan od glavnih problema sa kojim se suočava srpska zajednica u ovoj opštini.

„Pozitivno je za javne radove koji su infrastrukturni kao put, osvetljenje, voda, to svima nama treba i nema izuzetaka to je veoma pozitivno. Što se negativnih stvari tiče, imamo najviše oko imovine, jer neka imovina koja je zauzeta nije isplaćena, a nema političke volje da se to resi“, kazala je ona.

Što se tiče saradnje lokalnih i centralnih vlasti direktorka Kancelarije za zajednice u opštini Klina Silvija Rašković ističe da sve to teče postepeno i da bi se trebalo više uraditi kako bi se saradnja poboljšala.

“Naša kancelarija za zajednice i povratak u Klini trenutno najviše saradjuje sa ministarstvom za zajednice i povratak u Prištini. A kancelarija premijera sad je počela malo da saradjuje sa nama, sa drugim organizacijama unutrašnjih poslova isto sarađujemo, međutim sve je to nekako traljavo. Trebalo bi malo više da sarađujemo, da bi to imalo odjeka za naše povratnike i za druge zajednice ovde“, navela je ona.

Rašković ističe da je glavni problem česta promena vlasti i da kancelarija koju predstavlja nije član Odbora direktora, na kojem se donose glavne odluke u opštini.

„Glavni problem je česta promena vlasti, direktorata i onda dok se taj direktor adaptira na novi posao dok pohvata sve konekcije sa nama već vreme prodje i ponovo dodje nova vlast i tako idu dani. Trebalo bi na zajedničkom nivou sa opštinom i naša kancelarija da bude uključena jer mi nismo deo BORD-a. Na svaki sastanak koji gradonačelnik održava mi nismo pozvani. A to je mnogo veliki gubitak posebno kada se radi o infrastrukturnim projektima. Imamo mogućnost da učestvujemo ali nismo pozvani. Tek kada dodje do nekog problema kod nekog povratnika onda imamo mogućnost da učestvujemo ali tad već bude kasno“, dodala je Rašković.

Poštovanje jezika u opštini Klina se u maloj meri primenjuje.

Kada je u pitanju poštovanje jezika manjiskih zajednica u opštini Klina direktorka Kancelarije za zajednice i povratak kaže da se srpski jezik koristi ali da i tu postoje problemi.

„Gradjani se najviše žale na jezik i nekad imamo nedostatak informacija, sve postoji (u zakonu) ali nije u upotrebi. Znači ako izvadite izvod ili vam treba nešto više uvek imate dvojezični formular, međutim to se ne upotrebljava, već je samo na albanskom. Naši su povratnici i navikli na tako nešto i onda im ni ne smeta. Međutim, treba podići svest i tražiti na maternjem jeziku“, kazala je Silvija Rašković.

Lična dokumenta veliki problem srpske zajednice

Problem sa ličnim dokumentima jedan je od većih problema sa kojim se suočava srpska zajednica na Kosovu, takav problem imaju i u opštini Klina.

„Jedno od krucijalnih pitanja i najvećih problema je dokumentacija, to su izvodi, lične karte i državljanstva jer svi oni koji su izbegli 99-te posle rata, a nisu dolazili dugo godina, izgubili su državljanstvo. Da bi ostvarili sve to mora da im se napravi kuća, da imaju račun za struju da bi dobili državljanstvo. Mi tu mogućnost nemamo. Najčešće im treba ili da se prevede zemlja ili da se uradi zaostavština".

Veliki broj slučajeva prenosa vlasništva srpske imovine bez znanja vlasnika

Još jedan veoma veliki i ozbiljan problm pored dokumenata je i nelegalno prenošenje vlasništva zemlje u ostalih nepokretnosti u vlasništvu Srba, kaže Raškovićeva.

„Drugi problem je to što se prevodi zemlja bez njihovog znanja. Na osnovu dva svedoka, gde ljudi nisu ni pozvani. Onda često od suda dobijamo zahteve da li se ta osoba nalazi tu. Ta osoba se recimo ne nalazi na našem spisku u bazi podataka kao povratnik. Ako se ne nalazi ovde, a vi radite nešto na njeno ime, vaša je dužnost da je tražite, a ne naša“, kazala je ona.

Smanjeno interesovanje za učešće u javnim raspravama opštine

U procesu donošenja odluka i izradi budžeta u opštini Klina ranije su učestvovali i građani iz svih zajednica, danas situacija nije takva, veliki broj građana je nezainteresovan za te procese, ističe Rašković.

„Sad smo imali raspravu o javnom budžetu, učestvovala je samo naša kancelarija. Čak ni većinska zajednica nije bila zainteresovana. Pre dve godine kada smo imali tu raspravu, bila je organizovana za naše građane i povratnike u Vidanju. Tu je imalo efekta. Čak su neki predlozi koji su proizašli sa tog sastanka odrađeni. Sada je veomma slaba zainteresovanost. Ne mogu ništa da promene time, pa zato i ne dolaze“, zaključila je Direktorka kancelarije za zajednice u opštini Klina Silvija Rašković.

U Klini danas živi oko 230 povratnika iz srpske zajednice.



Ostale vesti

Odbor za kulturu i informisanje uklonio tačku ’’Stanje novinarstva u Srbiji’’ sa dnevnog reda
O stanju u novinarstvu u Srbiji se na današnjoj sednici Odbora za kulturu i informisanje nije govorilo jer je, na predlog potpredsednika Odbora Nebojše Bekareca, ova tema skinuta sa dnevnog reda. Podpredsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Slobodan Ćirić i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić, koji su danas trebali da govore na ovu temu, kao i predsednik Odbora Siniša Кovačević, napustili su sednicu kada je ova odluka doneta.
  • 17.03.2023
Joanikije: Neprihvatljiv francusko-nemački predlog, tretira Kosovo kao nezavisno
Mitropolit Crnogorsko primorski Srpske pravoslavne crkve Joanikije rekao je da je predlog francusko-nemačkog sporazuma neprihvatljiv, ako je definisan kao okvir za dalje pregovore o statusu Kosova i Metohije, a u njemu se Kosovo tretira kao nezavisna država.
  • 17.03.2023
’’Još se nismo oporavili od 17. marta 2004. godine na Kosovu’’
Novinarka Radija Kim Zorica Vorgučić izjavila je za N1 opisujući dešavanja 17. marta 2004. na Kosovu da je to veoma stresni događaj koji joj je obeležio život. "Taj događaj se duboko urezao u moje sećanje kao jedan od najstrašnijih koji su doživeli Srbi sa Kosova. Mislim da se nismo još uvek oporavili od tog datuma. To je bio i pokretač za iseljavanje Srba, posebno kada je u pitanju Čaglavica. Ljudi su bili uplašeni i nisu znali šta će im se desiti", istakla je Vorgučić.
  • 16.03.2023
Dodeljene novinarske nagrade za priče o multietničkom suživotu na Kosovu i u Srbiji

Drugu godinu zaredom Inicijativa za mirne promene (PCi) dodelila je medijske nagrade novinarima za priče o suživotu na Kosovu i u Srbiji. Dodela priznanja organizovana je istovremeno u Prištini i Beogradu.

  • 16.03.2023
Aprila druga licitacija imovine Privredne komore KiM

Deo objekta u Kosovskoj Mitrovici, čiji je vlasnik Privredna komora Kosova i Metohije, 11. aprila biće ponovo predmet licitacije.

  • 15.03.2023
Završna konferencija „Nedelja žena“

Drugi i završni dan desete po redu Nedelje žena u organizaniji Nacionalnog demokratskog instituta počeo je panelom „Integrisanje pristupa 50/50 u stranačkim strukturama“ na kojem je govorio predsednik Demokratske stranke Kosova Memlji Krasnići. On je govorio o rodnoj ravnopravnosti u stranci koju vodi. Krasnići je rekao da se lično zalaže za pristup PDK 50/50 i dodao da i druge političke partije treba da usvoje sličnu platformu.

  • 15.03.2023