Vesti
Društvo

Kuće budućnosti iz naše prošlosti - ćerpičare

Dok se poslednjih godina u svetu sve više teži ka izgradnji ekoloških kuća, zidanih od prirodnog materijala, na centralnom Kosovu takve kuće propadaju od zuba vremena. Sadašnji majstori o gradnji ćerpičara i ne razmišljaju.
Kuće budućnosti iz naše prošlosti - ćerpičare
Stara ćerpičara u Gračanici (Foto Kim)

Stara ćerpičara u Gračanici, sa brojem 62, još odoleva vremenu. Porodica Nikolić sagradila ju je još 1924. godine, a generacije njenih potomaka su tu živele. Sada služi samo kao ostava.

„Ova kuća je pravljena od blata (glina) i pleve (drobljeno seno), kako bi se lakše lepilo. Dosta je ulagano u nju, kako se ne bi srušila. Za ovu kuću je kakteristično to što je zimi topla, a leti hladna, jer su zidovi debljine od pola metra. Zimi ložimo šporet `Smederevac`, u prizemlju, i zbog zemljanih plafona toplota se širi i na drugi spart. U ovoj su kući su živele četiri generacije. Kada sam kao snaha došla u ovu kuću bilo nas je dvadeset“, priseća se domaćica Halina Nikolić.

“Poslednjih godina u njoj je živelo osam članova, ali sada smo ostali samo majka i ja“, kaže Halinin sin Aleksandar.

Ćerpičare su autentične po svom izgledu i materijalu od kojeg su napravljene. Osim blata i slame, za njih je katakterističan i krov, napravljen od posebne vrste crepa – ćerpiča. Tako su i dobile ime. Podovi su uglavnom zemljani, a vrata i okviri prozora od drveta.

„Kako bi opstala sve ove godine, morao sam po malo i da je obnavljam, kupatila nije bilo pa sam morao da dozidam. Ali kako godine prolaze, ona propada, jer ju je teško obnoviti, potreban je poseban ćerpič. Zato sam morao da i sagradim novu kuću“, kazao je Aleksandar Nikolić.

Osim kuće Nikolića u okolini Gračanici ima još nekoliko sličnih starina. Nekada pune života i graje, danas su uglavnom puste.

Žarko Nikolić (63) je najlepše trenutke svog detinjstva proveo je u takvoj kući. Njegova porodica je nekada bila mnogočlana, a kuća dovoljna za sve.

„Ova kuća za mene ima veliki značaj u mom razvoju i odgoju. U zajednici u kojoj sam odrastao znala se organizacija rada, koja je bila veoma uspšena. Svaki dan svi smo znali svoje obavez. Po uzrastu poslovi su dodeljivani. Što se tiče življena, mnogo sam lepše živelo u ovoj kući, nego što sada imam dvospratnu kući, imali smo harmoniju, kuća je od prirodnih materijala, nije bilo nikakvih zračenja, napetosti, dok sada nije to tako, ne bih da se vraćam u ono doba, ali bilo je interesantno živeti u takvoj zajednici, dok u novoj kući svako ima svoju sobu, kompjuter, televizor, ne oseća se više ta povezanost“, kazao je Žarko Nikolić.

Preostale ćerpičare na centralnom Kosovu su uglavnom prizemne ili sa još jednim spratom, prizemljuše ili čaradaci. Naši pretci su ih gradili od materijala koji im je bio dostupan, prepoznajući u to vreme da je blato odličan izolator.

„Nažalost one su u nestajanju, ali ima i onih koje su odolele vremenu i koje su zadržale ljudsku pažnju, one su karakterističan primer jednog srpskog graditeljstva, gde možete da vidite udobnost jednog stanovanja. Postojale su sobe u kojima se živelo, obedovalo, u tim kućama nije bilo hodnika. Već direktno sa terase koja je bila natkrivena, ili trena, ulazilo se u svaku prostoriju posebno. Ono što je karakteristično je to što su kuće unutar svojih zidova imale ostave gde se čuvala hrana, kao i mesto gde se odlagala posteljina“, kaže arhitkta Milena Zdravković.

Za razliku od prizemljuša, čaradaci su očuvaniji, a za njih se vezuje posebna priča.

„Prvobitno na prvom spratu je živela stoka, a na drugom ljudi. Oni su na taj način čuvali stoku od krađe. Čovek je nekada vrlo malo vremena provodio u kući, osim tokom zimskog perioda. Najveći deo vremena provodio je na tremu, odakle se pružao pogled ka dvorištu, okolini, vinogradima i voćnjacima. U unutrašnjosti kuće postojalo je ognjište, gde se obedovalo i spavalo“, priča Milena.

Ognjište u kući Nikolića zemenio je šporet „Smederevac“, ali naš sagovornik Žarko nije zaboravio nekadašnji izgled domaćinstva i primamljivih mirisa.

„U centru kuće postajalo je ognjište, u njemu se pekla stara spska pogača, ispod crepulje. U centru ognjišta bile su okačene verige, lanci na kojima su se kačili bakarni lonci u kojima se grejala voda i kuvao najuksniji ručak“.

Iako ekološki zdravija i jeftinija, ovakva gradnja nije zadržana.

„Brzo smo se prilagodili novim metodama zidanja uz pomoć novih materijala, koji nisu zdravi, jer današnji građevinski materijali poseduje aditive, dodatne supstance koje ubrzavaju period sušenja, stezanja, a to nije zdravo za život“, kazala je Zdravkovićeva.

Na teritoriji opštine Gračanica ima više ćerpičara ili čardaka. Međutim, insitucije nisu preuzele brigu o njihovom očuvanju, pa postoji bojazan da će tradicionalne srpske kuće biti urušene i zaboravljene. Za sada one služe samo kao autentična slika u katalozima za promociju lokalnog turizma.



Ostale vesti

Više od hiljadu osoba kanžnjeno zbog nepoštovanja epidemioloških mera
Kosovska policija nastavlja da kažnjava osobe koje ne poštuju antikovid mere, pa je tako u poslednja 24 sata kažnjeno 1.072 ljudi koji nisu poštovali Zakon o borbi protiv pandemije, prenosi Ljajmi.
  • 28.10.2020
Mladi u borbi za spas pčela od izumiranja

Osnivanje „Tematskog parka o pčelarstvu“, aktiviranje mladih da se bave ovom plemetinom delatnošću, očuvanje životne sredine i zaštita pčela od izumiranja neki su od ciljeva članova Mlade aktivne Gračanice predstavljeni na takmičenju „Startap poduhvat“ koji je organizovao Inovacioni centar Kosova, a na kojem su osvojili drugu nagradu.

  • 27.10.2020
Na severu Kosova nema fiskalnih računa
Prema podacima Poreske uprave Kosova, u četri opštine na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, registrovano je 981 preduzeće sa ukupno 1.316 aktivnih jedinica.
  • 27.10.2020
Grenel na liturgiji u hramu Svetog Save u Milvokiju
Specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel prisustvovao je liturgiji u hramu Svetog Save u Milvokiju, koju je služio starešina hrama, protojerej stavrofor Dragan Veleušić.
  • 25.10.2020
Vodenica stara tri veka još uvek melje
Uz crkvu i školu, vodenica je nekada smatrana najznačajnijim objektom u naselju jer se u njoj mlelo žito i dobijalo brašno za hleb. Potočara od kamena napravljena pre 300 godina u Grnčaru, srpskom selu sa oko 500 stanovnika u blizini Vitine, još uvek melje. Vodenice, generalno, spadaju među retke stvari koje su ljudi stvorili da im služe, a da pritom ne ugrožavaju životnu okolinu.
  • 24.10.2020
Hoti potpisao memorandum o saradnji sa SAD za stvaranje 5G mreže na Kosovu
Premijer Kosova Avdulah Hoti i član američkog Stejt departmenta za ekonomski razvoj, energetiku i životnu sredinu Keit Krač potpisali su memorandum o saradnji za stvaranje bezbednih mreža pete generacije komunikacija (5G), prenosi Koha.
  • 24.10.2020