Vesti
Društvo

Kršenje prava manjinskih zajednica

Iako po Ustavu Kosova, svaki građanin ima jednaka prava u praksi to i nije baš slučaj. Manjinske zajednice često su diskriminisane na različitim nivoima, a njihova prava, iako su zagrantovana Ustavom i zakonima, se krše.
Kršenje prava manjinskih zajednica
Sa konferencije o manjinskim pravima (Foto Kim)

NVO Aktiv je, u saradnji sa više drugih organizacija, ovu temu detaljno istraživala, beveći se radom Savetodanvog veća za zajednice, procesom povratka, „tihim odlaskom“ stanovnika, bezbednošću, jezičkim pravima, pristupu dokumentima, ali i ravnopravnim učešćem svih zajednica u organizaciji i vođenju javnih službi.

Kvote

Iako Zakon o državnoj službi Kosova predviđa prag od minimum 10% rezervisanog za upošljavanje predstavnika nevećinskih zajednica, ove kvote nisu ispunjene. Politički savetnik predsednika Kosova, Ardian Arifaj to pravda time da se se na raspisane konkurse često ne javljaju pripadnici nevećinskih zajednica.

“Konkursi prođu a da ne budu ni primećeni i da se predstavnici zajednica ne prijavljuju. Kao predsedništvo, mi u samom kabinetu imamo jednog kolegu iz srpske zajednice, iz Štrpca koji predstavlja zajednice u svakodnevnom radu Predsedništva, imamo i u administraciji Predsedništva”, kaže Arifaj navodeći da je su u institucijama poput KBS i Policije te kvote ispunjene.

Savetodavno veće

Savetodavnom veću za zajednice se zamera nedovoljno direktinih kontakta sa građanima i nedovoljno inicijative. Tokom prošle godine Veće je iniciralo samo jednu stvar, a to je početak izrade novog Zakona o zajednicama. Darko Dimitrijević koji je u Veću bio u dva mandata kaže da je bilo sastanaka sa gađanima i da su to bile korisne debate. On međutim, kaže da mnogo toga zavisi od predstavnika zajednica u centralnim institucijama.

“Mandat članova Veća je kratak, oni se veoma brzo menjaju, zato je u ovom mandate pokrenuta i inicijativa da se taj Zakon o zajednicama menja i da se možda utiče I na to da budući članovi imaju malo duži mandat. Tu su kapaciteti ograničeni, budžet, sve je ograničeno”, kazao je Dimitrijević.

Povratak raseljenih je jedan od gorućih problema. Tokom prošle godine se na Kosovo vratilo samo 232 povratnika. U povratničkim sredinama se kuće obijaju, prisutne su krađe, bezbednost nije na najvišem nivou, čak je bilo i hapšenja.

Povratak

Dejan Radivojević, izvršni direktor Foruma za razvoj i multietničku saradnju smatra da ne postoji strateško planiranje što je vrlo bitna stvar u ovom segmentu.

„Sa druge strane su fondovi presušili u poslednjih par godina i mislim da i sama EU koja podržava nekoliko velikih projekata koji su vezani za povratak ne posvećuje dovoljno pažnje samom procesu. Broj povratnika je poražavajuć, 232 povratnika je stvarno mali broj, s druge strane imamo ministarstvo koje se fokusira na tzv.opstanak, što je takođe diskutabilno gde i šta se radi.„

Preporuke

Šef odseka za praktične politike NVO Aktiv Kejleb Vaug je predstavljajući izveštaj izrazio nadu da će preporuke dovesti do uspostavljanja nekog održivog mehanizma koji će biti rukovođen od strane civilnog društava.

„Takođe da se stvori jedno okruženje koje će biti da se uspostavi poverenje među visokim nivoima vlasti, među narodom, što znači stvoriti neki socijalni momentum, neki politički momentum za puno poštovanje ljudskih i građanaskih prava na Kosovu“, kazao je Vaug.

Osim o pomenutim temama na konferenciji se govorilo i o zabranjavajućem odlasku mladih sa Kosova, kršenju prava na jezik, problemima sa vađenjem dokumenata.



Ostale vesti

Protesti građana nastavljeni u Beogradu i Nišu
Na večerašnjem, osmom po redu protestu ispred Nardone skupštine okupilo se još manje ljudi nego sinoć - oko 300. Kao i prethodno veče nema incidenata i nasilja, kao ni skandiranja ili pištaljki i truba.
  • 14.07.2020
Gračanica: Nove mere i najava kazni, a problem stari
Zbog porasta broja zaraženih na Kosovu su stupile na snagu nove mere zaštite od koronavirusa, a na gračaničkim ulicama je primetno manje ljudi nego inače. Doktor Siniša Rašić iz Doma zdravlja Gračanica podseća da je samoizolacija obavezna za zaražene i članove njihovih porodica. 
  • 14.07.2020
Srpske NVO pozivaju EU da insistira na osnovnim vrednostima u Srbiji
S pravom se može očekivati da će rezultati izbora u Srbiji od 21. juna dovesti do političke krize, dok je poverenje u vladinu politiku borbe protiv pandemije poslednjih nedelja pretrpelo ozbiljan udarac, navodi se u pismu sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje je juče upućeno na adresu institucija EU.
  • 14.07.2020
Protest u Beogradu sedmo veče zaredom
Nekoliko stotina demonstranata okupljeno je ispred Doma Skupštine Srbije, upadljivo manje nego prethodnih dana, javlja reporter N1. Lider "Dosta je bilo" Saša Radulović i poslanik u prošlom sazivu Skupštine Srđan Nogo istakli su svoje zahteve, preostali deo demonstranata nije se odredio prema predlozima te dve grupacije.
  • 13.07.2020
Dr Lazić: Komunikacija sa medijima može biti i bolja
Izjavu dr Rade Trajković da je za neobaveštenost građana o epidemiološkoj situaciji u Gračanici indirektno odgovoran potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić „koji je postavio lekare i direktore u zdravstvenim institucijama“, direktor KBC-a dr Bratislav Lazić smatra tendencioznom, paušalnom i zlonamernom. On je obećao da će se truditi da saradnja sa medijima bude bolja.
  • 13.07.2020
Policija će početi sa kažnjavanjem zbog nepoštovanja mera zaštite
Generalni direktor Kosovske policije Rašit Ćaljaj najavio je preduzimanje kaznenih mera protiv građana koji se ne pridržavaju mera zaštite od koronavirusa.
  • 13.07.2020