Vesti
Društvo

Koliko je potrebno za sreću?

Iako su deca na Kosovu navikla da im vrlo često nedostaju osnovni uslovi za bezbrižno odrastanje, ona svojim znanjem ne zaostaju za vršnjacima iz centralne Srbije. Rezultat analize prema kojoj su „deca na KiM najzadovoljnija svojim zdravljem, kvalitetom života i najviše fizički aktivna” može značiti i da mališani na Kosovu znaju da sreću čine male stvari.
Koliko je potrebno za sreću?
Ilustracija (Foto Pixabay.com)

Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta u saradnji sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije sproveo je za vreme trajanja vanrednog stanja on-lajn istraživanje kojim su želeli da saznaju šta se sa decom osnovnog i srednjoškolskog uzrasta dešava za vreme pandemije i koliko je vanredno stanje uticalo na njihove zdravstvene navike.

Rezultat analize je pokazao da su „deca sa Kosova i Metohije najzadovoljnija svojim zdravljem, najzadovoljnija kvalitetom svog života i najviše fizički aktivna”.

Više od 90% dece veoma zadovoljno svojim životom

Dr Višnja Đorđić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu je u telefonskoj izjavi za RTV Kim kazala da je putem on-lajn ankete ispitano 4.100 dece iz preko 400 naseljenih mesta. Upitnik je sadržao odabir pitanja koja je sačinila Svetska zdravstvena organizacija. Na Kosovu i Metohiji je anketiran 591 učenik.

„Deca sa KiM, njih 81% smatra da je njihovo zdravlje odlično, dok je u drugim regionima taj procenat niži i iznosi 67%. Što se tiče zadovoljstva trenutnim životom, 92% dece sa KiM smatra da je veoma zadovoljno svojim životom. Deca sa KiM su bila i fizički aktivnija. Svako drugo dete je ispunjavalo preporuke od najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno. U ostalim regionima je taj procenat znatno niži i kreće se negde oko jedne trećine ili niže od toga “, navela je Đorđićeva i dodala da rezultat govori da su deca i mladi na Kosovu i Metohiji uspeli da pronađu balans.

„Uspeli su da pronađu radost i da uživaju u svom životu, bez obzira što se njihov život i mimo vanrednog stanja, sigurno mnogo razlikuje u odnosu na način života dece u drugim regionima. Što znači da visok životni standard, život u urbanoj sredini, sloboda koja nekada i prelazi granice, nije nužno i uslov da se osećate dobro i da živite nekakvim zdravim životom“, objasnila je Đorđićeva.

Nedostaju bolji uslovi za školovanje

Psiholog i direktor OŠ „Knez Lazar“ u Donjoj Gušterici Dragan Maksimović ističe da deca sa KiM „imaju specifičnu vrlinu, a to je skromnost“.

„Činjenica je da naša deca žive u jako specifičnim uslovima. Činioci koji utiču na razvoj svakog pojedinca jesu nasleđe, sredina i aktivnost. Kada kažemo sredina, to znači da sredina sama određuje šta je dobro, a šta nije, šta je prihvatljivo, a šta ne. Pored sredine, jedan od značajnih činilaca jeste i aktivnost, naročito ta fizička aktivnost. Tokom igre deca razvijaju psihomotorne sposobnosti, a kada je konkretno reč o fizičkom vaspitanju i fizičkoj sposobnosti deteta, pored naslednog faktora, važnu ulogu imaju i nastavnici, jer su oni ti koji motivišu učenike za rad“, kazao je Maksimović.

Direktor OŠ „Miladin Mitić“ u Lapljem Selu Ljubiša Karadžić i direktorica srednje Ekonomsko-trgovinske škole Dragica Mitić se slažu da, iako uslovi nisu najbolji, deca sa Kosova i Metohije, kada je znanje u pitanju, ne zaostaju za svojim vršnjacima iz centralne Srbije.

„Nema neke konkretne razlike između dece sa Kosova i dece iz centralne Srbije. Naši učenici, što se tiče znanja i volje za učenjem, ne zaostaju za decom iz centralne Srbije. Ali, naše okruženje je takvo poslednjih 20 godina da su mnoge generacije tražile bolje školovanje. Urbani način života je nešto što nedostaje našim učenicima, a to možda ne primećuju učenici prvog i drugog razreda. Naš kraj je lep za odrastanje, ali sa druge strane, kada se pogledaju činjenice, tu je nastavak školovanja. Naša deca nemaju uslove koje imaju deca u Kragujevcu, Beogradu, Nišu, Novom Sadu... Takođe, posle studiranja spektar poslova koji se ovde nudi je mnogo manji nego u Srbiji“, kazao je Karadžić.

„Godinama imamo problem, naša škola nema svoje prostorije za rad, imamo i manje tehničkih sredstava u odnosu na ostale škole u Srbiji, ali se trudimo da svake godine to nadomestimo i da deca imaju što bolje uslove za učenje“, navela je Mitićeva.

"Najviše nam fali grad"

Mladi ljudi sa kojima smo razgovarali imaju različite odgovore na to šta im nedostaje u svakodnevnom životu.

„Svojim životom na Kosovu nisam zadovoljna. Moja želja je da se preselim u centralni deo Srbije. Smatram da su fakulteti i školovanje mnogo bolji tamo nego ovde. A nedostaju nam i mir i bezbednost. Svoj dan od početka izolacije ispunjavam fizičkom aktivnošću, trčanjem, igranjem tenisa sa porodicom, a pre početka izolacije igrala sam i u folkloru“, kazala je Emilija Jovanović iz Radeva, učenica prve godine Medicinske škole.

„Zadovoljna sam životom na Kosovu, ali mi nedostaju šetnje sa dugarima kao što to rade deca iz centralne Srbije. A volela bih i da se bavim odbojkom, kao moji vršnjaci iz Srbije“, rekla je učenica petog razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Skulaneva Teodora Milić.

„Moji vršnjaci u Beogadu, Nišu, Kraljevu i u drugim većim gradovima u Srbiji, imaju više postora za aktivnosti, mogu da se šetaju i putuju, dok smo mi ovde na KiM ograničeni. Nedostaju nam plivanje, boks, veća okupljanje i šetnje. Ukratko, najviše nam fali grad“, kazao je Dimitrije Rakić iz Gračanice, učenik sedmog razreda OŠ „Kralj Milutin“.

Sreću čine male stvari

Darko Dimitrijević iz Goraždevca je otac dve devojčice koje uskoro polaze u prvi razred. On je kazao da su "deca sa KiM naviknuta da budu srećna i da sreću čine male stvari".

„Pored skromnosti, na koju su naša deca ovde naviknuta, njima nedostaje mnogo toga, pre svega mislim na infrastrukturne objekte. Recimo, u Goraždevcu deca nemaju igraonicu, imaju samo jedno igralište na kome mogu provoditi svoje vreme. Deca na KiM nemaju mogućnost da imaju kvalitetniju nastavu kao što je imaju deca u drugim većim gradovima u centralnoj Srbiji. Sve to čini našu decu skromnijom od ostalih, na kraju krajeva i srećnijom, jer se u našim, srpskim, sredinama ne živi toliko brzo kao u većim gradovima, pa mislim da su deca u tim većim gradovima usamljenija“, kazao je Dimitrijević.

Srbi i Albanci iz različitih razloga napuštaju Kosovo. Anketa koju su zajedno sproveli NVO Aktiv i RTV KimAnaliza trendova 2019”, pokazuje da svaki drugi fakultetski obrazovani stanovnik namerava da u narednih pet godina napusti Kosovo. Hoće li na novoj adresi biti srećniji?



Ostale vesti

Gračanica: Nove mere i najava kazni, a problem stari
Zbog porasta broja zaraženih na Kosovu su stupile na snagu nove mere zaštite od koronavirusa, a na gračaničkim ulicama je primetno manje ljudi nego inače. Doktor Siniša Rašić iz Doma zdravlja Gračanica podseća da je samoizolacija obavezna za zaražene i članove njihovih porodica. 
  • 14.07.2020
Srpske NVO pozivaju EU da insistira na osnovnim vrednostima u Srbiji
S pravom se može očekivati da će rezultati izbora u Srbiji od 21. juna dovesti do političke krize, dok je poverenje u vladinu politiku borbe protiv pandemije poslednjih nedelja pretrpelo ozbiljan udarac, navodi se u pismu sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje je juče upućeno na adresu institucija EU.
  • 14.07.2020
Protest u Beogradu sedmo veče zaredom
Nekoliko stotina demonstranata okupljeno je ispred Doma Skupštine Srbije, upadljivo manje nego prethodnih dana, javlja reporter N1. Lider "Dosta je bilo" Saša Radulović i poslanik u prošlom sazivu Skupštine Srđan Nogo istakli su svoje zahteve, preostali deo demonstranata nije se odredio prema predlozima te dve grupacije.
  • 13.07.2020
Dr Lazić: Komunikacija sa medijima može biti i bolja
Izjavu dr Rade Trajković da je za neobaveštenost građana o epidemiološkoj situaciji u Gračanici indirektno odgovoran potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić „koji je postavio lekare i direktore u zdravstvenim institucijama“, direktor KBC-a dr Bratislav Lazić smatra tendencioznom, paušalnom i zlonamernom. On je obećao da će se truditi da saradnja sa medijima bude bolja.
  • 13.07.2020
Policija će početi sa kažnjavanjem zbog nepoštovanja mera zaštite
Generalni direktor Kosovske policije Rašit Ćaljaj najavio je preduzimanje kaznenih mera protiv građana koji se ne pridržavaju mera zaštite od koronavirusa.
  • 13.07.2020
“Heroji u doba koronavirusa”: Svako da učini po malo
Ne bih sebe svrastala u heroje, ali mi smo odradili zaista veliki posao. Kad bi svako imao priliku da učini makar deo od onoga što smo odradili, mislim da bismo imali velikih rezultata, rekla je u emisji “Heroji u doba koronavirusa” menadžerka "Poslovnog centra Zvečan" Jelena Savić. Ja sebe ne vidim kao heroja, nisam ništa posebno uradila, osim onoga što mi je bilo u opisu posla, nadovezala se u istom programu direktorka NVO “Žensko pravo” Tijana Simić Lavali.
  • 13.07.2020