Iako je odmalena maštao da se bavi glumom, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
„Možda je advokatura neki kompromis između glume i prava, ako možemo tako da kažemo. Voleo sam glumu, bavio sam se amaterski par godina time, bio sam baš mali. Stvarno ne znam kako sam završio na kraju u advokaturi, ali mi je drago, nikada ne bih to promenio. Završio sam srednju medicinsku školu, pa sam hteo da upišem medicinski fakultet, pa se to nije desilo, pa u jednom trenutku kriminalističku akademiju, pa se ni to nije desilo, pa je taj prijemni ispit bio isti, pa sam upisao prava i ispalo je odlično. Baš je teklo super, završio u roku, tako sam se nekako našao na tom putu“, otkriva Predrag Miljković u drugoj epizodi podkasta „Reci nešto/Thuaj Diçka“ nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.
Po završetku fakulteta, usmerio se na nevladin sektor. Potom se oprobao i kao nastavnik srpskog jezika, a istovremeno je i krenuo sa stažiranjem u Osnovnom sudu u Lipljanu.
„Zanimljiva stvar je što sam ja prvi pripravnik srpske nacionalnosti posle sukoba u Osnovnom sudu u Lipljanu. Bilo je nas tada dvadesetak pripravnika i jedini sam ja bio srpske nacionalnosti“, priseća se Predrag.
U sudu je počeo da radi sa skromnim poznavanjem albanskog jezika. Zbog prirode posla, odlučio je da to znanje nadogradi. Danas tečno govori ovaj jezik, koji mu pomaže da uspešno obavlja posao.
„Budući da sam ja iz Lipljana i moji tamo žive, uglavnom se misli da albanski znam od detinjstva. Ne, ja sam albanski počeo da učim tek 2015. godine kad sam počeo da radim u Prištini. Sećam se da sam znao samo par reči i to je bilo baš siromašno, ali sam uvek imao izvanrednu želju da ga naučim. Prethodno sam tri meseca pohađao kurs albanskog jezika kako bih se upoznao sa gramatikom, pisanjem itd, ali mislim da sam najviše naučio u sudu. Tada sam baš imao puno kontakata sa strankama. Onda je tu krenula rečenica za rečenicom. Prvo sam naučio određene fraze, a onda sam krenuo malo življe i slobodnije. Naravno, pogrešiš jedno 50 puta, obrukaš se sigurno, kažeš nešto što nije trebalo“, iskren je Predrag.
I tako, fraza po fraza, rečenica po rečenica, nakon skoro tri godine, Predrag se može pohvaliti time da kada je u pitanju stručna pravnička komunikacija, to mnogo lakše radi na albanskom nego na engleskom jeziku, koji je učio u školi i kojim takođe odlično vlada.
„Na engleskom npr. ne znam osnove pravničkog vokabulara, za razliku od albanskog. Inače, mogu da se pohvalim, napisao sam do sada dve ili tri žalbe na albanskom jeziku i jedan zahtev za premeštaj zatvorenika i sve mi je usvojeno“, ne krije zadovoljstvo.
Ovaj mladi advokat sada uspešno rukovodi kancelarijom u severnom delu Mitrovice. Među klijentima ima i Albance i ne treba mu posrednik da se sa njima sporazume i reši im probleme.
Kolegama i mladima savetuje da nauče jezik komšija.
„Glupo je da ne učimo jezik jedni drugih, a da tu planiramo da živimo ceo život“, poručuje Predrag Miljković.
O razvoju njegove karijere, situacijama sa kojima se suočava u praksi i još mnogo čemu, pogledajte i poslušajte na videu.