Jezička prava Srba bolja ali se u mnogim institucijama i dalje ne poštuju

Iskustva građana u Pećkom regionu kada su jezička prava u pitanju su različita. Od onih najpozitivnijih, do često neprijatnih situacija u kojima se krši pravo na službenu upotrebu jezika.

Podeli ovaj članak sa:
  • (Foto Radio Goraždevac)

Česti loši prevodi, izdavanje dokumenta i oglašavanje konkursa ili obeveštenja samo na albanskom stalna su praksa u Peći, Istoku i Klini. Često se ovaj problem obrazlaže činjenicom da u javnim institucijama nema dovoljnog broja prevodioca.

Zalaganjem kancelarije poverenika za jezike i organizacija civilnog društva, primetan je pomak kada su u pitanju jezička prava srpske zajednice u Pećkom regionu. Ona se međutim i dalje ne poštuju u mnogim slučajevima. Darko Kolašinac iz Goraždevca od nedavno je zamenik predsedavajućeg u Lokalnom akcionom omladinskom savetu u opštini Peć. On smatra da postoje brojni pozitivni i negativni primeri kršenja jezičkih prava.

„Susrećemo se sa primerima, kako pozitivne, tako i negativne prakse. Što se tiče negativne prakse tu dolazimo do slučajeva u kojima su sudske presude napisane isključivo na albanskom jeziku. Dolazimo i do toga da imamo nedovoljan broj opštinskih prevodioca za jezike manjinskih zajednica. Što se tiče pozitivne prakse tu možemo naići iteko u opštinskoj upravi na vrlo prijatne ljudei koji su raspoloženi da nam odgovore na srpskom jeziku i da nam pomognu da rešimo sve naše probleme koje imamo u administraciji. Takođe, ja kao podpredsednik loas u Peći za svaku sednicu koju savet organizuje imam opštinskog prevodioca.

Sa druge strane član Lokalnog omladinskog saveta u opštini Istok Marko Memarovićkaže da se u ovoj opštini konkursi i svi javni oglasi objavljuju samo na albanskom jeziku.

„I dalje može da se vidi u pojedinim ustanovama da kada se raspiše neki konkurs da to stoji samo na albanskom jeziku ane na srpskom ili ti na engleskom ili bilop kom drugom jeriku. Isto tako mnogi šalteri po ustanovama obeleženi su samo na albanskom jeziku, što predstavlja veliki problem kada nam treba nešto u tim ustanovama“, kaže Memarović.

Kako bi se poboljšala situacija na ovom polju IOM pokrenuo je program Vocup, platformu za učenje jezika a već dve godine održavaju se časovi srpskog i albanskog jezika za zainteresovane u mnogim opštinama. Redžo Kojić jedan je od predavača na ovom programu.

„Radimo na tome da ljudi koji su zainteresovani da nauče srpski i albanski jezik podučimo ih u tome i podržimo ih u svakom smislu kako materijalima tako i svojim znanjem“, kaže Kojić

Kojić kaže da osim časova i učenja jezika koje prenosi na polaznike ima i ličnu satisfakciju.

„Učim neke nove metode za predavanje i sutra neću više imati nikakvog problema o metodologiji predavanja“, rekao je Kojić za Radio Goraždevac. I pored svih primera dobre prakse srpska zajednica veoma često ostaje uskrtaćena za javna dokumenta na srpskom jeziku i takva situacija nije samo u opštinskim organima, već i u tužilaštvu, sudu, policiji. Žalba je jedini način da se nešto promeni kaže poverenik za jezike Slaviša Mladenović.

„Iz tog razloga jako je važno da se građani žale a ne da o problemima pričaju na konferencijama ili na nekim fokus grupama a da konkretna žalba ne ode instituciji“, rekao je poverenik za jezike u Vladi Kosova Slaviša Mladenović.

U cilju poboljšanja jezičkih prava Kancelarija poverenika za jezike po prvi put je ove godine dodelila nagradu za pravilnu primenu Zakona o upotrebi jezika koja je dodeljena Ministarstvu za administraciju lokalne samouprave (MALS), Sudskom savetu Kosova (SSK) i Ministarstvu za regionalni razvoj (MRR). Dodela nagrade izvršena je na osnovu praćenja upotrebe službenih jezika na zvaničnim veb stranicama institucija.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane