„Institucije treba da budu transparentnije“

Transparentnost javnih institucija utiče direktno na način rada Vlade i poboljšanje života građana, pogotovo u mestima ili opštinama koje imaju zajednice koje su marginalizovane“, rečeno je na debati pod nazivom „Zašto je transparentnost institucija važna i koliko su kosovske institucije transparentne u svom radu?"

Podeli ovaj članak sa:
  • Sa debate(Foto Kim)

U poslednje vreme često se govori o trasnparentnosti javnih institucija, panelisti su na debati u Medija centru pokušali da daju odgovore na to koliko je transparentnost zapravo važna.

Ahmet Rušiti iz Kosovskog demokratskog instituta kaže da se ne može govoriti o transparentnosti, ako se ne priključi i javna odgovornost uz nju.

„Transparentnost javnih institucija utiče direktno na način rada Vlade i poboljšanje života građana, pogotovo u mestima ili opštinama koje imaju zajednice koje su marginalizovane. Institucije treba da podignu svoju transparentnost i posvete se transparentnosti kao svojoj agendi, time će poboljšati učešće građana u donošenju odluka, preko transparentnosti institucije informišu građane, a kada su građani dobro informisani mogu da se organizuju i da traže odgovornost, a ako institucije nisu transparentne onda nema organizacije građana“, rekao je Rušiti.

Rušiti je kao primer Opština koje su poboljšale transparentsnost naveo Opštine Gračanicu i Štrpce.

Vesa Balja iz Udruženja novinara Kosova kaže da je njeno Udrženje u vezi sa pristupom informacijama od javnog značaja obavilo izveštaj pod nazivom „Javni novac potrošen na medije“, izveštaj je imao za cilj da svi vide kako su lokalne ili centralne institucije trošile novac namenjen medjima i koliko su bili transparentni.

„Želim da naglasim da u odnosu na zahteve koje smo poslali u 63 institucije ukupno, dobili samo odgovore od 35 institucija i to momentalno govori o tome na kakvom nivou je transparentnost institucija, ne samo u vezi istraživanja već i u drugim oblastima koje su vezane za transparentnost“, navela je Balja.

Darko Dimitrijević iz Udruženja novinara Srbije na Kosovu rekao je da su najveće zloupotrebe prilikom dodele novca koji je namenjen medijima.

„Već tri godine ne postoji javni poziv za sredstva u manjinskom fondu za medije pri kabinetu premijera Kosova, pri Kancelariji za zajednice. Dakle, taj Fond koji je ranije bio realizovan, ni tada ne toliko redovno, ali u poslednje 3-4 godine uopšte ne postoji taj javni poziv, ne postoji javni poziv ni u mnogim drugim intitucijama koji opredeljuju sredstva za finansiranje programskih sadržaja u medijima i to je jedan veliki problem“, istakao je Dimitrijević.

Dimitrijević je kao jedan od problema kada je transparentnost u pitanju naveo transparentnost po pitanju programskih aktivnosti.

„Tu naši mediji imaju velikih problema, pre svega kada je u pitanju prisustvo ili odgovaranje na pitanja onih koji predstavljaju građane. U prvi plan ističem javni interes, malo je predstavnika koji danas žele da odgovaraju na pitanja novinara, pogotovu onih koji dolaze iz vladajuće partije, Srpske liste. Većina naših medija ima problem da u svom programu dovede ljude koji su na pozicijama i koji bi trebalo da odgovaraju na neka pitanja. S druge strane, oni pokušavaju da nekim saopštenjima iskažu svoja mišljenja, a ta saopštenja često ne liče ni na šta, i često je malo toga iz tih saopštenja upotrebljivo“, objašnjava Dimitrijević.

Dane Koruga ispred OEBS-a kaže da su zakoni na Kosovu generalno dobri, ali problem nastaje kada je njihova primena u pitanju, kao jedan od takvih je i Zakon o uvidu u javna dokumenta, nave je on, te je ovom prilikom želeo da skrene pažnju na novi Zakon o uvidu u javna dokumenta.

„Novim zakonom institucije su u obavezi da u roku od 7 dana, ko god traži uvid u javna dokumenta, a da je dokument naravno javan dobije uvid u njih, i ukoliko postoji žalba da im se omogući da dobiju pomoć zaštitnika građana. Pored toga, ono što vidimo je da određene stvari nisu date na uvid javnosti, u tim kategorijama su, troškovi zvaničnika, ugovori, auto-putevi, druga dokumenta od posebnog značaja i posebno sudske odluke o objavljivanju javnih dokumenta, tu vidimo neke probleme.“

On je naveo da se zakonom uspostavlja i Agencija koja bi trebala da nadzire primenu ovog zakona, te da je „mišljenje OEBS-a da bi građansko društvo trebalo da služi kao kontrolor i prati primenu Zakona u skladu sa potrebama javnih institucija“.

Madžide Demoli Nimani iz Nevladine organizacije „Folj“ kaže da je kada je reč o potrošnji javnog novca, „pravo građana da znaju kako su sredstva potrošena“.

„Ja verujem da će novi Zakon o uvidu u javna dokumenta koji je pre nekoliko dana bio objavljen u službenom glasniku istovremeno i Zakon za zaštitu ličnih podataka biti u nadležnosti komesara koji će biti odabran. Verujemo da će to uticati da se poveća transparentnost, i da će pojedinci unutar neke institucije biti kažnjeni zbog neispunjavanja svojih obaveza, to će imati poseban efekati i službenici će biti odgovorniji“, rekla je Demoli Nimani.

Javnu debatu na temu „Zašto je transparentnost institucija važna i koliko su kosovske institucije transparentne u svom radu?“ organizovao je Medija centar u Čaglavici a finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo.

Ostale vesti

© Copyright 2000-2013 Radio KIM. All Rights Reserved.
created by:   W3Industry izrada web sajta cms SEO

Vrh strane