Vesti
Društvo

“I Srbi i Albanci izgubili od Nato bombardovanja”

U senci straha od novog koronavirusa koji odnosi ljudske živote širom sveta, danas se sećamo NATO bombardovanja Savezne Repubilke Jugoslavije koje je počelo pre 21 godinu. Zbog vanrednih mera koje su uvedene, na Kosovu se ne obeležava godišnjica početka bombardovanja.
“I Srbi i Albanci izgubili od Nato bombardovanja”
Priština tokom bombardovanja (Arhivska fotografija)

Srpska lista: Niko se nije izvinio

Srpska lista saopštava da je početak bombardovanja na SR Jugoslaviju u kojoj je prekinuto na hiljade života građana, među kojima je bilo 79-oro dece, "ostaje duboko urezana rana u duši".

U saopštenju ove političke partije se poručuje da je poražavajuća činjenica da "do danas niko od onih koji su učestvovali u ubijanju jednog naroda na tlu Evrope nije smogao snage da se izvini i zatraži oproštaj".

Međutim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio je žaljenje zbog bombardovanja još 2015. godine.

"Ovom prilikom izražavam saučešće svim porodicama i svima onima koji su izgubili svoje voljene. Svrha i cilj vazdušne operacije NATO-a je bio, takođe, da se zaštite civili, a to smo i uspeli", naveo je šef NATO-a posle sastanaka sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem 11 juna 2015 godine. Crna Gora je, da podsetimo, u vreme bombardovanja bila republika u SRJ.

U Srpskoj listi ističu da je na Kosovu 24. mart je bio početak stradanja srpskog naroda koje i dan danas traje.

"Desetine najstrašnijih zločina nad srpskim narodom koji su se dogodili i nakon što je zvanično završena NATO agresija, svoj koren su imali u ovom danu koji je crnom bojom upisan na obrazu slobodnog, demokratskog i pravednog sveta koji nije sprečio besomučno ubijanje civila, uništavanje industrije i infrastrukture u našoj Srbiji".

Poručuju da ipak žele da gledaji u budućnost a ne u prošlost, te da će nastojati da izgrade nove i bolje odnose sa svim zemljama sveta, pa i sa onima koji su učestvovali u bombardovanju SRJ.

Vazdušni napadi na SRJ trajali su 78 dana i u njima je poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Sećanja na dane bombardovanja nisu izbledela kod stanovnika u srpskim sredinama na Kosovu. Istoričar Aleksandar Gudžić seća se panike, straha, neizvesnosti. Takav osećaj prisutan je i danas, kaže Gudžić.

„Inače, 21 godinu posle bombardovanja, Srbi na Kosovu i Metohiji su društveno najugroženija grupa. Kosovo i Metohija su danas, 21 godinu posle, jedan neuspeli projekat zapadnog dela međunarodne zajednice, jedan bolesnik na Balkanu koji živi na infuziji, na aparatima za održavanje života, dakle jedna instant država bez sadržaja, bez elementarih ljudskih prava, bez funkcionisanja institucija, bez vladavine zakona“.

Novinar Neđeljko Zejak taj dan je dočekao na radnom zadatku u Prištini. I toga dana, kao i danas, radilo se u vanrednim okolnostima, priseća se Zejak.

„Bilo je to u trenutku kada smo svi novinari, to što nas je bilo tada u Prištini, skupljeni u Medija centru koji se nalazio u Hotelu "Grand". Odjednom je nestala struja, čula se eksplozija, detonacija, svi smo se pokupili… Izdat je nalog da se moramo dislocirati, prebaciti u Motel "Park". Bilo je strašno, padaju bombe, ljudi u beznađu, sirene, uzbune, narod beži po podrumima, po skloništima. Dosta informacija stiže da je pogođen konvoj ovde, pogođen konvoj u Prizrenu, pogođena kuća ili jedan blok turskih kuća u strogom centru Prištine”.

Zejak kaže da Nato bombardovanje nije donelo dobro nikome na Kosovu, ni Srbima ni Albancima.

“Kad gledate šta su to Srbi, a šta su to Albanci dobili, mislim da su i jedni i drugi izgubili. Posebno su izgubili Albanci jer 21 godinu posle bombardovanja nema Kosova kao države, niti ima nekog sistema koji je garant bilo kakve izvesnije ili bolje budućnosti. Ne samo za njih, nego za bilo koju drugu zajednicu. Srbima. kako mi to pre dva dana reče jedan od sagovornika, bombardovanje i dalje traje, a koronavirus je samo nastavak nečega što je započeto `99 odnosno, života u beznađu”.

Ove godine zbog epidemije koronavirusa i uvođenja zabrane kretanja neće biti obeležen početak agresije na SRJ.



Ostale vesti

Počelo letnje računanje vremena
Letnje računanje vremena počelo je tokom noći pomeranjem časovnika jedan sat unapred – sa dva sata na tri. Time je noć "skraćena", a dan produžen za 60 minuta, posle zimskog računanja vrmena.
  • 29.03.2020
Počinje letnje računanje vremena
Letnje računanje vremena počinje noćas pomeranjem časovnika jedan sat unapred – sa dva sata na tri.
  • 28.03.2020
KM: Fakultet tehničkih nauka otpočeo izradu vizira
U laboratoriji za mehatroniku Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici otpočela je izrada zaštitnih vizira koji će biti namenjeni medicinskom osoblju. Dekan Fakulteta tehničkih nauka dr Nebojša Arsić istakao je da "Fakultet kao društveno odgovorna institucija uvek stoji na raspolaganju široj zajednici".
  • 28.03.2020
Gračanica: Poštovanje Zakona o upotrebi jezika uz brojne izazove
Iako je Opština Gračanica u vezi sa primenom Zakona o upotrebi jezika dobro ocenjena, problemi postoje. Nedovoljan broj prevodilaca u ovoj lokalnoj samoupravi je samo jedan od njih, kaže kontakt osoba za jezička pitanja u Opštini Gračanica Aleksandar Todorović.
  • 28.03.2020
Proizvodnja vizira kao pomoć zdravstvenim radnicima
Inovacioni centar Gračanica je zbog aktuelne situacije povodom epidemije koronavirusa počeo da proizvodi zaštitne vizire, kako bi dao određeni doprinos u borbi protiv ovog virusa. Prvih 25 uručeno je Kliničko-bolničkom centru Priština sa sedištem u Gračanici.
  • 27.03.2020
UNS traži od Vlade Srbije da pomogne medijima
Udruženje novinara Srbije (UNS) traži da Vlada Srbije u svoj program podrške privredi u doba pandemije prioritetno uvrsti mala i srednja preduzeća, među kojima je i najveći broj medija u Srbiji.
  • 23.03.2020