Vesti
Društvo

Gujon: Smisao mog života je da pomognem ljudima na Kosovu

Francuski humanitarac Arno Gujon rekao je za RTS da je "teško biti human u ovim vremenima, zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na Kosovu i Metohiji".
Gujon: Smisao mog života je da pomognem ljudima na Kosovu
Arno Gujon (Foto N1)

"Trenutno su moji volonteri na KiM a ja sam ovde, tako da je malo teško, jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima", istakao je Gujon.

Tradicionalni božićni konvoj "Solidarnost za Kosovo" stigao je i za ovu Novu godinu u srpske enklave. To je od 2004. godine 48. konvoj, koji je stigao na Kosovo u organizaciji humanitarne organizacije koju vodi Arno Gujon, francuski humanitarac.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Arno Gujon kaže da je "teško biti human u ovim vremenima zato što ima mnogo nesrećnih ljudi, siromaštva, napetosti, pogotovo na KiM".

S druge strane, kako kaže, ima mnogo solidarnih ljudi - ljudi koji su dobri i voljni da pomognu.

"Trudimo se već 15 godina da okupimo ove dobre ljude koji u Francuskoj žele da pomognu nesrećnima na KiM, da im pokažemo da mogu da računaju na nas, da mislimo na njih tokom cele godine, a pogotovu u prazničnim danima kada se ljudi koji su zaboravljeni osećaju još zaboravljenijim", rekao je Gujon.

Kako kaže, oni koji su usamljeni osećaju se još usamnjenijim. "Mi smo tu da im pružimo ne samo materijalnu pomoć već i moralnu podršku", istakao je Gujon.

"Već dve godine, pošto mi je zabranjen ulazak na KiM, tu sam u Beogradu. Ranije i tokom 15 godina dočekivao sam Novu godinu sa Srbima na KiM, u Gračanici, Kosovskoj Mitorvici, Crkolezu - u svim tim mestima gde osećam da pripadam. Trenutno su moji volonteri dole a ja sam ovde, tako da je malo teško jer je smisao moga života da budem tamo i da pomognem tim ljudima", rekao je Gujon.

Govoreći o tome koliko je teško pronaći dobre ljude, Gujon kaže da je zadatak da ih nađu i da se trude organizujući konferencije, preko medija.

Ima mnogo ljudi koji se i sami jave, preko društvenih mreža, kaže Gujon, dodajući da dobija mnogo mejlova i poruka, poziva i pisma od ljudi koji žele da pomognu.

Pomoć, donacije i lepa reč

Ističe da se ljudi iz Srbije takođe javljaju kao i oni koji žive u rasejanju, koji pomažu, doniraju i imaju lepu reč i pružaju moralnu podršku.

"Mi smo tu da prenosimo poruke onima kojima su namenjene i najpotrebnije", kaže Gujon.

Gujon kaže da se žitelji sela Banje, Crkoleža, Suvog grla na Kosovu, nadaju da će biti više mira, manje napetosti i da neće biti zaboravljeni.

"Moji volonteri idu od sela do sela ovih dana i sreću se sa svim tim ljudima, bili su u Štrpcu, Prizrenu, Velikoj Hoči, Orahovcu. Neki volonteri su tu prvi put i oni su iznenađeni stanjem u enklavama. To su ljudi koji koji su hrabri i koji nemaju mnogo a dali bi nam sve, koji su spremni da se bore da imaju nešto da ostave svojoj deci, a to su kuće, imanja", kaže on.

"Oni zato ne napuštaju KiM, žele da opstanu, a na nama je da im pomognemo", kaže Gujon.

Prema njegovim rečima, mnogi preživljavaju zahvaljujući narodnim kuhinjama - to su uglavnom stariji ljudi ili porodice sa mnogo dece.

"Tu smo da im pomognemo. Zato im dajemo plastenike, koze, krave, finansiramo farme, bitno je da im damo, jer su pametni jer žele da žive od svog rada", kaže on.

Povratak mladih i ostanak u Srbiji

Osvrćući se na pitanje povratka mladih u Srbiju, Gujon kaže da je prvi cilj "uspeti u tome da onima koji žele da odu pokazati koje su vrline Srbije, zato što ih nismo svesni".

Smatra da smo uglavnom svesni svojih mana - to je dobro jer možemo da ih menjamo. Prema njegovim rečima, idealizujmo život na zapadu, a tamo nije sve sjajno.

"Ako uložimo mnogo truda, verujem da možemo da uspemo ovde, a ako uspemo to uspeh celog društva, nismo puki posmatrači sa strane ako živiomo u inostranstvu. Opstanak ljudi i povratak je pitanje svih pitanja. Ja ostajem ovde, moje ćerke i supruga ostaju ovde. Ja živim ovde, nisam turista, svestan sam ogromnog potencijala koji Srbija ima", rekao je Gujon.

Želi da svojim entuzijazmom ohrabri mlade ljude koji su otišli da se vrate, a da one koji žele da odu još jednom razmisle pre nego što spakuju kofere.



Ostale vesti

Nova isporuka pomoći EU Kosovu

Šefica Kancelarije i specijalna predstavnica EU na Kosovu, Natalija Apostolova, isporučiće danas 6.000 kompleta testova za Kovid-19, 90 bolničkih kreveta, preko 67.000 respiratornih maski i drugu medicinsku opremu kosovskom Ministarstvu zdravlja, kao vid podrške zdravstvenom sistemu u borbi protiv korona virusa.

  • 02.07.2020
Kosovska vlada usvojila nove mere zaštite od širenja koronavirusa
Kosovski ministar zdravlja Armend Zemaj predložio je danas vladi paket novih mera za suzbijanje širenja koronavirusa. Među usvojenim merama, najviše je onih koje se odnose na institucije i biznise.
  • 01.07.2020
Počelo potpisivanje peticija u Novom Badovcu i Sušici
Meštani Novog Badovca i Sušice, nakon protesta prošle subote zbog višednevne nestašice vode, počeli su sa potpisivanjem peticije koju će uručiti Regionalnoj kompaniji za vodosnabdevanje „Priština“. Prikupljeno je 250 potpisa, a potpisivanje se nastavlja i dalje. Stanovnici Novog Badovca potpisuju i posebnu peticiju koju nameravaju da upute Opštini Gračanica.
  • 01.07.2020
Nastava na daljinu i u septembru?
Ministar prosvete Republike Srbije Mladen Šarčević izjavio da bi bilo pošteno da se Ministarstvo pripremi za održavanje nastave na daljinu u septembru.
  • 01.07.2020
Gračanica: “Nije svejedno”, a kafići puni
Uprkos povećanom broju zaraženih u srpskim sredinama na Kosovu poslednjih dana, život na centralnom Kosovu se, na prvi pogled, odvija uobičajenim ritmom. Kafići su puni, a deluje da su na oprezu samo stariji građani.
  • 30.06.2020
Mediji na Kosovu u doba korone: Više publike - manje prihoda
Nedostupnost sagovornika iz zdravstvenih ustanova, problem sa prevodom na srpski jezik i nedostatak fondova za projektno finaniranje, glavni su problemi mnogih srpskih medija na Kosovu, tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa. Kako se mediji suočavaju sa ovim, ali i ostalim problemima i koja je uloga i značaj medija tokom pandemije, istraživale su kolege iz Medija centra u Čaglavici.
  • 30.06.2020